DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 27 <-- 27 --> PDF |
izneo u jednom svom ranijem radu.^^ Pošto množina otpatka — pored ostaloga — može da ovisi i o volji vlasnika šume, to servitutno pravo počinje onde, gde prestaje iskoriščavanje po sopstveniku. U doba obilja šuma nije se vodilo naročitog računa o racionalnom iskorišćenju drveta. Znatan deo mase ostavljan je u šumi kao uopšte neupotrebiv (otpadak u tehničkom pogledu). I u komercijalnom ili finansijskom pogledu bilo je dosta otpatka, jer se zbog slabih saobraćajnih prilika mogao izvesti samo malen deo najvrednijeg drveta. Sve drugo ostavljano je u šumi — kao otpadak u finansijskom smislu. Dok bi se količina otpatka u tehničkom pogledu još i mogla ustanoviti na osnovi izvesnih kriterija, to množina otpatka u finansijskom smislu, pored ostaloga, ovisi o volji vlasnika šume, što će deklarisati kao otpadak. Iz navedenoga sledi, da zbog neodređenosti i relativnosti obaju pojmova može doći do razlika u shvatanju između vlasnika šume i ovlaštenih lica. Prvi nastoji, da ta prava što više stegne i ograniči, a drugi opet teže, da im dadu što šire shvatanje. Oboje može dovesti do teških nesporazumaka. Pri izvršavanju ovoga prava postoji međutim jedna granica, preko koje se ne sme preći. Prema Danckelma n n-u´^* izvršavanje nekoga servitutnog prava ne sme da ometa postizanje glavnog cilja gospodarenja. Servitutno pravo ne sme da sprečava sopstvenika šume u njegovim vlasničkim odredbama, koje su gospodarski opravdane i potrebne. Ta prava pogotovo ne mogu siliti vlasnika šume, da čini štetne propuste. Ovaj je besumnje ovlašten, da racionalnom njegom šume sprečava proizvodnju malovredne leževine. Po E i d i n g u^"* od vlasnika šume ne može se tražiti, da vodi tako loše gospodarenje, po kom bi se u šumi ostavljala stabla, da stoje dotle, dok se od starosti i preživelosti sama ne počnu rušiti. I naš novi zakon o šumama (odredbama §§ 68 i 69) zaštićuje vlasnika šume od neumesnih i preteranih zahteva ovlaštenika. Tako je u § 68 pored ostaloga određeno, da službenosti ne mogu sprečavati vlasnika šume u načinu uzgoja, ako to odgovara prihkama staništa. Blagovremeno i stručno čišćenje, i proređivanje uzgojne su mere, koje se imaju provadati i upravljati s obzirom na potrebu i stanje šume, a ne prema preteranim i neumesnim željama lica, koja se mogu koristiti pravom na besplatno sabiranje leževine i otpadaka. Pored toga, kraj današnjega intenzivnijeg gospodarenja ovo je pravo izgubilo svoju nekadanju važnost, pa se za volju ovakovih sitnih prava ne može kočiti pravilni i prirodni razvoj šumskog gospodarenja. Obim prava na sakupljanje leževine i otpadaka. Kod neodređenih servituta (a takovima smatrajmo ovde i ovo pravo) opravdana je zbiljna potreba ovlaštenika gornjom ili maksimalnom granicom za veličinu naturalnog prihoda. Ta potreba kod svih stanovnika jednoga komuniteta nije međutim jednaka. Kod onih, koji imaju samo pravo na sakupljanje leževine i otpadaka, obim iskorišćavanja ovog prava ´´ Dr. 2. Miletić : Kvalifikacija drveta. Šum. List. 1930. — Videti i Danckelinann: Spom. delo II. deo, str. 126 i dalje. "´Dr. Bernh. D an ck e 1 m a . ii: Ueber die Orenzen des Servituts- und Eigentumsrechts bei Waldgrundgerechtigkeiten, str. 33. ´^ Isto delo, str. 34. , , 25 |