DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 38 <-- 38 --> PDF |
čaju otkupa ona se umanjuje još i okolnošću, što to pravo nije izvršavano, te što nema izgleda, da bi se ovlaštenici u buduće njime mogli koristiti u većoj meri. Ovo se pravo može smatrati da je potpuno otkupljeno, ako država sa svoje strane ne bude stavljala u račun vrednost sporednih užitaka na onom delu državne šume, koji će biti otccpljen na ime otkupa prava drvarenja. Time bi se izbegli nepotrebni obračuni i povod eventualnih nesporazuma. Na jednak način imalo bi se smatrati otkupljenim i pravo na sakupljanje leževine i otpadaka. III) OTKUP SERVITUTNIH PRAVA. Opisani servitutni odnos dovodi državu kao sopstvenicu opterećenih šuma, te pravoužitnike i ostale stanovnike nekih bivših komuniteta u izvesnu privredno-pravnu vezu. Tim povodom nameće se pitanje, ua li je i u opštem državnom interesu, da se taj ekonomsko-pravni odnos i dalje podržava. Rješenje ovoga pitanja zalazi na taj način i na područje državne agrarne politike, koju u svim pitanjama treba voditi smišljeno i jednoobrazno. Ovom prilikom moramo ukazati na činjenicu, da je naša država u nekoliko mahova, a u drugim pitanjima, jasno manifestovala svoju rešcnost, da ne želi još dalje podržavanje kmetovskih i servitutnih odnosa. Tako i zakon o ograničavanju državnih šuma u Srbiji i Crnoj Gori od 27. marta 1930. nastoji, da se jednom konačno prečisti pitanje opštenarodnih šuma. Akcija pokrenuta ovim zakonom ima se u neku ruku smatrati segregacijom, ma da su drugi pravni osnovi toga rada. Da bi se stoga obeležile smernice za pravilno rešenje pokrenutog pitanja, treba objektivno i kritički osmotriti sadanje značenje šumskih servituta i njihovpoložaj u sklopu narodne privrede. ..´ ispitivanje ima da obuhvati ne samo privatno-pravne interese države (kao vlasnice opterećenih šuma) s jedne i zainteresovanih lica s druge strane, već pri tom ima d a s c konzultuje i javni interes države. Tom prilikom treba ispitati i ustanoviti, da li je opisana veza potrebna, korisna, indiferentna ili moguće čak i štetna. Pri tom treba držati u vidu opšte privredne prilike, a i razlike u servitutnim pravima i stanju šume. Naposletku treba povesti računa i o shvatanjima, koja su izvan šumsko-privrednih interesa." Šumski su servituti bili jedna privredna neophodnost u doba niskog kulturnog stepena, naturalnog gospodarenja, retkog stanovništva, obilja šuma, ekstenzivnog gospodarenja i nerazvijenog saobraćaja. To jasno pokazuje istorija razvoja poljoprivrede i šumskih servituta. Pitanje je. da li su ova servitutna prava potrebna i korisna još i danas, t. j . u drugim prilikama, ili nisu li moguće i štetna, te ne koče li slobodan razvoj privrednog života. Nije li stoga nastupilo vreme, da se jednom likvidira ova stoljetna simbioza. Po našem shvatanju, koje ne mora biti obavezno, može se u konkretnim prilikama dati samo jedan odgovor, a taj je — št o skori ja likvidacija ovoga odnosa, jer nema razloga, da se još i dalje podržava. Težnja za oslobođenjem šume od nepodnosivih servituta stari je zahtev fiziokratskog i industrijskog sistema. Osnivala se na mišljenju, da su ova prava u svakom pogledu štetna za supstancu šume i da su zaprekom unapređenju šumskog gospodarenja. Slabome stanju šume u to doba mnogo je doprinelo bezobzirno i preterano izvršivanje servitutnih ´* Bernh. Danckelmann: Spom. delo, I. deo, str. 59. i dalje. 36 |