DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 40 <-- 40 --> PDF |
N a p o s 1 e t k u i socijalni interes, koji treba da počiva na pravičnosti, zahteva, da se ovo pitanje, koje se povlači preko pedeset godina, jednom okonča. Smatramo li pitanje bivših krajiških scrvituta jednom celinom, to i socijalna pravda zahteva, da se i poslednji feudni ostatak iz doba Vojne Krajine — a to su ova prava — jednom konačno likvidira. Postojanje ovih prava izvan svake je sumnje. Najveći deo tih prava izvršavan je tečajem vremena. Stoga ne bi bilo u interesu jedne oprezne i taktične državne politike osporavati ta prava ili bez razloga odgađati njihov d t k u p. Zakon o šumama od 21. dec. 1929. nije predvideo otkup ovih servitutnih prava. Odredba trećeg stava § 70 toga zakona ne može se odnositi na ovaj slučaj. Novo uređenje državnih šuma u Bosni i Hercegovini, opterećenih službenostima, ima se u smislu § 1S4_ istog zakona urediti specijalnim zakonom. Analogno tome ima se, zbog nedostatka pozitivnih zakonskih odredaba i za otkup servitutnih prava bivših krajiških komuniteta doneti naročiti zakon. Otkup servitutnih prava predstavlja složeno pitanje ne samo šumsko- ekonomske, nego i pravne, agrarno-političke i socijalne prirode."" Rešavanju ovakovih pitanja treba pristupiti s punim poznavanjem predmeta. Da bi se osvetlila barem istorijska i šumsko-politička strana izloženog problema, napisao sam ovaj rad, ostavljajući pravnu i agrarnopolitičku stranu pozvanijima i za to nadležnijima. Po mome mišljenju ovo je pitanje dovoljno objašnjeno, da bi se moglo pristupiti njegovom zakonskom rešavanju. IV) DOKUMENTI. Svako izlaganje ima tek onda potpunu dokaznu moć, ako je potkrepljeno verodostojnim argumentima. Stoga sam i dokumentovanju ovoga rada posvetio naročitu pažnju. Postanak, razvoj i bitnost izloženih servitutnih prava moći će se tek onda pravilno oceniti, ako upoznamo tekstove reskripata i ostalih rešenja bivših vojnih vlasti. Tako ćemo lakše osetiti i duh ranijih vremena pri studiju ovih pitanja. Zato je u dokumentima i ostavljan raniji način izražavanja, sa svim osobinama ondašnjeg stila. U prvom sam delu neka najvažnija akta uneo u sam tekst, jer sam to smatrao potrebnim zbog značenja samog dokumenta, a i radi boljeg upoznavanja predmeta. Drugu čest dokumenata — moguće manje važnih, ali ipak potrebnih — donosim u ovom posljednjem delu rasprave. Poredani su hronološkim redom. Mogu poslužiti ne samo kao dokumenat ovoj raspravi, nego i kao podaci za našu specijalno šumarsku, a i kulturnu istoriju. Ostaje još da se nešto rekne i o kvalitetu dokumenata."´ Sakupio sam ih već poodavna, baveći se kao taksator Direkcije šuma u Zagrebu ovim pitanjima. Zbirka saopštenih dokumenata nema pretenzija, da bude ´" I)r. A. Ugrenović : Zakoni i propisi o šumama i pilanama. Zagreb 1930., str. 113. °^ Velika većina dokumenata, naročito korespondencijalnih, štampana ie iz razloga štednje u zbijenoj formi, bez ikakovih promjena u sadržaju. — Uredništvo. S8 |