DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1933 str. 47 <-- 47 --> PDF |
KNJIŽEVNOST BROŠURA G. PROFESORA H. PERRINA: Impressions Forestieres de Yougoslavie, Extrait de la Revue des Eaux et Forets Juin — Aout 1932, Paris, Berger Levrault, Éditeurs. Odazivajući se pozivu Gospodarsko-Šumarskog Fakulteta u Zagrebu, da održi nekoliko predavanja o francuskom šumarstvu, gosp. Henri Perrin, profesor uzgoja i šumarske geografije u Nancy-u, iskoristio je priliku da obavi u isto vreme jedno informativno stručno putovanje kroz našu zemlju. Držeći se klasičnog pravila, da se o jednoj privrednoj organizaciji i o njenim objektima može imati jedno mišljenje, kada se vidi na licu mesta, kada se svojim očima vidi dejstvo i rad takve privredne organizacije i izgled njenih objekata, a ne samo iz knjiga, tuđih podataka, mišljenja i lepih reci sa reprezentativnih skupova, gosp. Perrin se uputio kroz našu zemlju, da toga što više vidi i pregleda. Jer nigde više nego u šumi ogledaju se linije vodilje u šumarstvu, gospodarske koncepcije, visina šumske privrede u užem smislu, lokalne privredne mogućnosti, stepen opšteg gospodarskog razvitka, te posebne prilike i neprilike, .. koje šumska privreda nailazi u raznim folklorima i pod raznim klimatskim i edafskim situacijama. Za to je gosp. Perrin više puta i ponavljao onu staru istinu, koja naročito važi za šumare, da nekoliko dana putovanja koristi više nego čitavi svesci pročitanih knjiga. Razume se, za onog, koji ume da vidi i posmatra, da poredi i izvodi zaključke. Stranaca, naučnika i publicista, koji dolaze u našu zemlju, ima u glavnom dve vrste: 1. onih koji dolaze sa izvesnim već ukorenjenim predrasudama, a u nameri da se utvrde u tom svom negativnom nastrojenju tražeći u svom domenu istraživanja samo materijal za praznine, nedostatke i slabe strane — onih dakle, kojima objektivna istina nije na srcu; 2. onih koji bez ikakva predubedenja dolaze da vide i nadu golu istinu. Medu ovim poslednjima ima ih, koji usled potpunog nepoznavanja našeg naroda i1 zemlje ne ponesu sa sobom ništa drugo do li vruću istraživačku želju za naučnom istinom, dakle jednu nezainteresovanu indiferentnost, a ima ih takođe, koji pored te želje nose sa sobom i jednu iskru prijateljstva i simpatija prema našem narodu! i zemlji od ranijeg datuma. U ove spada i gosp. profesor Perrin, koji je poznanik i prijatelj našeg naroda iz ranijih vremena. Put gosp. Perrina organizovan je tako, da s obzirom na kratkoću vremena, kojim je raspolagao, vidi glavne tipove naših šuma kao i ono što je najinteresantnije u šumarskom pogledu u našoj zemlji. Na programu su bili Deliblatski pesci, slavonski hrastici, nekoliko tipova bosanskih šuma, Dalmacija, Krš, Gorski Kotar i nešto Slovenije, Srbija i Južna Srbija, koju g. Perrin delirnično poznaje od ranije, nisu mogle doći u obzir, jer onih 15 dana, sa koliko se raspolagalo, ne bi bilo dovoljno za njih same s obzirom na saobraćajna sredstva i udaljenost objekata. Pa ni ovaj programom utvrđeni put nije mogao biti u celosti izveden usled nevremena, koje je vladalo krajem septembra 1931. godine. Bosna je morala izostati, jer su rane snežne mećave u to vreme onemogućile brzu i laku cirkulaciju po šumama. Na prvom delu putovanja (kroz Deliblatski Pesak, Slavoniju i Bosnu do Sarajeva) pratio je gosp. Perrina potpisani, dok ga je u Sarajevu prihvatio gosp. profesor Dr. Petračić i pratio ga na drugom delu putovanja kroz Dalmaciju, Krš, Gorski Kotar i Sloveniju. Utiske sa svoga putovanja g. Perrin odštampao je u časopisu Revue des Eaux et Forets za juli, avgust i septembar 1932. godine pod gornjim naslovom, a odatle je izvađen izvestan broj separata. S organizacijom puta i prijemom kako na terenu tako i u Ministarstvu, direkcijama i na fakultetima gost je bio očevidno zadovoljan, jer nije propustio ni u jednom stručno-naučnom napisu da spomene »ljubazan osmeh, kojim se tamo tako delikatno 401 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1933 str. 48 <-- 48 --> PDF |
