DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 13 <-- 13 --> PDF |
tako malom prostoru, uz posetu koja mora biti vrlo obilna, neće se moći nikad prepustiti prirodi da ona sama gospodari. Uvek će čovek morati da rukovodi rad prirodnih sila i da isti prilogođava svojoj potrebi. Ovo smo smatrali za potrebno da kažemo, da ne bi izgledalo, kao da sve ovo stoji u suprotnosti sa pojmom nacionalnog parka. To bi mogao biti slučaj samo tada, kad bi ovaj pojam prestavljao neki kruti šablon, koji bi važio svuda i u svakim prilikama. Ali takvi šabloni u šumarstvu su nemogući i ono je na sreću sa njima prekinulo. Mi ćemo stvoriti nacionalne parkove onakve, kakvi su nama potrebni i kakvi su mogući u našim prilikama. IV. Pregled šumskih vrsta u okolini Beograda. Kad je reč o biljnim vrstama, one se obično dele na »domaće« i na »strane«, pri čemu se pod prvima podrazumevaju one, koje se kao samonikle javljaju u jednoj oblasti, dok se u drugu grupu stavljaju sve one, koje u toj oblasti nisu poznate kao samonikle, a naročito tropske i prekomorske vrste. Ova opšta klasifikacija nema međutim stvarne vrednosti u šumarstvu. Bar za jedno potpuno određeno područje, kao što je u našem slučaju okolina Beograda, ovi pojmovi »domaće« i »strane« vrste imaju tek relativnu vrednost, jer samo vrlo maglovito određuju poreklo ove ili one vrste, dok o njenim šumsko-uzgojnim osebinama ne govore ništa. Stoga nam izgleda prikladnije da podelimo vrste na autohtone ili samonikle, na takve, koje su na našem staništu našle klimu i stanište identično onima u njihovoj bližoj ili daljoj postojbini, i najzad na one koje takve uslove nisu našle pa nisu ni mogle pokazati pozitivan uspeh. Primer za prve bile bi vrste: Ulmus, Quercus, za druge: Robinia, Broussonetia, a za treće: Melia azedorach. Kad se ovako shvati učešće biljnih vrsta u jednom reonu, biva odmah jasno i to, da kvaliteti, kao što su aklimatizacija i aterenizacija, u stvari ne stoje, kao što je već .... pokazao. Pa tako ni mi za vrste Caria alba, Juglans nigra, Broussonetia papvrifera nećemo reći, da sa se kod nas aklimatizovale, jer je to nemoguće, već da su u našem reonu našle uslove potpuno identične onima u njihovoj postojbini, svrstaćemo ih dakle u drugu grupu po našoj podeli. Kao zgodan kriterij za ovaj posao došla je oštra zima 1928/29 godine, koja je vrlo lepo »razvrstala« biljne vrste, sasvim onako kako smo i mi to učinili. Niske temperature te zime, kad je termometar pao čak na —´25.5°, ubile su sve one zaista »strane« vrste, kojima ovde nije bilo mesto, a koje su veštački uzgojene između 1893, kad je bila isto tako jaka zima, i pomenute zime 1928/29. god. Kada smo rekli ovo i kada napomenemo, da su niske elevacije iz naše zone isključile četinare kao autohtone, rekli smo gotovo sve što bi se u opšt´im potezima moglo reći o učešću biljnih vrsta u okolini Beograda. Radi potpunosti iznosimo jedan pregled vrsta šumskog drveća i džbunja u okolini Beograda, koji nema pretenzija da bude potpun, ali koji je ipak rađen sa željom da to bude u što većoj meri. To su: i. Samonikle vrste (po Paučiću): Acer tataricum, -pseudoplatanus, -platanoides, -campestre; Alnus glutinosa; Carpinus betulus, -orientalis; Celtis australis; Cornus mas; Corylus ave 431 |