DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 3 <-- 3 --> PDF |
ŠUMARSKI LIST GOD. 57. JULI-AUGUST 1953. B. A. MAR1Ć (BENKOVAC) : PITANJE ŠUME I POŠUMLJAVANJA U OKOLINI BEOGRADA (QUESTION DU REBOISEMENT AUX ENVIRONS DE BELGRADE) Uvod. Uslovi moderne organizacije društva stvaraju velike teškoće za ljudski život. Ovo naročito važi za velike gradove, koji pored svojih velikih preimućstava imaju još većih nedostataka. Ovi nedostaci naročito teško pogađaju malog čovcka, radnika, zanatliju, činovnika. Ovaj finansijski slabiji deo gradskog stanovništva osuđen je na stalni boravak u varoši, bez mogućnosti da iz nje pobegne ni za vreme velikih letnih vrućina. Shvatajući dosledno svoje zadatke, današnja socijalna politika potrudila se da za ove osuđenike modernog društva nađe neku zamenu za ono, što drugi, sretniji, mogu da potraže po raznim plažama i planinskim letovalištima. Našlo se, da je šuma ona, koja po prevashodstvu može da odgovori ovome zadatku. Zaista, odavna je prošlo vreme, kada se vrednost jedne šume računala samo po finansijskom efektu, koji ona može dati. Nasuprot ranijem mišljenju, da je šuma samo jedna biološko-hemijska radionica za proizvodnju drvene mase, sada se ona posmatra kao jedan bio-socialan organizam, koji podleže uticaju svoje okoline, ali i šam utiče na nju. Ovaj njen uticaj na okolinu manifestuje se u regulisanju režima voda, zaštiti od jakih vetrova, popravljanju zdravstvenog stanja jednog kraja, ona privlači radni svet da ncdeljom i praznikom ostavi grad i provede u njoj dan u miru i dcčjoj radosti, na travi i pod scnkom drveća. Ovi uticaji šume na njenu okolinu supsumiraju se pod opšti pojam idealne vrednosti, za razliku od one druge njene vrednosti (materijalne). Tokom svoga razvića Beograd je, kao i ostale veće varoši, morao da oseti i osetio je sve one nezgode, koje sobom donosi nagli razvitak, kakav je bio onaj Beograda prvih godina iza rata, pa je osetio i potrebu za onim, što šuma po svojoj idealnoj vrednosti može dati. Do rata samo jedno veće mesto na Balkanu, Beograd sada postaje prestonica velike države, dobija postepeno obličje evropskog grada, postižući mnogo brže negativne atribute ovoga, nego njegove pozitivne odlike. Industrija, koja počinje da se razvija, u nedostatku profesionalnih radnika, regrutuje za 421 |