dočekuju Francuzi« što je doprinelo »da učinim jedno putovanje koliko prijatno toliko interesantno«. Putovanje je otpočelo sa Deliblatskim Peskom, na kome su pregledani važniji objekti, karakteristični tipovi vegetacije na području šumskih uprava Banatski Karlovac, Deliblato i Bela Crkva i to: livade, pašnjaci, pašnjaci-šume, starija i skorašnja pošumljenja i kulture, sklopljene sastojine bagrema i bora. Izložena je i pokazana tehnika pošumljavanja sa bagremovim sadnicama po prethodnoj preradi zemljišta. Posećen je »prirodni spomenik« sa prvobitnom neobično bogatom florom. U već formiranim bagremovim sastojinama izložen je način uređenja i eksploatacije sa dvadesetpetgodišnjom ophodnjom i prirodnim podmlađenjem. Pregledane su sastojine svih dobnih razreda od najmlađih do najstarijih. Isto su tako pregledana dva rasadnika kod Devojačkog Bunara i kod Pajtasova odnosno u blizini stogodišnjih kultura beloga bora. Međutim u brošuri g. Perrina nema ni reci o Deliblatskom Pesku. Studija naših šumarskih prilika obuhvata u glavnom dva dela: hrastike i krš. Razmišljajući o razlozima, koji su pisca rukovodili da prećuti pesak, i ako je raspolagao svima potrebnim podacima, i ako ga je skoro celog pregledao, došao sam do zaključka, da po sredi može biti samo nesumnjiva skromnost rezultata. Jer ako uzmemo kao početak radova na pesku 1807. godinu ili još kasnije 1818. godinu, dakle punih sto godina samo austro-mađarske vojne i šumarske administracije, te da je po ondašnjem premeru bilo u to doba 40.662 ha živog peska, od čega 25.054 ha državne svojine, a da je od toga pošumljeno svega 8.71212 ha, od kojih veći deo predstavlja niske bagremove šume sa relativno malom ekonomskom vrednošću, i da prema poslednjim podacima ima još oko 66.000 ha golog peska, onda moramo priznati skromnost rezultata. Ta skromnost biva u toliko izrazitija, u koliko je čitav problem posmatran od jednog Francuza, koji dobro poznaje svoje Lande, Gaskonju i Žirondu, na kojima je za nešto preko 100 godina, dakle za skoro isto vreme, stvoreno oko 1,000.000 (jedan milion)* hektara visoke borove šume sa velikom ekonomskom vrednošću. Poznato je, da su šume primorskog bora u Francuskoj veoma rentabilne, da ne kažemo najrentabilnije šume u toj zemlji, a pusti baroviti i peščani predeli Landa, Oaskonje i Žirondc da su postali najživopisniji, bogati i za turizam privlačni krajevi. Kada se baci jedan takav paralelan pogled, koji se jednom izvežbanom šumarskom oku i nehotice otima — pa čak i kad se uvaže one olakšavajuće okolnosti o opštim ekonomskim i socijalnim prilikama, o nivou narodne privrede i poljoprivrede, o kolonizacionom problemu i večitoj gladi za zemljom jednog mladog naroda, koji je neobično prolifičan, o večitim teškoćama sa pašarenjem, a osim toga i o fizičkim i mehaničkim osobinama toga peska — ipak se ne može drugačije zaključiti, već da je sve to veoma čedno i skromno. To izgleda u toliko skromnije, što su Madžari i njihova šumarska administracija podigli dosta veliku i neukusnu reklamu sa svojim radovima na pesku. Moram ovde spomenuti, da je dosta nelagodno delovalo kako na našeg gosta tako i na nas činjenica, koja nije samo dokaz naše slavenske širokogrudnosti i tolerancije već i jednog nerazumljivog nehata i javašluka: sve karte, sve sekcije šumarskih srezova kao i većina slika, formulara i podataka, sa kojima smo se sretali na pesku, imale su tada madžarske inskripcije i madžarski tekst. Ovo se ne može ni sa čim opravdati. Po ovom malom skretanju na pesak da se vratimo utiscima gosp. Perrina. Na početku zbijenom frazom učinjen je opšti prikaz šumarskih prilika u našoj zemlji sa * Le Traitement du Pin Maritime et ses variations dans le Sud-Ouest de l.a France, par M. Louis de Lapasse; Paris 1931. Isto tako vidi: Premieres études sur le gemmage des pins en France, par M. M. Oudin, Biquet, Salvat; Rome 1926, Institut International d´Agriculture. 402 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1933 str. 49 <-- 49 --> PDF |
