DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 26 <-- 26 --> PDF |
Pojam leževine i otpatka. Pod leževinom razumeva D a . c k e I m a n n"´° malovredno drvo> što se može sakupiti po tlu gospodarske šume, na koje je dospelo prirodnim procesima (sušenjem i otpadanjem grana). Pojam leževine ograničen je dakle načinom postanka i načinom iskorišćavanja. Kod iskorišćavanja se isključuje svaka upotreba oruđa . Drvo, do koga se došlo otkidanjem ili otsecanjem ili koje je u gospodarskoj šumi nastalo vanrednim prirodnim događajima (vetrolomi, snegolomi, izvale usled starosti i t. d.), D a n c k e 1 m a n n ne smatra leževinom. Ovo D a n c k e 1m a n n-ovo shvatanje pojma leževine odgovara intenzivnoj šumskoj privredi i uređenoj gospodarskoj šumi, u kojoj zbog čišćenja i blagovremenih proreda ne može ni doći do stvaranja leževine u većim množinama. Ali takovo strogo pravno shvatanje pojma leževine pokazalo se preuskim, jer prilikama bolje odgovara sledeče šire poimanje. Leževin a je : »Der Abfall von trockenen Aesten (in Oesterreich »Klaubholz« genannt) und Nadelholzzapfen (Trocken-Abfall), ferner trockene, sitzende, vom Boden aus mit der Hand erreichbare Aeste und trockene geringe Stangen, welche mit der Hand abgebrochen werden konnen (Trockenabbruchholz). «" Ovo je shvatanje mnogo šire, jer se — pored ostaloga — dopušta i upotreba snage pri otkidanju izvesnih delova stabla, koji još ne leže na zemlji. Ali i to je shvatanje još uvek bilo preusko za prilike, koje su vladale u Vojnoj Krajini u doba podelenja ovoga prava (1868. god.). Krajiške su šume bile najvećim delom neurednog karaktera — prašume sa znatnim prirodnim izlučivanjem, potpuno ekstenzivnim gospodarenjem i stoga prepune snegoloma, izvala, otpalog suvog granja i ostalog drveta, što je po zemlji ležalo. Zbog retkoga stanovništva i slabih saobraćajnih prilika taj se materijal nije mogao unovčivati, stoga se prepuštao stanovništvu, da ga sabire prema svojoj potrebi. Pri oceni pojma leževine i vrednosti ovoga prava treba dakle držati u vidu prilike, koje su nekad a vladale. Pravo na sakupljanje leževine podeljivalo se u ranija vremena, t. j . u vremena obilja šuma, ekstenzivne šumske privrede i malene prometne vrednosti drveta. U takovim je prilikama to pravo pretstavljalo znatnu upotrebnu vrednost za ovlaštenike, jer se gotovo sva potreba na ogrevu, a ponešto i na gradi, mogla podmiriti na taj način. Sa intenzivisanjem šumske privrede gubi to pravo svoje nekadanje značenje. Odatle ujedno sledi, da je pojam leževine, promatran po vremenu, relativa n i da ovisi o opštim ekonomskim, kulturnim i šumsko-privrednim odnosima. Nekadanjim ekstenzivnim privrednim prilikama Vojne Krajine odgovaralo je najšire shvatanje pojma leževine. Slično je i sa otpatkom, koji Danckelmann´^ ´ definiše ovako: »Abraum ist das von dem Waldeigentiimer in den beendigten Schlagen zuriickgelassene Holz.« Kod pojma otpatka bitna su dva momenta. Jedan ovisi o volji vlasnika, što će se kvalifikovati kao otpadak, a prema drugom je takovo drvo vezano o [zvesnu sečinu. I pojam otpatka je potpuno relativan, što sam ´" Dr. jur. Bernh. Danckelmann: Die Ablosung und Regelung der Waldgrund´gerechtigkeiten, Berlin 1888. II. deo, str. 122 i dalje. ´^ Isto delo, str. 126. ´^ Spom. delo, II. svezak, str. 126. . |