DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 6/1933 str. 56     <-- 56 -->        PDF

dolazi u obzir, budući da tlo rumunjskih nizina dovoljno obiluje potrebnim hranivima.
Kao pravi uzrok opadanja bagremova prirasta ističe se slaba provedba uzgojnih
mjera, t. j . čišćenje i proređivanje, te degradacija fizikalnih svojstava tla. Autori
su mišljenja, da bi ,u uzgoju bagremovih sastoj´ina, koje su jedino u mogućnosti da
poprave fizikalna svojstva tla, te da se na taj način — naravno uz pravovaljano
vođenje potrebnih uzgojnih mjera — poveća prirast bagrema u drugoj i daljnim ophodnjama.
Za potstojnu sastojinu na svježem i vlažnom tlu preporuča se podizanje obične
bazge, a na sušnim tlima podizanje gloga, kurikc i kaline. Posebnim istraživanjima
našli su autori, (da bazga vrlo povoljno djeluje na popravljanje fizikalnih svojstava
tla, a prema tome i na prirašćivanje bagremove sastojine). — A. 1. lonescu: Darea
de seama a Consillului Technic al padurilor pe anul 1931. (Izvještaj Šumarsko-itehničkog
savjeta podnesen Ministarstvu poljoprivrede o radu u 1931. god.). — A. Grünau:
Servićiul de cassa (O ,rukovanju sa blagajnom).


Nr. 12. — Dr. Qeorgescu: Studiul monografic al fiziologiei salcâmului si gladitei
(Monografička studija o fiziologiji bagrema i gledičije. Autorovim pokusima i mjerenjima
našlo se, da bagrem, a u manjoj mjeri i gledičija pokazuje veoma nepravilno
otvaranje i .zatvaranje puci. Sudeći po tim istraživanjima ističe se, da bi bagrem
trebalo ubrajati u kategoriju mesophyta). — A. I. lonescu: Darea de seama a Consiliului
Technic al padurilor pe anul 1931. (Izvještaj Šumarsko-tehničkog Savjeta za
1931. ´god. Svršetak). — P. Florescu: Istoricul padurilor Eforiei Spitalelor Civile (Povijest
šume građanske bolnice ,u Bukareštu). — I. Zeicu: Evaluarile exagerate la
padurile exproprfiate prin reforma „agrara in Transilvania (0 previsokoj procjeni
ekspropriîranih šuma u Transilvaniji). — D. A. Sburlan: Origina numirilor silvice
românesti (Podrijetlo nekih šumarskih naziva u rumunjskom jeziku).


Revue des Eaux .et Forés, 1932. No 6. — H. Perrlin: Impressions forestieres de
Yougoslavie ,(Utisci o šumarstvu Jugoslavije). — L. »Schaeffer: La méthode, de corrélation
apliquée a la construction des* tarifs de cubage (Ü metodi korelacije). —
Arnould: Les forets iet la taxe a la production .(Šume i nameti na šum. produkciju).


— Ducamp: Aux déserts sahariens habités (O nastanjenom dijelu Sahare).
No 7. .— H. Perrin: Impressions forestaeres de ´Yougoslavie (Nastavak ). —
Tessier: Étages forestiers et échelons de végétation (O pojasima šuma i šumskoj
vegetaciji u području ´rijeke Isere). — Joubert: Biologie de l´If et des Taxées (O
biologiji tise r Taxacea).
No< 8. — H. Perrin: Impressions forestlieres de Yougoslavie (Svršetak). — Ducamp:
Valeur des pluies ,et taux de boisement (O važnosti oborina i pošumljavanju).


— Volmerange: L´âge de majorité de l´arbre (0 ;zrelosti, drveta za sječu). — Versepuy:
Valeur de graines (0 kakvoći .sjemena). — V. H.: Les forets assurées contre
le feu par les mutualistes (O osiguranju šuma protiv požara putem osiguravajućih
društava). — Oranger: Les plantations du parc de Versailles (Nasadi Versafljskog
perivoja). — Huffel: La détresse des forets allemandes (O poteškoćama u .njem. šumarstvu).
— Hubault: Chronique entomologique (Entomološka .kronika).
No 9. — .Prioton: Le Causse du Larzac et ses forets (O šumama L.). — Joubert:
Biologie de l´If et des Taxées (Svršetak). — M. Salvador: A propos des bois de
sapin des Pyrénées (0 jelovini iz Pireneja). (— Sagot-Lesage: Sur les moyens de
réalisation d´une politique forestiere nationale (O mogućnosti ostvarenja nacionalne
šumarske politike). — Huffel: Le mouvement forestier a l´étranger (O šumarskim publikacijama
u inozemstvu). — M. Nedelkovici: La nécessité d´une association des propriétaires
de forets en Roumanie (0 potrebi udruživanja šumovlasnika u Rumunjskoj).


No 10. — Prioton: Le Causse du Larzac et ses forets (Nastavak). ,— Pardé:
La nouvelle méthode d´éclaircie de ESelleme (Nova metoda proređivanja po (B.). —
Oudin: Organisation des observations actinométrique (Organiziranje aktmometričkih


410