opštim podacima o klimi, o reljefu, o istorijskim, političkim i gospodarskim prilikama, o posumljenosti pojedinih delova naše zemlje, zatim o vrstama drveta i tipovima uzgoja i uzrasta. Posle toga opšteg prikaza, sasvim dovoljnog za strance da dobiju opšte pojmove o tipovima naših šuma i o našim šumarskim prilikama, pisac je naglasio, da »nema ni namere ni sredstva da obavi jednu detaljniju studiju jugoslavenskih šuma«, već se ograničava »da opiše prema kompleksima, koje je pohodio, najizrazitije tipove: 1. slavonske hrastike; 2. šume i pošumljavanje krša.« Za predstavnike slavonskih hrastika, kroz koje je prošao gosp. Perrin, izabrane su sledeće šume: Trizlovi, Radiševo, Rastovo, Banov Dol, Orljak i Prašnik. U ovim šumama kao i do ovih šuma, gost je imao prilike da vidi čitav sistem regenerisanja, podizanja i seče slavonskih hrastika. Pokazane su i velike površine čistih seča, stavljenih pod zabranu i podmladenih delimično prirodnim putem, a delimično sadnjom žira pod motiku. Preko branjevina prešlo se u mlađe sastojine, zatim u srednjodobne, do starih i najstarijih. Sve uzgojne radnje — od čišćenja, sitnih proreda i proreda, pa do stavljanja u predzabranu najstarijih dobnih razreda radi podmladenja — detaljno su pregledane. U poglavlju slavonskih hrastika izneta je u brošuri opšta situacija i položaj tih šuma, podneblje i klima, geološka podloga, karakteristika tla, odnos svojine, vrste glavne i sporedne, koje prate hrast u Slavoniji, izvesne asociacione biljke pratilice hrasta u Slavoniji; zatim specifične osobine slavonskog hrasta, uzrast i dimenzije, karakteristika drveta, način podmladenja, način uzgoja i proreda, karakteristika masiva i skica strukture sastojina, istorijat intenzivnih eksplotacija, pitanje pašarenja i drvarenja pravoužitnika. Kao završetak toga poglavlja čini pitanje sušenja hrastika. Lična opažanja propraćena su podacima i literaturom na našem jeziku (Sajvert, P. Manojlović, A. Petračić, Pauza, Langhofer, Škorić, Lj. Marković, M. Manojlović). Diveći se lepoti i uzrastu naših starih veterana, njihovom zdravlju i otpornosti, gosp. Perrin — izgleda — nije bio isto toliko oduševljen mladim i srednjedobnim hrastovima. Još na terenu gosp. profesor je primetio, da bi te sastojine prema francuskom shvatanju i načinu negovanja i podizanja hrastovih sastojina trebalo jače proredivati u visini krošanja. U brošuri na strani 9 kaže se sledeće: »prorede su kasne, obično slabe niske prorede u širokim intervalima vremena i koje imaju za cilj obrazovanje sastojina sa jednim spratom dominirajućeg hrasta i sa po nekim jasenom i brestom.« To se opravdava time, što te šume u stvari nisu nikad ostavljene na miru usled stalnog pašarenja, drvarenja pravoužitnika, te uklanjanja iz šume svih sporednih vrsta drveta, podstojne sastojine, suetaža kao i ležećeg drveta. »Iz toga sleduje sistematsko uklanjanje svog podstojnog drveća i neka vrsta stalne niske prorede, što sprečava šumara da operiše onako, kako bi trebalo, i što opravdava donekle slabost i veliki razmak tih intervencija.« »Masivi su jako gusti do srednjeg doba; stabla imaju uske krošnje, debla dugačka, vrlo dobro očišćena, prirast je znatno niži nego što bi mogao biti, ali u celimi sastojine izgledaju veoma lepe i daju drvo uskih i pravilnih godova značajne kakvoće i visoke vrednosti (560» do 880´ dinara m3 tvorivog drveta 1930. godine u predelu Vinkovaca).« Izlaže se zatim raspodela dobnih razreda danas, koja je rezultat slabog iskorišćavanja do 1870. godine i veoma intenzivnog iskorišćavanja od te godine pa na ovamo. Za te eksploatacije gosp. Perrin kaže, da nisu bile ni u koliko diktirane stanjem sastojina, već se to može objasniti jedino »obzirima neposrednog ekonomsko« interesa«. Posle toga dodiruje i pitanje sušenja. Izlažući istorijat sušenja u glavnim crtama pominje gotovo sva mišljenja, koja su se po tom pitanju čula kod nas. Naglašujući, da je veoma delikatno za jednog stranca, da daje svoja mišljenja po ovakvim pitanjima posle nedovoljnog proučavanja, profesor uzgoja u Nansiju ipak mora da kaže, da je u našim hrasticima imao »utisak, da je u prisustvu jednog od onih slučajeva, gde je 403 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1933 str. 50 <-- 50 --> PDF |
