DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 28 <-- 28 --> PDF |
,mao bi da podmiri čitavu kućnu potrebu na ogrevu. Kod onih naprotiv, Icoji imaju i pravo na besplatno ogrevno drvo, moglo bi se govoriti samo 0 podmirenju (leževinom i otpacima) izvesnog manjka na ogrevu, ako redovna pripadnost nije dovoljna. Određenje obima ovoga prava u svakom je slučaju zamršeno, ali ne i nerešivo pitanje. Međutim celokupni obim toga prava, dakle njegov naturalni prihod, ni u kom slučaju ne može biti veći od sposobnosti opterećene šume da — uz pretpostavku racionalnog gospodarenja — stvara leževinu i da se u njoj sakupljaju otpaci. Ta je sposobnost međutim potpuno relativna, kako je to ranije izloženo. U grubim granicama mogla bi se odrediti na osnovu kontrolnih knjiga i Ibkalne statistike, ali držeći pri tom u vidu ranije i sadanje stanje šuma i promenu u intenzitetu gospodarenja. Obim ovog prava mogao bi se naposletku odrediti prema načelu: »bis in die jiingste Zeit rechtmassig genossenen und noch weiterhin bezogen werdenden Nutzungsmengen i t. d.«, koje je izloženo u aktu bivše Generalne komande Forst No 1076 — 1878. (dokumenat broj 16). No u tom se pogledu nailazi na daljnje poteškoće. Za komunitet Kostajnicu utvrđeno je,^" a to će po svoj prilici biti slučaj i kod ostalih komuniteta, da se njeni stanovnici do sada nisu koristili pravom sakupljanja leževine i otpadaka, zbog udaljenosti šume od mesta. Znači, to prav o potpu no miruje , te zbog toga nema merila, po kome bi se mogao odrediti njegov obim, a odatle i vrednost. Danckelmann" smatra, da u tom času otkup takovog prava nije savetan, dok saijio pravo postoji i dalje. Ali i pored mirovanja i prividne bezvrednosti toga prava, ipak ne treba pomišljati, da ono ništa ne vredi. Jer ako se dosada nije iskoriščavalo, moglo bi vredeti u buduće, čim ovlaštenici zažele da se njime koriste, što im se ne može prečiti. Zbog toga se ne može tražiti, da se ovo pravo radi njegovog nevršenja ili mirovanja jednostavno napusti. Takav bi akt značio otkup bez otštete, a takav način likvidacije jednoga prava nema pravnog oslona. Time bi se obarali osnovi o poimanju servitutnih prava, jer otkup i ne znači drugo nego napuštanje jednog prava, ali uz pravednu naknadu njegove vrednosti.´^** Vrednost ovoga prava, koje već po svoj prirodi u današnje doba mnogo ne vredi, a koje uz to zbog stvarnih zapreka nije ni moglo biti izvršavano, ni u kom slučaju ne može biti velika. 0 načinu otkupa ovoga prava izneto je mišljenje kod prava na sporedna šumska iskorišćavanja. 3) Servitutna prava na ogrevno i građevno drvo, te na ostale sporedne šumske proizvode. Osobna i stvarna kvalifikacija. Navedena se prava mogu priznavati samo onim stanovnicima Senja. Karlobaga, Kostajnice, Broda i Zemuna »welche bis zum Jahre 1868 und spater bis zur Zeit der Auflassung der Militargrenz-Organisation Soldaten des Aktiv-Standes unterhalten haben.« Iz ovoga sledi, da je osobna kva ** Viditi mioj elaborat o Segregaciji servitutnih prava bivšeg krajiškog komuniteta Kostajnice — Taksacioni otsek Dir. šuma u Zagrebu broj 4.—1922_ Iz akta ug. Min. poljoprivrede od 29. V. 1916. broj 48.888 I . razabire se, da se ni stanovnici Zemuna nisu koristili lOvim pravom, zbog udaljenosti šuma. ^´´ Dr. Bernh. Danckelmann: Ueber die Orenzen i t. d. str. 4. ´* Isti: Spom. delo, II. deo, str. 118. 36 |