DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 39 <-- 39 --> PDF |
prava, uz to najvećim delom neuređenih. Uživaoci tih prava učestvuju ledino pri branju plodova, a ništa ne doprinose popravci stanja šume 1 podmirenju ostalih troškova proizvodnje. Uz to neodređeni servituti (kao na pr. građevnog drveta) pokazuju težnju, ,da se vremenom prošire, a sve to na štetu šume i njenog vlasnika. Premda se servitutna prava ne smeju u svakom slučaju smatrati štetnima, to su ipak izvesna smetnja unapređenju šumske privrede, a pogotovo gde postoje uslovi za intenzivnije gospodarenje. Današnje doba liberalizma u privredi mahom je protiv servitutnih prava, koja se danas mogu smatrati anahronizmom. Stoga, gdegod su se kulturne, opšte privredne i saobraćajne prilike kraja toliko razvile, da se bez bojazni može pristupiti nevezanoj, slobodnoj privredi, trebalo bi razrešiti servitutne odnose otkupom odgovarajućih delova šume. Da osmotrimo privatno-pravni interes obeju stranaka. Nikako ne možemo da nađemo neki naročiti razlog, zbog koga bi država trebala da i dalje podržava taj odnos. Razlozi, koji su nekada mogli postojati protiv konačnoga i pravednog rešenja ovog servitutnog odnosa, danas ne mogu i ne smeju da postoje u našoj narodnoj državi . Osim toga od ovoga odnosa država nema nikakove koristi. Taj je odnos do izvesne mere za državu čak i štetan, jer država ima da plaća porez na (zapravo) tuđu šumu, koja je izdvojena samo za podmirenje pravoužitničkih potreba. Osim toga država mora tu šumu da čuva, njome da upravlja, a sve to bez ikakove protučinidbe od strane pravoužitnika. Ode nisu opet izdvojene posebne gospodarske jedinice, snabdevanje pravoužitnika ometa pravilno finansijsko iskorišćavanje državnih šuma. S druge strane ni pravoužitnici bivših komuniteta ne žele dalje podržavanje ovoga odnosa, što dokazuju njihove brojne predstavke. Ekonomski položaj tih gradova sigurno bi bio jači i povoljniji, kad bi bili pravi vlasnici šume, a ne samo trpljeni uživaoci njenog prihoda. Što se tiče javnog interesa, to se ovaj može odnositi na proizvodnju, raspodelu i potrošnju proizvedenih dobara, a tangira i socijalni interes."" Bivši komuniteti sigurno su toliko zreli, da bi im se bez bojazni mogli odstupiti izvesni delovi šuma na upravu i iskorišćavanje. S obzirom na povećanu upotrebu i vrednost drveta i na popravljene saobraćajne prilike postoje svi uslovi za jednu trajnu, intenzivnu i racionalnu šumsku privredu. Nema dakle bojazni, da bi proizvodnja ovih šuma opala, ako bi one prešle iz državnog poseda u ruke bivših komuniteta. Naposletku, tu je i zakonski nadzor državne upravne vlasti nad šumama javnog karaktera, kojim se, ako se valjano vrši, mogu gradovi držati u granicama racionalnog i trajnog gospodarenja. Ne zaboravimo, da su Imovne opštine nastale u mnogo nepovoljnijim kulturnim, privrednim i političkim prilikama, pa su ipak bivšim Krajišnicima ustupljene znatne površine tadanjih državnih šuma. U pogledu proizvodnje sigurno ne će biti ugrožen javni interes. Naprotiv, u javnom je interesu, da se ojača privredni položaj ranijih komuniteta. Ni raspođela kao ni potrošnja proizvedenih dobara ne bi bila ugrožena eventualnom segregacijom. Znatan đeo šuma, što dolaze u obzir za snabdevanje pravoužitnika, izdvojen je u posebne gospodarske jedinice, koje služe samo u označenu svrhu. *´ Bernh. Danckelmann: Spom. delo I., str. 65 i dalje. 37 |