DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Literatura: 1. Dr. J. Baien : O proredama. Zagreb 1929. 2. Morozov : Učenije o lese (ruski). Lenjingrad 1925. 3. Paučić : Flora u okolini Beograda. Beograd. 4. M. Đ. Milic e vić : Kneževina Srbija. Beograd. 5. P. Vu je vić: Opšte crte beogradskog podneblja. Beograd. (U spomenici S. M. Lozanića). 6. Pola stoljeća šumarstva (Spomenica J. Š. U.). Zagreb. 7. H. Mayr : Waldbau. Berlin 1909. Sommaire: Coup đ´ oeil sur les environs de Belgrade; conditions fondamentales de la végétabilité des forets dans ces environs: climat, qualités du terrain; les parcs nationaux de Avala et de Lipovitza, leur étendue et signification; un aperçu des essences dans les environs de B.; reboisement: son état présent et ces conditions générales; discussion sur le choix des essences préférables. In g. T. Š PANO VIĆ (APATIN): SLANICE I UZGO] ŠUMA NA NJIMA (TERRES SALINES ET LEUR REBOISEMENT) (Svršetak — Suite et fin). 2. Podizanje šuma na slanicama s obzirom na ekološke karakteristike. Problem zašumljavanja slanica nije tako laka stvar, kao što se na prvi pogled čini, on je mnogo teži i od problema zašumljavanja pijeskova. Šumar, koji treba da izvodi zašumljavanje slanica, mora raspolagati sa potrebnim znanjem, kako o svojstvima i zahtjevima pojedinih vrsta drveta tako i o ekološkim prilikama slanica i o načinu uzgoja šume na njima. Šumar tu treba biti elastičan, da svoje znanje u svakom potrebnom slučaju zna upotrijebiti. Kako tu ne dolazi u obzir samo po jedan ili dva uticaja, nego čitav skup «ticaja, ovi se svi imaju držati u vidu, da se ne bi napravila ipogreška. Ne smije se negdje ulaziti suviše u detalje jednoga pitanja, a da bi se pri tome druga ispustila iz vida. Madžari shvatajući važnost uzgoja šume na slanicama osnovali su opfitnu stanicu u Püspökladanyii, jedinu stanicu takove vrste u čitavom svijetu. Stanicom upravlja i opite vodi Dr. Magya r Pal . Na slanicama će se moći uzgajati samo ono drveće, koje po svojim svojstvima i zahtjevima u pogledu uzgoja odgovara dotičnoj geografskoj širini, visini i klimi: kod nas dakle ono drveće, koje uspijeva u umjerenom pojasu, a od toga vrste, koje dolaze u nižim zonama, te mogu da izdrže veliku sušu, visoku temperaturu i jako svijetlo. Onu vrst drveća, koja zahtijeva stanovitu vlagu u zraku, ne možemo saditi na slanicama. Što se tiče zahtjeva drveća na tlo, to se na slanicama mogu saditi one vrste, koje će najduže moći podnijeti rđava fizikalna i kemijska 438 |