dejstvo čoveka prekinulo ravnotežu u šumskoj asocijaciji; elemenat drvo modificiran je stvaranjem veoma čistih i pravilnih sastojina, a elemenat tlo iskvaren je kombino vanim dejstvom paše i uklanjanjem svih podstojnih jedinki različitih vrsta« — što se odazvalo na hrastovoj vegetaciji i »paraziti udružujući svoje dejstvo nalaze u takvim hrastovima lak plen.« Navodeći kao prilog takvom mišljenju, da medljika u dolini Adura nije imala tako razorno dejstvo i da su se hrastovi tamo pokazali potpuno otporni prema njoj, gosp. Perrin ovako zaključuje to poglavlje: »I zbog toga, kao i moj odlični kolega gosp. profesor Poskin iz Gembloux-a, smatram da mogu da se pridružim otvoreno mišljenju naših odličnih kolega i prijatelja iz Jugoslavije: samo sa jednim uzgojem prikladnijim, nego onaj u prošlosti, zakonima biljne biologije odbraniće se i spasti divni slavonski hrastici.« Interesa radi valja napomenuti, da je profesor uzgoja na poljoprivredno-šumarskom fakultetu u Gembloux (Belgija) došao do sličnog zaključka kao i gosp. Perrin napominjući, da su mnoge hrastove sastojine u Belgiji bile napadane čak i više uzastopnih godina od raznih gusenica, ali, sem što je prirast bio smanjen, vitalitet tih sastojina ostao je netaknut.* Na taj način teza o sušenju hrastika, koju sa kolegom Lj. Markovićem zastupam od 1927. godine, a do koje je svojim posebnim i nezavisnim istraživanjima došao i gosp. profesor Dr. Dura Nenadić, dobila je merodavne i autoritativne potpore i od strane dvaju uglednih naučnika sa zapada. Poglavlje o kršu, koje nosi naziv Jugoslovenski Krš, razrađeno je dosta detaljno kako u pogledu tla, geološke podloge, klime, flore tako i u pogledu tipova šuma i pošumljavanja. Pri tome se pisac služio i našim domaćim publikacijama i brošuiama (gg. Ugrenovića, Balena, Adamovića, Horvatića, Gračanina, Ž. Miletića i t. d.). Podaci crpljeni iz ovih iizvora protkani su mnogobrojnim ličnim i opažanjima i poredenjima. Govoreći o kraškim prašumama pisac iznosi podatke o strukturi tih šuma, u koliko ih kod nas ima. O izgledu i formi tih šuma deli mišljenje profesora Denglera iz Ebersvalda, da u prašumi vlada izvesna naizmeničnost između dva klasična oblika, visoke pravilne i preborne šume, jer priroda ne zna za uaše šematičke koncepcije o pravilnoj i prebornoj šumi, ona se ne ukalupljuje ni u jedan ni u drugi oblik; u jednoj nepravilnoj sastojini ostavljenoj samoj sebi najviša stabla rastući snažnije nadvlađuju ostala, koja prestaju rasti ili iščezavaju i šuma dobija pravilan izgled; kada se zbog starosti ili raznih slučajeva ta pravilna šuma proredi i progali, stabla, koja su ranije postojala pa zakržljala, razvijaju se, podmladak se pojavljuje, sastojina dobija nepravilan oblik, dok se najsnažnija stabla besprekidno ne sklope; taj ciklus je stalan i beskrajan. Prelazi posle toga na iskorišćavanie i prođu tih šuma, pa dodiruje i bosanski način prodaje putem dugoročriih ugovora naglašujući, da je najveći deo ovakvih prašuma (u koliko ih u pravom smislu te reci ima) u Bosni. Iznosi i rezultate revizija ugovora u 1929. godini. Posebno se tretiraju šume ogolelog krša (koje odgovaraju prvim trima zonama Adamovića), karstne šume po Beku, i šume crnoga bora. Odeljak o pošumljavanju krša obuhvata botanički i geološki reljef i pejzaž krša, pitanje paše, istorijat pošumljavanja i zakonodavstva, koja su služila tome cilju do današnjega zakona o šumama, zatim tehniku, vrste i uspeh pošumljavanja. Govoreći o pašarenju pisac uočava, da svi ti kršni tereni primaju više blaga, nego što mogu ishraniti; to je pašarenje nesumnjivo jedan od glavnih krivaca za sadanju žalosnu situaciju krša i ono ostaje najaktivniji činilac karstifikacije novih prostora. * Les Futaies de Chene de Slavonie, Extrait du Bulletin de la Société Centrale Forestiere de Belgique, Bruxelles 1931. 404 |