DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 3 <-- 3 --> PDF |
ŠUMARSKI LIST GOD. 57. JULI-AUGUST 1953. B. A. MAR1Ć (BENKOVAC) : PITANJE ŠUME I POŠUMLJAVANJA U OKOLINI BEOGRADA (QUESTION DU REBOISEMENT AUX ENVIRONS DE BELGRADE) Uvod. Uslovi moderne organizacije društva stvaraju velike teškoće za ljudski život. Ovo naročito važi za velike gradove, koji pored svojih velikih preimućstava imaju još većih nedostataka. Ovi nedostaci naročito teško pogađaju malog čovcka, radnika, zanatliju, činovnika. Ovaj finansijski slabiji deo gradskog stanovništva osuđen je na stalni boravak u varoši, bez mogućnosti da iz nje pobegne ni za vreme velikih letnih vrućina. Shvatajući dosledno svoje zadatke, današnja socijalna politika potrudila se da za ove osuđenike modernog društva nađe neku zamenu za ono, što drugi, sretniji, mogu da potraže po raznim plažama i planinskim letovalištima. Našlo se, da je šuma ona, koja po prevashodstvu može da odgovori ovome zadatku. Zaista, odavna je prošlo vreme, kada se vrednost jedne šume računala samo po finansijskom efektu, koji ona može dati. Nasuprot ranijem mišljenju, da je šuma samo jedna biološko-hemijska radionica za proizvodnju drvene mase, sada se ona posmatra kao jedan bio-socialan organizam, koji podleže uticaju svoje okoline, ali i šam utiče na nju. Ovaj njen uticaj na okolinu manifestuje se u regulisanju režima voda, zaštiti od jakih vetrova, popravljanju zdravstvenog stanja jednog kraja, ona privlači radni svet da ncdeljom i praznikom ostavi grad i provede u njoj dan u miru i dcčjoj radosti, na travi i pod scnkom drveća. Ovi uticaji šume na njenu okolinu supsumiraju se pod opšti pojam idealne vrednosti, za razliku od one druge njene vrednosti (materijalne). Tokom svoga razvića Beograd je, kao i ostale veće varoši, morao da oseti i osetio je sve one nezgode, koje sobom donosi nagli razvitak, kakav je bio onaj Beograda prvih godina iza rata, pa je osetio i potrebu za onim, što šuma po svojoj idealnoj vrednosti može dati. Do rata samo jedno veće mesto na Balkanu, Beograd sada postaje prestonica velike države, dobija postepeno obličje evropskog grada, postižući mnogo brže negativne atribute ovoga, nego njegove pozitivne odlike. Industrija, koja počinje da se razvija, u nedostatku profesionalnih radnika, regrutuje za 421 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 4 <-- 4 --> PDF |
svoje potrebe pauperizovane seljake i deklasiranu buržoaziju. I sama tek u razvoju, ona se pre svega stara da zadovolji svoje akcionere što većim dividendama ne brineći se mnogo da svojim radnicima stvori pristojne uslove za život, te ovaj novopostali stalež beogradski živi pod najgorim uslovima. Ništa bolje nije ni sa zanatlijama. Radeći preko nedelje po ne mogućim radionicama, stanujući u prostorijama, koje se teško mogu ozna čiti rečju »stan«, ovaj svet je u nedelju i o prazniku bačen na prašnjive ulice ili u sumnjive lokale za zabavu. Rezultat ovakvog načina života počeo je brzo da se oseća, što se najbolje vidi iz sledećeg zvaničnog pre gleda o porastu smrtnosti od tuberkuloze tokom poslednjih nekoliko godina. U 1927. godini umrlo je od svih vrsta tuberkuloze 590 lica, ili 20´\2°/o od svih smrtnih slučajeva u toj godini; 1928. godine umrlo je od tuber kuloze 631 lice ili 22"47% od svih smrtnih slučajeva u toj godini; 1929. godine ovaj broj je još porastao: od tuberkuloze je umrlo svega 811 lica ili 23´78c/o: od svih smrtnih slučajeva u toj godini. Izlišno je napominjati da je proletarijat platio najviše svog danka u krvi! Pokazalo se dakle, da Beograđanima, pored ostalih higijenskih uslova, nedostaje i čistoga vazduha. Ovaj porazni napredak »suve holesti« pokazao je, da su Beogradu hitno potrebne dve stvari: čist vazduh za njegovo još zdravo stanovništvo i sanatorium za već obolele. Kada