DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 29 <-- 29 --> PDF |
liflkacija prvi i osnovni uslov za sticanje i izvršavanje ovih servitutnih prava. To jest, ovlaštenilt treba da potiče od krajisl^e obitelji, koja je svojevremeno vršila krajišku obavezu u pogledu davanja vojnika. Istovremeno treba ispunjavati i realnu ili stvarnu kvalifikaciju, to jest treba biti vlasnikom ovlaštene neKretnine. Samo onda, kada su ispunjena oba uslova, mogu se izvršavati navedena prava. Jedino u pogledu ovlaštene nekretnine ova prava pokazuju izvesnu osobenost. Glavni je zadatak stanovnika komuniteta bilo vršenje obrta i trgovine. Kupovanje zemlje ili uzimanje pod zakup bilo je ograničeno, samo da se ne bi udaljili od svoga pravog poziva. Pored davanja vojnika (glavne krajiške dužnosti) važno je, kao obaveza, bilo i izdavanje stanova i davanje podvoza trupama, kad su se nalazile u pokretu. Da bi se i toj dužnosti moglo udovoljiti, trebalo je da svako građansko lice ima i vlastitu kuću. Ne spominju se stoga išez razloga u nekim reskriptima »d i e behausten Insasse n.«´´" Kuća je dakle bila obilježje stvarne ili realne kvalifikacije za sticanje ili izvršavanje ovih prava. I za ovu vrst ovlaštenika bivših krajiških komuniteta potrebna je dakle alternativno dvostruka kvalifikacija, kako je to izloženo naredbom bivše Zem. vlade, odjela za unutrašnje poslove, broj 23.530 .. 1887 od 19. VII. 1888.," samo što je realni momenat posedovanja nekretnine vezan prvenstveno 0 kuću. Stoga se u praksi s puno prava i za ove ovlaštenike upotrebljava reč »p r a V 0 u ž i t n i k«. Ovo isticanje kuće, ovlaštene nekretnine, ima međutim i svoje granice. Jednostranim tumačenjem akta Z. 48.388 od 9. X. 1877. moglo bi se zaključiti, da se uslov, personalna kvalifikacija, odnosi samo na »diejenigen Inwohner dieser letzbesagten Orte« (t. j . na Senj, Karlobag, Kostajnicu, Brod i Zemun), dok se za stanovnike ne spomenutih mesta (Ivanićgrada, Bjelovara, a moguće i Bele Crkve) ta kvalifikacija ne bi tražila. Izraz »die behausten Insassen« nesme se kidati iz ostale celine i tako fragmentarno tumačiti. U vidu treba držati čitav kompleks pitanja. Nepravilno tumačen izraz »die behausten Insassen« doveo je šta više do toga, da su servitutna prava Bjelovara i Ivanić-grada izvesno vreme bila smatrana isključivo realni m servitutom, bez ikakvog obzira na ma kakove personalne uslove. Sva se pažnja posvetila objektu, ovlaštenoj nekretnini, koja je — istina — kod čistih realnih servituta zapravo i nosilac servitutnog prava." Prešlo se međutim preko subjekta, krajiškog vojnika, te njegovih dužnosti i prava. Zaboravilo se, da je u bivšoj Voj ^" Razlikovanje na »behaust« i »unbehaust« određeno je normalijom (Conskriptionsnormale) iz god. ..., koja je vredila za čiftavu Vojnu Krajinu, dakle i za komunitete (Vaniče k ... str. 323). To je biO´ jedan potreban statistički podatak, koji je bio od naročite važnosti za neke bivše komunitete s obzirom´ na njihov posebni zadatak. *" Dr. A. Ooglia : Uredovna zbirka šumarskih propisa, str. 612 i dalje. ´^ Dr. Bernh. Danckelmann: Spom. delo .. deo, str. 2.: Trager der ..rechtigung ist ein bestimmtes Grundstiick (praedium dominans). Bivše Ravnat. erarnih pravnih poslova u svom aktu broj 14.854/1892. i 8i34i8´/1896. smatra ovo pravo realnim servitutom. S tim´ se mišljenjem saglasilo´ i ug. Minist. poljoprivrede u svom aktu broj 11.474/1, od 21. III. 1894. Svoje gledište zasniva ono na reskriptu broj 2644´/1818., što je posve krivo, jer ono ispušta iz vida odredbe temeljnog krajiškog zakona od 7. avg. 1807., koji je u to doba vredio za čitavu teritoriju Vojne Krajine, d´akle i za bivše krajiške ko´mu-nitete. 27 |