DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 17 <-- 17 --> PDF |
čito teškim objektima, kao što je krš ili živi pesak, pa tim manje može zadavati brige pri projektovanju veštačkog pošumljavanja u okolini Beograda. Degradirani černozem, za koji smo videli da ovde čini pedološki sloj, po svojim kulturnim osobinama spada tek u relativno šumsko tlo, pa je s te strane izbor metode rada i biljnih vrsta upravo obilat. Dakle, zemljište u pedološkom smislu te reci ne postavlja nam samo po sebi nikakav problem. Jedino što bi mestimično orografske ili hidrografske osobine terena mogle imati uticaj na izbor vrsta ili metode rada (bujično područje, vrlo strma padina). Ovo što važi za zemljište ne može se međutim reći i za klimatske faktore. Oni naprotiv imaju velike važnosti, jer sobom određuju sezonu, u kojoj se ima raditi. Svi meteorološki faktori pak nemaju za nas ni izbliza podjednaku važnost. Dejstvo vetra na pr. nesumnjivo je, ali ne ulazi kao odrednica u rezultantu, koja nas interesuje. Tek relativna i apsolutna vlažnost određuju sobom sezonu rada, u našem slučaju sadnje sadnica. Onog momenta kad je sadnica izvađena iz rasadnika, da bi bila preneta na mesto sadnje, prekida se njen normalni život, da se nastavi tek pošto se ona primi na novoj podlozi. Pored maksimuma pogodnosti, koje se pružaju sadnici prilikom sadnje, takve pogodnosti moraju im se osigurati i za izvesno vreme unapred, da bi jedna kultura mogla da uspe. Radi toga, pored čisto mehaničkih uslova, potrebno im je pre svega osigurati dovoljno vlage i toplote. U našim predelima, gde godišnja vegetacija počinje u proleće odn. svršava u jesen, ove sezone ujedno uopšte dolaze u obzir, kad je reč o sadnji. U našem slučaju izbor pada na poslednju iz razloga, što se iz priloženog pregleda o vlažnosti tokom ćele godine vidi, da se tok porasta i opadanja relativne i apsolutne vlažnosti ne poklapa u okolini Beograda. Dok prva kroz jesen i zimu stalno raste, a kroz proljeće i leto stalno opada, druga ima obrnut tok: ona u jesen i zimu pada, a u proleće i leto raste. Pregled o vlažnosti u okolini Beograda: I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII rel. vlažnost u »/„ 81,4 74.3 67,1 65,2 64,3 62,1 58,4 55,7 63,1 74,8 79,1 83,0 aps. vlažnost u mm 332 373 469 648 894 1058 1134 1054 932 840 543 432 Ako dakle sadnju vršimo u ranu jesen (početak oktobra), dajemo biljci mogućnost da se na izmaku vegctacione sezone dobro ukoreni, da joj korcnove dlačice počnu normalno funkcionisati. Visoka relativna vlažnost čini da transpiracija ne može biti velika, tako da biljka gotovo svu svoju fiziološku funkciju može upotrebiti samo na prilagođavanje novoj sredini i povratak normalnom životu. U tome je zatiče prekid vegetacije, a snežni pokrivač preko zime joj pruža dovoljno toplote, pa će se u proleće probuditi kao već snažna i sposobna za život. Ovo će joj još olakšati i obilati kišni talog u proleće i preko leta, te joj ni povišenje temperature u tim sezonama neće doneti suviše velik skok u transpiraciji. Turgor u ćelicama ostaće bez teškoća normalan i tako će, u normalnim prilikama, sadnica dočekati jesen, sastavivši jedan normalan letorast. Ovo sve dakako važi u normalnim prilikama. Jedna izuzetno jaka zima, kao ona 1928/29. godine, može i naškoditi kojoj sadnici, ali to je izuzetan slučaj. Kod ovoga dolazi u obzir još jedan faktor. To je vetar. Njegovo mehaničko dejstvo stalno se oseća i ostavlja vidnog traga (bo 435 |