potražena »pluća« nisu nađena ni u nedovoljnim parkovima ni u majušnim skverovima, rešeno je, da se iskoriste već postojeće šume u okolini i da se veštački stvore nove. Tako se, kao pre za zdravu čistu vodu, i za čist vazduh Beograd obratio svojoj okolini! Ova zavidna uloga, koja je namenjena šumi u budućem razvoju Beograda, potakla me je da dam ova opšta razmatranja o pitanju šume i pošumljavanju u okolini Beograda. I. Letimičan pogled na okolinu Beograda. Beograd se nalazi na 138 m iznad ogledala Jadranskog mora. Varoš se diže na jednom prilično strmom bregu, koji dominira nad ušćem Save u Dunav. Ona dominira nad Sremskom i Banatskom ravnicom a nad njom samom dominira Avala. Njegov položaj, danas neobično pogodan za trgovinu, bio je nekad vrlo važan u vojničkom pogledu. Tokom njegove burne prošlosti, posle Rimske tvrđave Singidunuma, on je bio meta čas Bizantincima, čas Ugrima; posle Nemanjićske države i okupacije prvo turske, dugačke, pa austrijske, kraće, on je doživeo obnovu srpske države, austrijske granate i naposletku Prvi Decembar 1918. godine. Uporedo sa razvićem Beograda menjao se i njegov odnos prema njegovoj bližoj i daljoj okolini. Iz tvrđave, koja se nalazi na samom ušću Save u Dunav, Beograd se počeo širiti na jug, ka Kragrnevačkom drumu, zatim na jugo-istok u pravcu Smederevskog druma, da se u najnovije vreme uputi na jugo-zapad, u pravcu glavne pruge Beograd-Niš (nekadašnji Carigradski drum), tako da je novi zakon o ataru Beogradske opštine, od 1929. godine, imao samo da sankciomše jedno gotovo stanje, jer je Beograd davno bio izašao ekstra portas. Onaj stari Beograd bio je pun prostranih senovitih vrtova, u koje je moglo da se skloni od letnje žege; imao je Topčider i Košutnjak za izlete. Danas je sve to drukčije: starih vrtova je većinom nestalo pod modernim palatama, Topčider je danas samo predgrađe sa lepim neveli 422 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 5 <-- 5 --> PDF |
kim parkom. Košutnjak je postao nedovoljno prostran, a još manje diskretan za one, koji na izletu traže i da se zabave. Uz to se došlo do lakšeg saobraćaja, pa su oni imućniji, kao nekada kočijom u Topčider, sada pošli autom na Avalu. Međutim ovo nije moglo važiti za manji svet, za one bez automobila i krupnih dividendi, pa su nadležni počeli da rade na pošumljavanju onih parcela u ataru Beograda, koje su, kao državna svojina, ostale dosada nezauzete zgradama ili kakvom kulturom. Htelo se na neki način siromašnijima primaći ono, što im je inače zbog svoje udaljenosti bilo nepristupačno, kako bi i oni, bez naročitih izdataka, mogli uživati u blagodatima i lepoti šume. Te su parcele, počev od Dunava ka Savi, Laudonov šanac, Topčidersko brdo i Košutnjački vis. Uporedo sa ovim, državne šume Avala i Lipovica proglašene su Nacionalnim parkovima, tako da su rasterećene od svakog zahteva materijalne prirode — ostavljen im je isključivo zadatak da posluže svojom idealnom, higijenskoestetskom vrednošću. Tako dakle, prema današnjem stanju stvari i prenevši se u nedaleku budućnost, oko Beograda mogu se zamisliti dva šumska pojasa: prvi između glavne varoši i njenih predgrađa, počev od Save, preko Košutnjačkog visa, Topčiderskog brda i Laudonovog šanca do Dunava, i drugi, malo dalji, koji bi činili Nacionalni parkovi Avala i Lipovica. U toku daljnjega izlaganja pokušaćemo izneti, šta po našem mišljenju treba da se uradi, pa da se ova zaista lepa zamisao i ostvari. II. Osnovni uslovi za uspevanje šume u okolini Beograda. »Svaka manifestacija života, pa dakle i život šume« kaže Morozov »pojava je biogeografska i biosocijalna.