DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 16 <-- 16 --> PDF |
vesti malu propagandu za njega, izvesti sadnice i razdavati ih interesentima, te im naročito objasniti, da ovo drvo ne raste baš tako sporo. A njegova ekonomska vrednost u Beogradu je pogotovu svakome poznata. V. Pošumljavanje u okolini Beograda. A) Današnje stanje. Ne treba misliti, da se tek u naše vreme obratila pažnja Intenzivno krčenje šuma započeto posle oslobođenja Srbije nastavilo se živo do ikraja prošlog veka, pri čemu se uvele nije vodilo računa o tome, šta će biti sa zemljištem posle krčenja: hoće li se ono zaista moći sa uspehom da iprivede trajnoj privrednoj kulturi ili ne. Seljak je znao samo to, da će parcelu koju ugrabi da iskrči danas, sutra moći da ubaštini. Ovaj opšti udes tadanjih šuma nije mogao mimoići, ni one u okolini Beograda. »Avala umalo nije ostala ne samo bez svoga biljnog nakita nego i bez kore, da pokojni knez Miloš ne zapovedi 1859, da se zagradi, te je sada na njoj buknuo šib kao konoplja.« Tako samo dalekovidnosti ovoga pronicavog kneza imamo da zahvalimo, što danas na Avali stoji šuma mesto podivljalog krša ispresecanog bujicama, što bi se sigurno dogodilo, da nije bilo ipomenute naredbe. Pa i rad «a veštačkom pošumljavanju u okolini Beograda ima već svoju istina kratku, ali interesantnu istoriju. Već smo govorili o kulturama bora na Avali. Pre triestak godina, kada su ove kulture nastale, Avala nije bila blisko izletište Beograda, već od varoši udaljena šuma, koja je imala da pokaže što veću rentabilnost. Svakako s tog razloga je i učinjen pokušaj sa borom, čija su odlična tehnička svojstva dobro poznata. Još ranije je bilo govora o njihovom slabom biološkom uspehu. Izvesno je, da bi i finansijski bio sličan, naročito danas, kada razvijen saobraćaj omogućava dovoz u Beograd i takvog materijala, kakav bi ove eastojine imale dati, a koji se po današnjoj velikoj državi u izobilju proizvodi. Ove kulture četinara na Avali nisu i jedine u okolini Beograda. Sem njih postoje monokulture smrče i bora u Topčideru i Košutnjaku. O ovim borovima nema se šta novo reći ; i za njih važi ono što je rečeno o onima na Avali. Pa i o smrčama teško je reći mnogo dobra. I njihova nedavna prošlost pokazala je, da ni one nisu sretno resile pitanje pošumljavanja ovih vazda omiljelih izletišta beogradskih. Ostale kulture u okolini Beograda (Košutnjački vis, Topčidersko brdo, Laudonov šanac) i suviše su novog datuma, da bi se o njima moglo govoriti. B) Opšti uslovi za veštačko pošumljavanje u okolini Beograda. Svaki projekat o veštačkom pošumljavanju mora voditi računa: 1.) o objektu, na kome se ono ima izvesti; 2.) o sezoni, u kojoj se ima izvesti: 3.) o cilju, koji ono ima dazadovolji. 1.) Samo izuzetno je zemljište ono, o čem jedan projekat mora da vodi naročitog računa. Ono ne stavlja nesavladljive prepreke ni na naro 434 |