DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 21     <-- 21 -->        PDF

pa su tako ostali pošteđeni od stalnih trzavica, koje su proizlazile iz neuređenog
odnosa ovih prava. Nisu mi bila dostupna sva akta, iz kojih bi
se mogao promatrati razvoj servitutnih prava ovih komuniteta onako
detaljno, kako je to bio slučaj kod napred navedenih. Taj deo pitanja
ostaje ovom prilikom nedovoljno objašnjen. Ali i iz postojećih se akata
može stvoriti jasan sud o ovom delu pitanja. Tako se iz izveštaja Karlovačko-
Varaždinske Generalne komande R. 921 — 1818.^" upućenog dvorskom
ratnom savetu razabire, da su ostalim komunitetima u to doba bila
oduzeta servitutna prava. To se moglo desiti oko 1810 godine, kad je i
Bjelovar, kako smo ranije videli, to pravo izgubio. Još ni godine 1830.
nisu ovim komunitetima vraćena izgubljena prava, što se razabire iz
akta dvorskog ratnog savcta .. No 4681 — 1830 (dokumenat broj 6). I
iz izveštaja Varaždinske Brigade .. N. 670, 72S i 772 od 19. nov. 1855.
(dokumenat broj 9) proizlazi, da s izuzetkom Ivanič-grada i Bjelovara
nijedan drugi komunitet hrvatsko-slavonske Vojne Krajine, osim Petrinje,
koja je imala vlastitu šumu, u to doba nije imao takovih prava.


Naposletku i iz reskripta od 16. febr. 1868. o pravu sakupljanja leževine
i otpadaka moglo bi se zaključiti, da ovi komuniteti nisu imali nikakovih
prava drvarenja u državnim šumama, jer im se u protivnom ne bi
ni podeljivalo ovo pravo. Kad bi međutim i postojala kakova naročita
rešenja o tim pravima, bila bi svakako spomenuta u reskriptu od 15. avg.
1877, kao što je to bio slučaj sa reskriptom .. 820 — 1843. izdanim u
korist komuniteta Bjelovar i Ivanić-grad. Na osnovu takovog stanja mislim,
da se dovoljnom verovatnošću može izvesti zaključak, da su ovi
komuniteti, jednako kao i Kostajnica, dočekali reskript od 16. febr. 1868.
bez ikakovih drugih prava. I to pravo bila im je jedina povlastica
do kralj, reskripta iz godine 1877. Od svih dakle
komuniteta Bjelovar i Ivanić-grad imali su najjači položaj, te su sa izvesnim
argumentima mogli braniti svoja prava u novoj situaciji, stvorenoj
zakonom od 8. juna 1871.


7) Kraljevski reskript od 15. avg. 1877.


Stalna borba za održanje darovanih povlastica rodila je, posve
prirodno, težnjom, da se ta prava na neki način učvrste i urede. Nove
pobude za ta nastojanja dao je zakon od 8. juna 1871. Nije stoga čudo,
ako su stanovnici bivših komuniteta (a naročito Bjelovara i Ivanić-grada)
smatrah, da su zapostavljeni, jer o otkupu njihovih prava ništa nije bilo
određeno. Poduzeta je akcija, da se i njihov odnos reguliše otstupom
odgovarajućih delova državnih šuma." Na pretstavku nadležnog ug. Ministra
finansija od 26. jula 1877. izdan je dana 15. avg. 1877. kraljevski
reskript, kojim se postojanje i vršenje tih prava konačno rešava. Tačan
tekst toga reskripta razabire se iz sledečeg akta bivšeg Ministra vojnog,
koji zbog naročite važnosti donosimo na ovom mestu:"*"


^° Smisao ovog izveštaja razabire se iz prikupljenih zapisa na madžarsliom. Tačan
telist u celosti nije poznat. Ovaj se izveštaj spominje Ui aktu Gen. komande u Zagrebu
broj R. 2644 — 1»1. (dokumenat broj 5).


^´ Tako se -iz akta kr. zem. financ. ravnat. u Zagrebu broj 46615 od 2´6. X. 1877,
razabire, da su stanovnici Ivanićgrada još 3. VI. 1873. molili za konačno rešenje ovog
pitanja:


^´ Prema overenom prepisu ovog dokumenta.


19.