DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 12 <-- 12 --> PDF |
posle seče primeraka egzota, koji su se posušili usled mraza u zimi 1928/29. Kako i čime treba pošumiti ove praznine, videćemo na kraju, kad bude govora o veštačkom pošumljavanju. Videli smo, da pojam nacionalnog parka obuhvata u sebi i životinjski svet, pored biljnog. Pa i u ovome pogledu u .našem slučaju traži se prethodna intervencija čoveka. Tu se svakako ne pretpostavlja naročito favoriziranje korisne divljači, ali se mora napomenuti, da će gajenje iste u Avali i Lipovici biti omogućeno tek kada se sadanje štetočine svedu na takvu meru, koja bi .omogućivala njihovu simbiozu sa korisnom divljači. Lisice, vukovi, orlovi, jastrebovi i vrane moraju se svesti na neškodljiv broj, da bi se omogućilo unošenje korisnih vrsta. Avala prestavlja idealan teren za srne, zečeve, fazane i jarebice, ali bi se morala ograditi, što ne bi ,bila velika žrtva. Svojom veličinom Lipovica bi bila podesna za gajenje i većih vrsta, jelena ili lopatara, pored pomenute sitne divljači. Sa nekih postojećih čistina u šumi kosilo bi se seno, dok bi se na drugima posejao kukuruz i topinambur, čime bi bila osigurana zimska prehrana divljači, te bi se ova vezala za šumu i ne bi išla u štetu. Ne treba ni govoriti o tome, koliko bi time .ove šume dobile u privlačivosti i da .bi postali rezervoari, iz kojih bi se korisna divljač rasturala po okolici. U početku bi se štetočine svele na dopušteni broj i uneli fazani i jarebice, a zečeva već ima, samo im treba pružiti zaštite. Tek posle ovoga mogla bi se uneti visoka divljač. Da bi se ova izletišta, već sada ne baš skromne lepote, učinila pristupačna, projektovan je kružni put Beograd—Avala—Lipovica—Beograd u dužini od kojih 70 km., a da bi i samo zadržavanje u njima bilo prijatno, biće potrebna izgradnja šumarskih kuća. Ne možemo usvojiti recept, koji je dalo Ministarstvo šuma svojim novim hotelom na Avali. On je lep i treba ga pokazivati strancima, ali čoveka, koji izađe u prirodu, gde treba da je sve čedno kao ona sama, vređa onolika raskoš. Treba sagraditi proste šumarske kuće, od samog drveta, bez ikakvog luksuza i stvoriti tipične poljske gostionice, gde se istina ne dobijaju delikatese već obične namirnice, po solidnoj ceni, koju svako može da plati. Čak i onaj sasvim površan prikaz nacionalnog parka u Americi i ono što smo rekli o Avali i Lipovici omogućuje nam da istaknemo osobiti položaj ovih dvaju naših nacionalnih parkova. Veliko prostranstvo, naročito velike elevacije u onom stranom čine, da on u sebi skriva mnoge i raznolike prirodne lepote, već samo blagodareći svome ortografskom razvitku. Kada se tome doda stvarno istaknuta flora i; fauna, onda je razumljivo, da je uloga čoveka tu gotovo isključivo konzervativna, on je pozvan da sačuva ono što je priroda stvorila. Kod nas stvar stoji mnogo drukčije. Na malom prostoru male elevacije, što sve isključuje veću raznovrsnost i flore i faune, naši nacionalni parkovi, Avala i Lipovica, moraju međutim da odgovore mnogo većim zahtevima nego pomenuti amerikanski. Dok je poslednji posećen samo preko leta i samo od turista, naši će biti posećeni stalno, preko ćele godine, od ljudi zaposlenih, koji dolaze da se za kratko vreme što bolje razonode i saberu što više novih utisaka. Zbog toga i rad čoveka mora ovde biti, bar u početku, pre svega konstruktivan. Treba ne samo sačuvati postojeću vegetaciju i životinjski svet, njih treba obogatiti. Na 430 |