DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 20 <-- 20 --> PDF |
»b e d li r f t i g« sme upotrebljavati samo u tome značenju."" Naročito je l^arakterističan akt Varaždinske brigade .. N. 670, 725 i 77? od 19. nov. 1855. (dokumenat broj 9), koji valjanim razlozima i jednim zaista lepim zauzimanjem brani servitutna prava stanovnika ovih komuniteta. Iz ovog se akta ponovno razabire već poznata činjenica, da je dužnost komuniteta (a naročito ovih) bila, da pored krajiških vojnika daju podvoz za vojsku i stanove za trupe, kad su u pokretu. Ova posljednja dužnost bila je naročito teška, a pogotovo kad se radilo o velikim masama vojske na prolazu. Na osnovu toga izveštaja reskriptom Vrhovne komande od 26. febr. 1856. S 1/8 N 874, Generalna komanda u Zagrebu, Sec. I, Abtlg. . No 1052 od 6. marta 1856. (dokumenat broj 10), ostavljena su ovim komunitetima sva ranija prava, koja proizlaze iz reskripata R. 2644 — 1818, R. 1939 — 1821, te R. 3453 — 1831. Zanimivo je, da se ovom prilikom nigde ne spominje reskript .. 820 — 1843, iako je to jedan od najmarkantnijih dokumenata starijeg doba. Iz akta Varaždinske brigade .. No 196 od 27. marta 1856. (dokumenat broj 11) razabiru se mere određene i potrebne za provedbu rcskripta \´rhovne komande broj 874 — 1856. Aktom Sect. I. Abtlg. 6 No 6547 od 24. avg. 1856 (dokumenat broj 12) određuje Generalna komanda u Zagrebu o provedbi reskripta broj 874 — 1856. Iz spomenutog se akta razabire, da je u to doba bila i takovih stanovnika komuniteta — trgovaca i zanatlija (und Schutzleute), koji su živeli van zadružne veze, a nisu pripadali obligatnom krajiškom staležu; takovima se ni u buduće ne može priznavati pravo na besplatno drvo, jer takovo proširenje prava nije spojivo sa zakonskim propisima ni primerenim održanjem državnih šuma. U pogledu opsega vršenja vojne dužnosti u to doba, karakterističan je akt Vrhovne komande broj 73 od 11. okt. 1853. (dokumenat broj 13), iz koga razabire, da je vojni kontigenat krajiških komuniteta određen sa 1% od čitavog broja domaćeg stanovništva obaveznog na pristupanje rckrutovanju. Ta lica morala su posedovati i nekretnine (und vermoge eines daselbstigen Realbesitzes zur diesfalligen stellungspflichtigen Bevolkerung...). Opisano privremeno i neuređeno stanje trajalo je i dalje, što se vidi iz akta kr. zem. financ. ravnateljstva broj 2948 od 23. febr. 1874. (dokumenat broj 14). Kralj, rešenjem od 28. januara 1874. dozvoljeno je stanovništvu grada Ivanića, da svoja prava drvarenja može vršiti do konca godine 1876. u istom opsegu, kako je vršeno i pre donosa zakona od 8. juna 1871. To je posljednje produženje, jer je kralj, reskriptom od 15. avg. 1877. to pitanje konačno rešeno za sve bivše vojno-krajiške komunitete, tada već gradove. d) Ostali vojno-krajiški komuniteti. U to doba postojali su osim navedenih još i ovi vojno-krajiški komuniteti: Karlobag, Senj, Petrinja, Brod, Sr. Karlovci, Petrovaradin, Zemun, Pančevo i Bela Crkva. Komuniteti Petrinja, Petrovaradin, Sr. Karlovci i Pančevo imali su svoje šume, ^^ I hrv.-slav.-dalm. Zemaljska Vlada, odjel za unutarnje poslove aktom broj 48.809 od 22. .. 1884. tumači izraz »bediirftig« kao potreban (drveta), što s obzirom na izloženo nije ispravno. Ali mora se razumeti, ako je to rešenje ponešto tendenciozno, jer je doneseno u doba nacionalne borbe, kada se svakim" sredstvom moralo braniti protiv presizanja Madžara i kad se svaka otkinuta mrvica imala smatrati nacionalnom dobiti. 18 |