DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 35 <-- 35 --> PDF |
Pregled br. 3. Grad N a p 0 . (bivši krajiški koiiranitet) Karlobag V Nije se moglo ustanoviti. Senj V \ Na osnovu 37-godišnjeg prošeka. Videti Kostajnica 18 ) moj elaborat. Ivanićgrad 28 I Na osnovu dugogodišnjeg iskustva osno- I vanog na stvarnoj potrebi. Bjelovar 36 Brod 44.46 Prema stanju u g. 1912; 38X1-17 = 44.46 m^ Zeniun 77.22 66 X l-l´^ = 77.22 m\ Bela Crkva Kao pod 1 i 2. 203.68 Svega + V I brodskim je pravoužitnicima doznačivano drvo u dalekoj Šumskoj upravi Županja (u srezu Slavir). Bližih šuma nije bilo. Stvarno izvršavanje servitutnih prava na toliku udaljenost nije moguće. Stoga je brodskim pravoužitnicima još godine 1882. dozvoljeno, da servitutno građevno drvo mogu prodati. Godine 1891. to je dozvoljeno i za ogrevno drvo, »a u s n a h m s- w e i s e und ohne Ableitung irgendwelcher Rechtsfolg e r u n g.«*" Ta je povlastica kasnije produžavana,^´ a nastavljena je I u našoj državi. Iako moguće nije sasma u duhu servitutnih odnosa, pravedna je. Slično se postupalo i sa drvetom zemunskih pravoužitnika. Pripadnost je (»bez ikakove pravne konzekvencije za budućnost«) Direkcija šuma izradila u režiji, izrađeno drvo licitacijom je unovčila i utržak, nakon odbitka troškova izrade i prodaje, razdelila pravoužitnicima u razmeri njihovih prava. Za svaku se godinu imalo izdejstvovati naročita rešenje kralj, kabineta. Zbog nestašice podataka nije se moglo ustanoviti, na koji su način vršili ova prava pravoužitnici gradova Karlobag, Senj´ i Bela Crkva. Ponajčešće je dolazilo do nesporazuma zbog samog pitanja pravoužitnlštva u komu su pogledu obe strane bile veoma osetljive. Tečajem vremena događale su se razne promene medu pravoužitnicima (preseljenja, smrtni slučajevi, kupoprodaje ovlaštenih nekretnina i t. d.). Osim toga bledela je s vremenom i slika ovih prava, interes za njih je slabio, a državna šumska uprava nerado ih je gledala, kao nešto arhaično i nepotrebno, nastojeći da njihovo izvršavanje ograniči na najopravdaniju meru. Takav sukob između kostajničkih pravoužitnika i državne šumske uprave spomenuli smo već ranije. Sličan je spor razmerno rano izbio i sa zemunskim pravoužitnicima, te je likvidiran tek god. 1911. uređenjem novoga katastra pravoužitnika. *´ Koti. uiiK- Ackerbauministerium No 282-1-1 od 15. jati. 1891. " .... ung. Ackerbaumi-nisterium rešenjem No 59.062´-I-l 1895, izveštava, da je kralj, rešenjem od 10. avg. 1895. dozvoljena prodaja pravoužitničke pripadnosti. Isto brojem 21.844-1 .—3—1915. 33 |