DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 10 <-- 10 --> PDF |
hodni kulturni radovi, da bi se postiglo jedno stanje, kakvo se želi trajno držati. Ovi kulturni radovi sastoje se s jedne strane u negovanju same šume, a s druge strane u raznim tehničkim radovima u cilju povećanja pristupačnosti šuma i ugodnosti u njima. Na zasebnom mestu stoji pitanje o unošenju i nezi divljači, pitanje koga ćemo se mi samo dotaći. »Negovanje šuma ima zadaću da socijalni život u šumi tako upravlja, kako bi bilo osigurano njezino održanje, razvoj i podmladivanje i u isto vreme i trajna korist i prilagodavanje šume ljudskim potrebama«. Za nas je važno da istaknemo uticaj negovanja šume na njen razvoj i pomlađivanje i njeno prilagodavanje jedno) određenoj ljudskoj potrebi. Ne raspolažući više sa vremenom, sa kojim priroda i ne računa, čovek je nastojao da na neki način ubrza tok procesa, koji se u prirodi vrši prilikom razvoja i pomlađivanja šume. Ono što priroda postiže selekcijom, odabiranjem odličnijih strukova — šumar danas postiže raznim čišćenjima i proredama sastojina. Pa bi se tako i kulturni radovi u našem slučaju sastojali u čišćenju i proređivanju. Samo se pri provođenju ovih radova mora stalno imati pred očima, da se njima šuma ima prilagoditi specijalnim ljudskim potrebama, u našem slučaju higijensko-estetskim. Bez obaveze da na Avali i u Lipovici vršimo iskorišćavanje šume, a najmanje takvo, kojem bi bila svrha što veća finansijska dobit, naš je zadatak, da odgojimo što lepšu i primamljiviju šumu, koja se jednom podignuta može takva stalno održati. Upravo cilj´ nam ima biti, da za što kraće vreme dođemo do stanja, ´kakvo bi priroda stvorila tek za duže vreme. Kad se kulturnim radovima ovo jednom postigne, oni se neće više ponavljati. Šuma će se prepustiti prirodi! i njenim salama, uz najnužniju intervenciju čoveka. Sigurno je da ovo može da pruži samo visoka šuma od vrsta, za koje postoje osnovni prirodni uslovi za opstanak i razviće. Imajući u vidu ovaj cilj, nama će biti dužnost, da pre svega realizujemo sav onaj višak strukova, koji bi inače bio eliminisan prirodnim odabiranjem; da postepeno vadimo sve izbojke iz panjeva, kako bi omogućili pretvaranje niske šume u visoku, i najzad da uklonimo sve one veštački unete strukove, kojima je u našoj zoni priroda otkazala gostoprimstvo, kako nam je to iskustvo pokazalo. Postizanje što većih estetskih efekata upućuje nas nai unošenje dosad malo ili nimalo poznatih vrsta, dakako samo takvih, čije biološke osebine garantuju njihovo uspevanje u okolini Beograda. Ako se za trenutak vratimo na letimičan opis Avale, setićemo se podmladka jasena i hrasta. Ovaj podmladak, koji je već stigao u doba koloseka, treba čistiti, eliminisati prekobrojne strukove, kako bi oni odličniji mogli nesmetano da se razvijaju. U ovom radu vrlo je važno, jda se ne radi nasumce. Pri svakom novom čišćenju treba voditi računa o strukovima, koje smo već negovali, inače bi svaki rad bio iluzoran. Ovakva čišćenja treba ponavljati u razmaku od nekoliko godina, sve dok sastojina ne dođe u doba letvenjaka. kada nastaju prorede. One čine neposredni nastavak rada u čišćenju. Pored proreda u sastojinama jasena, hrasta i bukve, koje će logički uslediti iza provedenog čišćenja, na Avali prorede dolaze u obzir još i u kulturama crnog i belog bora. Kultura belog bora već je sada dosta proređenog sklopa zbog već izvršene prorede, a pod njom je gust podmladak jasena. Međutim sama kultura nije 428 |