DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 30 <-- 30 --> PDF |
noj Krajini nekretnine moglo da stiče samo ono lice, koje je bilo sposobno da preuzme i ispunjava i dužnost aktivnog krajiškog vojnika. Ko je dakle u Vojnoj Krajini želeo da poseduje nekretnine, taj je morao da preuzme i krajišku vojnu dužnost prema propisima, koji su u našem slučaju vredeli za stanovnike bivših komuniteta. Jedno bez drugoga nije išlo. Šta više, personalna se kvalifikacija ima smatrati primarnim uslovom za sticanje i izvršavanje ovih prava. Doduše kasnije, u poslednjem stepenu razvoja Vojne Krajine, mogla su izvesna lica sticati nekretnine (tvornice, skladišta, gradilišta, gostione, zgrade za stanovanje i t. d.), a da pri tom nisu morala preuzimati i krajišku vojničku obavezu. Takovi se slučajevi imaju smatrati izuzetkom. Ali pored svega toga, takovim se licima ipak ne može priznati servitutno pravo — upravo stoga, što su bili oslobođeni od krajiške vojne dužnosti. To je gledište osobito jasno izloženo u aktu Generalne komande u Zagrebu No. 6547 — 1856. (dokumenat broj 12), na koji i ovom prilikom upućujemo. Naposletku i kraljevski reskript od 15 avg. 1877. imao je težnju, da građane — prave Krajišnike bivših vojnih komuniteta — izjednači sa ostalim Graničarima, a ne da ta privilegija protegne još i na lica, koja nisu imala nikakove veze sa vojno-krajiškom dužnošću. Takovo tumačenje ne bi bilo u skladu ni sa ostalim temeljnim zakonima i propisima, jer bi se na taj način prelazilo preko ličnih prava bivših Krajišnika. Kod svojevremenog priznavanja servitutnih prava nije se uvek vodilo dovoljno računa o izloženom, te se nije stvorila obavezna praksa, koja se u duhu naredbe Zem. vlade broj 23.530 — 1887. lako mogla zavesti. Za pravoužitnike gradova Bjelovar i Ivanič-grad postoji međutim još jedno drugo ograničenje. Nije dovoljno, đa postoji i personalna i realna kvalifikacija, koje su u drugim prilikama potpuno dovoljne. Lice, koje želi da dobiva besplatno ogrevno i građevno drvo iz državnih šuma, treba — pored ispunjavanja ostalih uslova — da je i siromašno. Izraz »b e d u r f- i i g« ima se shvatati samo u tom značenju, kako je to ranije navedeno. Taj uslov čini, da bi se brojno stanje pravoužitnika u tim gradovima menjalo sa promenama njihovog imovinskog stanja. Dosta je međutim teško utvrditi kriterije siromaštva, odnosno još je teže dokazati povećano blagostanje. Stoga je i katastar pravoužitnika razmerno dosta stalan. Držeći u vidu odredbe darovnih isprava, trebalo bi imovinsko stanje pravoužitnika ovih dvaju gradova podvrgavati periodičnoj (desetgodišnjoj) reviziji i na tom temelju ispravljati odnosno nadopunjavati katastar pravoužitnika. Brojno stanje pravoužitnika. Segregacija Krajišnika mesnih opština provedena je razmerno brzo. Zakonom od 15. juna 1873., inartikulisanim zakonom od 7. febr. 1875., osnovane su Imovne opštine, koje ubrzo zatim proradiše. S puno se prava moglo očekivati, da će i pitanje segregacije bivših komuniteta biti rešavano jednakom brzinom. Uzalud sve nađe, jer je to pitanje ostalo nerešeno do danas. U stavu neprestanoga iščekivanja propušten je pravi momenat, kad se mogao utvrditi broj pravih Krajišnika na dan 30. sept. 1873., dan raspuštanja hrv.-slavonskih krajiških pukova, zatim brojno stanje njihovih porodica, broj i vrsta ovlaštenih nekretnina i imovno stanje pravoužitnika u času uvođenja u život kraljevskog reskripta od 15. avg. 1877. Tim je propustom unesena izvesna nesigurnost u ovo pitanje. 28 |