DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 24     <-- 24 -->        PDF

Taj je akt i po formi i po sadržaju veoma zanimiv. U neku ruku
ima se smatrati provedbenom naredbom reskripta od 15. avg. 1877. Iz
njega se u prvom redu razabira, da su bivši komuniteti Petrinja, Petrovaradin,
Karlovci i Pančevo već ranije dobili šume i ritove, stoga se njihova
servitutna prava imaju smatrati otkupljenima. Dobivene šume i
ritovi imaju i dalje da ostanu u njihovom posedu, ali s druge strane ne
priznaje se kakovo naknadno proširenje servitutnih prava, jer bi to bilo
protiv odredaba građanskog zakona. Pored toga razabire se važna činjenica,
da se svima stanovnicima {den sammtlichen Bewohnern)
Senja, Karlobaga, Kostajnice, Zemuna i Broda priznaje u smislu kr. reskripta
od 16. februara 1868. pravo sakupljanja leževine i otpadaka u
državnim šumama; zatim da samo oni stanovnici spomenutih pet mesta
(Orte), koji su do godine 1868 i kasnije do napuštanja organizacije Vojne
Krajine uzdržavati aktivne krajiške vojnike, imaju pravo na oesplatno
iskorišćavanje drveta i ostalih sporednih šumskih proizvoda, sve do
konačnog otkupa ovih prava.


Da bi se još bolje ušlo u ovo pitanje, donosimo u celosti i akt Generalne
komande u Zagrebu, Abtlg. Forst No 1076 od 15. marta 1878 (dokumenat
broj 15),, upućen tadanjem Šumarskom uredu u Glini. U nekim
svojim delovirna taj je akt naročito karakterističan, jer sadrži neke odredbe
za vršenje tih, do danas još neotkupljenih, prava. Iz ovoga se akta
osim toga osobito jasno zapaža činjenica, da servitutna prava navedenih
osam bivših krajiških komuniteta nisu jednaka. Postoje dakle dve vrsti
prava, a prema tome i ovlaštenika. Da je zaista reč o dvema kategorijama
ovlaštenika, razabire se iz sledećeg početka jednog stava: »0 b e r
di e zweit e Kategori e der servitutsberechtigten Stadtbewohner,
namlich jener, W(elche bis zum Jahre 1868 und spater... i t. d.« Prema
tome mogu se razlikovati sledeće dve vrsti prava i ovlaštenika:


1) Pravo na besplatno sakupljanje leževine i otpadaka
, osnovano na reskriptu od 16. februara 1868. Tim se pravom
mogu koristiti sv i stanovnic i ovih pet bivših komuniteta (Karlobag,
Senj, Kostajnica, Brod i Zemun). Vrši se na jednak način, kako je
to bilo dozvoljeno trgovcima i zanatlijama u krajiškim opštinama. Interesovana
lica imaju se samo prijaviti kod nadležnih gradskih magistrata.
Ovi sastavljaju spiskove prijavljenih lica, kojima šumarske vlasti izdaju
doznačnice (Lizenzscheine) sa važnošću od šest meseci.


2) Pravo na besplatno dobivanje građevnog i
ogrevnog drveta, te iskorišćavanje ostalih sporednih
šumskih proizvoda. To pravo pripada samo onim stanovnicima
spomenutih komuniteta, koji su do god. 1868. ili još dalje (do
napuštanja organizacije Vojne Krajine) uzdržavali aktivne krajiške vojnike.
To se pravo ima vršiti na jednak način, koji je bio propisan za ostale
Krajišnike izvan komuniteta.


Potrebno je na ovom mestu istaknuti jednu činjenicu. Reskript od


16. febr. 1868. 0 sakupljanju leževine i otpadaka opšteg je karaktera, te
bi se imao odnositi na sve komunitete bez razlike, jer nijedan od njih nije
izričito izuzet. Stoga je nerazumljivo, zašto to pravo nemaju bivši komuniteti
Bela Crkva, Ivanić-grad i Bjelovar, ma da bi se, na prvi pogled,
ta prava imala odnositi na sve stanovnike i tih komuniteta. Ali kad se
zna, da se pripadnost na ogrevu stanovnika Bjelovara i Ivanić-grada
imala podmiriti prvenstveno od leževine i suhovrhih stabala, to nije bilo