DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 7 <-- 7 --> PDF |
obzir nije uzet na prava stanovnilia tada još postojećih vojno-krajiških komuniteta (Militar-Grenz-Kommunitaten) u državnim šumama. Tek kasnije, kralj, reskriptom od 15. avg. 1877., priznata su konačno, odnosno potvrđena su i nekim bivšim vojno-krajiškim komunitetima (tada već gradovima) izvesna servitutna prava u državnim šumama, ali je pitanje njihovoK otkupa ostalo nerešeno sve do danas, iako je od spomenutog reskripta proteklo preko 50 godina. Za bivše Monarhije nije se ni pokazivala neka naročita sklonost za konačno uređenje tih pitanja. Ta su prava bila sarno trpljena, te se u nekoliko slučajeva raznim načinima pokušavalo, da se što više ograniči njihovo izvršavanje, kad se već samo postojanje tih prava nije moglo osporavati. Tako je na pr. pravoužitnicima bivšeg krajiškog komuniteta Kostajnica bilo obustavljeno izdavanje besplatnog servitutnog drveta u godinama 1891/92—1894/95, »jer da ne mogu dokazati, da su se i u kojoj mjeri koristili tim pravima do godine 1872.« Tek posredovanjem bivše Zemaljske vlade u Zagrebu određuje ug. Ministar poljoprivrede rešenjem broj 18.088 — 1895, da se građanima spomenutog grada ima i nadalje izdavati njihova pripadnost na besplatnom ogrevnom i građevnom drvetu. Takav postupak bivših madžarskih vlasti ne srne nas čuditi, ako se samo setimo, da su državne šume na pravnom području ranije Hrvatske i Slavonije bile smatrane svojinom ». r. u g. šumsko g erara« . Priznavanje servitutnih I prava stanovnicima bivših komuniteta i pravilno izvršavanje tih prava i značilo je ne samo neželjeno opterećenje šuma »Kr. ug. šumskog erara«, : nego i jačanje našeg elementa. A to sigurno nije bila neka naročita briga I onih. koji su vodili poslove bivše ug. pole Monarhije. I tako ta prava ? vegetiraju do dana današnjega, ne pokrećući se iz situacije stvorene reskriptom iz godine 1877. Za državu su, kao i većina neuređenihservituta. svakakoteret, a za njihove uživaoce, ovako neuređena, ne baš velika korist. Zadatak je ovog rada, da objasni postanak i obim ovih prava, te mogućnost njihovog otkupa. 2) Postanak, svrha i razvoj bivših vojno-krajiških komuniteta. Krajiški su komuniteti oduvek bili sastavni deo Vojne Krajine; od ostalih njenih delova izdvajali su se jedino naročitim zadatkom i izvesnim privilcgijama. Da bi stoga potpuno upoznali postanak, razvoj i svrhu komuniteta, potrebno je da barem u najkraćim potezima upoznamo i prilike sredine , koja ih je okružavala (Vojne Krajine), s kojom su često delili istu sudbinu, te razvoj koje je i na komunitetima ostavljao dubokih tragova. Poznavanje tih prilika potrebno je naposietku i zbog toga, da bi u s a d a n j e doba mogli upoznati i pravilno oceniti nekadanji značaj komuniteta. Pri obradi istoriiskog dela ovoga pitanja poslužio sam se odličnim Vaničekovi m radom, koji se za naše svrhe može smatrati dovoljno pouzdanim.´ Vojnu je Krajinu stvorila potreba organizovane obrane od Turaka, koji su nakon propasti nacionalnih država na Balkanu sve jače nadirali na sever preko Dunava, Save, Une i Kupe. Od brojnih begunaca i preostalih starosedelaca obrazovana su uporišta za obranu. Od srpskih kolo " Fr. Vaniček , pens. (jyninasialdirektor: Spezialgescliichte der Militargrenze. Wien 1875. sv. I—IV. |