DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Dalje, i najlepša i najčudnija vrsta ne može pokazati svoju pravu vrednost, ako se posadi samo pojedinačno (nepotpun utisak) ili još mame, ako je u prevelikoj sastojim (zbog monotonije). Tek grupa primeraka, koja bi za lišćare morala biti dosta malena, a za četinare nešto veća, u kontrastu prema isto takvoj grupi druge vrste, u stanju je da istakne svu lepotu jedne vrste. Setimo se Quercus rubra u parku na Avali. Svojim habitusom, koji dosta opominje na platan, i svojim lišćem krupnijim i svetlijim nego kod okolnog kitnjaka i lužnjaka čini on divan kontrast prema tim svojim rođacima. Stoga bi mi njima i onim dostojanstvenim Qu. fastigiata popunili sve sadanje i buduće praznine u hrastovim sastojinama, koje su pomenute u odseku IV. U isti red misli išao bi i predlog, da se na vrhu Avale, ispod grada, posadi Pinus montana, mughus koji u Botaničkoj bašti, na veštački sagrađenom bregu, divno izgleda. Ispod grada već postoji grupa crnih borova, deformisanih pod snežnim pritiskom, pa bi bor pozemljar još upotpunio ovaj bizaran prizor... Međutim, sva ambicija šumara u okolini prestonice ne može i ne srne biti apsorbovana samo time, što će ovu da ukrasi; on ipak mora tu uvesti i vrste, koje će dati rentu, koje će sem estetske imati i tehničke i ekonomske vrednosti, šta više, koje će se radi toga baš i saditi. Ako se stvar ovako shvati, iz naših pregleda pod tač. 1 i 2 mogu se vrste pregrupisati u nov pregled, s obzirom na cilj, kome će da posluže. S jedne strane tu bi došle vrste čisto estetske, a s druge one koje imaju tehničke i ekonomske vrednosti. U prvu grupu došli bi četinari i neki lišćari, a u drugu grupu sami lišćari. Sredinu između obe grupe zauzeli bi kanadska topola, crveni hrast i pitomi ´kesten, kod kojih se ekonomska i tehnička vrednost uspešno takmiči sa estetskim vrlinama. Dakle bi grupacija mogla da izgleda otprilike ovako: I. Estetske vrste: Tilia, Platanus, Catalpa, Aesculus, Ou. fastigiata, Broussonetia, Ailantus, Gingko, Picea pung. argentea, Tuja, Abies, Pinus. II. Tehn.-e´konomske vrste: Castanea vesca, Qu. rubra, Populus pyramidalis, Acer pseudoplatanus, Fraxinus excelsior, Fagus, Juglans regia, Ulmus, Qu. pedunculata i Qu. sessiliflora. Da bi se izbeglo ponavljanje, ovde su uzete samo karakteristične vrste. Ovo može biti samo jedan približan poredak, jer tačno odvojiti isključivo estetske od čisto tehničkih vrsta svakako je nemoguće i bez svrhe. Ipak, u glavnom, vrste iz pregleda pod tač. 2 su one, koje treba propagirati radi njihovih tehničkih svojstava. U zanatstvu i kućevnoi radinosti one igraju veliku ulogu, pa bi njihovo sađenje i sistematska nega seljaštvu iz okoline donelo lepe koristi. Zapaža se i inače, da^ seljak u okolini prestonice već intezivno prelazi na stajsku negu stoke (Žarkovo), pa tako mnogi pašnjaci i utrine prestaju biti neophodni kao takvi. Trebalo bi dakle povesti propagandu za pošumljavanje tih privatnih parcela. Time bi šumarstvo u okolini Beograda pošlo paralelno ostvarenju oba svoja zadatka: stvaranja šume za zadovoljenje higijensko-estetskih potreba građana i za zadovoljenje manjih tehničkih i gospodarskih potreba okolnog seljaštva. Paralelno s time treba kroz škole i prigodnim predavanjima seljaka upoznati sa pravom vrednošću šume, pa će on sam pregnuti da je podiže i neguje. 437 |