DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 34 <-- 34 --> PDF |
s t i č k i, koji se osniva na vrsti, množini i vrednosti drveta iskoriščcnoga u izvesnom, proteklom razdoblju; Drugi, induktivni , bazira na detaljnoj premerbi ovlaštenih nekretnina, utvrđenju množine ugrađenoga drveta i oceni opšteg stanja građevine. Ovaj drugi način više vodi računa o sadanjem stanju i potrebi objekata, jer se potrebni podaci mogu prikupiti na samoj građevini. Posao se može olakšati obrazovanjem tipova pojedinih vrsta zgrada. Ali i ovaj metod ima nedostataka, jer ne vodi računa 0 eventualnim zloupotrebama ovlaštenika, koji dobiveno građevno drvo nisu upotrebili u određenu svrhu, zbog čega se zgrade nalaze u slabijem stanju, nego bi to trebalo. Međutim sam način određivanja obima ovoga prava određen je rešenjem bivše Generalne komande Forst No 1076 — 6878: »... entsprechend dem Ausmasse und Werthe der von den Berechtigten bis in die jiingste Zeit rechtmassig genossenen und noch weiterhin bezoge n werdenđe n Nutzungsmengen...« (dokumenat broj 15). Određen je dakle istorijsko-statistički metod, koji se zasniva na dosadanjim iskorišćavanjima. I D a n c k e 1 m a n n*´ nalazi, da samo načelo dosadan jeg iskoriščavanj a odgovara pravičnosti, a ono je primenjeno u pruskom i francuskom zakonu o otkupu servitutnih prava. U tome se cilju ima sastaviti pregledan iskaz o iskoriščenim drvnim masama sa svim potrebnim pojedinostima, odakle če se izvesti godišnja potreba građevnog drveta. Godišnja pripadnost na građevnom drvetu pravoužitnika grada Broda određena je na jedan naročiti način i to s razloga, što se zbog velike udaljenosti državnih šuma nije drvo dobivalo u naravi, već se pripadnost prodavala i utržak delio među pravoužitnike. U drvosečnom pređlogu za god. 1896. nalazimo sledeći račun: Za novu kuću i sporedne zgrade potrebno je 35 m^ prerađenog ili 70 m´* građevnog drveta u oblom. Uz trajanje zgrade od 60 god. iznosi potreba građe po kući godišnje 70 :60:^.17 m\ Moramo istaknuti, da je svojevremeno određena pripadnost i za pravoužitnike grada Kostajnice iznosila .1. m´´ građe u oblom i po domu godišnje. Množina građevnog drveta, što se pravoužitnicima izdaje godišnje besplatno navedena je u pregledu 3. Izvršavanje prava drvarenja. Izvršavanje ovih prava nije teklo bez poteškoća i sukoba između pravoužitnika s jedne i državne šumske uprave s druge strane. Bivša Zemaljska Vlada često je morala da interveniše uzimajući u zaštitu pravoužitnike. Međutim jedan deo tih poteškoća ležao je već u samoj suštini pitanja, te se teško mogao izbeći. Do godine 1877., do avgustovskog reskripta, znatan deo državnih šuma bio je već segregiran i predan novoustrojenim Imovnim opštinama. Segregacija je nastavljena i posle 1877. godine, a dovršena je — sa izuzetkom Ličke imovne opštine — daleko pre nego se moglo išta preduzeti za otkup prava krajiških gradova. Shodno načelu, da se kod segregacije imaju dodeljivati najbliže šume, odstupljene su takove šume Imovnim opštinama. Stoga neki gradovi ostadoše daleko od šuma, što preostaše u rukama države. Tu poteškoću osetiše skoro svi gradovi, a najviše Zemun i Brod. Tako su zemunski pravoužitnici jedno vreme dobivali drvo u Šumskoj upravi jaminskoju Moroviću (u šumi Topolovac, koja je 132 km udaljena od Zemuna). " Dr. .. Da nckelm ann: Spom. delo II. deo, str. 107. |