« Šuma je dakle određena širinskim i visinskim koordinatama svoga staništa. A faktori, koji ovaj pojam sačinjavaju, to su faktori klime i tla. Da bi objasnili prisustvo šume u okolini Beograda, one na Avali i one u Lipovici, kao i da bi mogli teoriski da konstruišemo takvu na onim mestima, gde se njeno prisustvo želi, a sada je nema, i to tako, kako bi se u praksi moglo izvesti, pre svega moramo proučiti gornja dva faktora, klimu i zemljište. A) K 1 i m a. Odavna primećena veza između klime jednoga kraja i njegove vegetacije, za praktično šumarstvo dobila je puni značaj tek sa Mayrovim učenjem o zonama. Ne upuštajući se u detaljno proučavanje klime, .... uzima njene glavne komponente, temperaturu, apsolutnu i relativnu vlažnost, koje odlučuju o opstanku i odabiranju biljnih vrsta na jednom mestu. P!o ovim klimatskim faktorima on je ćelu kuglu zemaljsku podelio na pet. vegetacionih zona i za svaku od njih tačno odredio biljne vrste, koje u njoj uspevaju. Pa kako nam je cilj da se izvedu neki zaključci prvenstveno praktičnog značaja, nastojaćemo, da iz datih fakata odredimo vegetacionu zonu okoline Beograda, što će nam dati jedan jasan opšti pojam o biljnom svetu mogućem ili već postojećem na prostoru, koji nas interesuje, i što će nam uštedeti izlišna i možda kobna lutanja u tome pravcu. Mora se napomenuti, da su podaci uzeti iz posmatranja samo dveju tačaka: na Avali i u samom Beogradu. M.eđutim, ovo ne čini ništa. Jedna zona ima vrlo široke granice, te ovu našu malu zonu dovoljno tačno određuju i vrednosti, koje čine sredinu iz navedenih posmatranja. 423 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 6 <-- 6 --> PDF |
Srednja godišnja temperatura okoline Beograda iznosi 1.2°; relativna vlažnost 69´0%; apsolutna 69´4; tetraterma 19´8", a rani odnosno pozni mrazovi nastupaju marta odn. novembra. Najniža do sada zabeležena temperatura iznosi — 26*2 (januara 1893. god.). Po ovim podacima, zona okoline Beograda ima se uvrstiti između Mavrovih zona pitomog kestena i bukve, kako pokazuje sledeći pregied: Fagetum 6—12": 70%; 250 mm; 16—18°; V—IX; — 25 do — 30° Beograd 11—12°; 60—70%; 70—100 mm; 19—20°; III—XI; — 20 do —26.2° Kastanetum 13—17"; 50—60% ; 100—200mm; 20—23°; III—XI; — 11" Ovo međutim nije neobjašnjiv fa´kat. Već je rečeno, da su za odre đivanje jedne zone merodavni faktori temperature i vlažnosti. No ovo nije dogma, jer na granicama zona može i koji sporedan faktor da dođe do većeg izražaja. To je u našem slučaju mala nadmorska visina beogradske okoline. Zaista, prosečno uzeta, ova je tek nešto iznad 100 m a međutim Beograd se nalazi duboko na kopnu, tako da pojedini faktori dobijaju kontinentalno obeležje, kao u fagetumu (temperatura i relativna vlažnost), dok se drugi približavaju onima u kastanetumu (apsolutna vlažnost, nastupanje poznih odn. ranih mrazova). Pa i sama vegetacija jasno pokazuje ovaj prelazni karakter klime u okolini Beograda. Pored izrazitih pretstavnika fagetuma, kao što su Fagus, Alnus, Fraxinus, Quercus, sasvim dobro uspevaju vrste Ficus carrica, Castanea vesca, vrste tipične za kastanetum. Na ovo isto ukazuje i Pančić, kad kaže da »flora naše okoline spada po većini biljaka, koje je sačinjavaju, u umereni hladni pojas ili bolje da rečem, stoji na međi toga i umerenog toplog pojasa, jer imamo već oko Beograda neke biljke, koje tom umerenom pojasu pripadaju, kao: Paliurus australis, Siringa vulgaris, Quercus conferta, Celtis australis. B) Zemljište. Kulturni sloj zemljine kore u okolini Beograda razvio se na lesnoj podlozi. Ovaj čini produženje lesnih naslaga sa levé obale Dunava, koje sa ove strane reke opadaju u debljini u pravcima k jugu i zapadu. Na tipičnim naslagama njegovim razvio se cernozem, naročito na Vračaru, a počev odatle na jug i zapad prelazi prvi u degradirani cernozem, zatim u gajnjače, prvo slabije a zatim jače opodzoljene, a ove se nastavljaju u prave podzole. Nećemo se upuštati u raspravljanje o genezi ovoga zemljišta. Pitanje, da li procesi u njemu idu u pravcu regeneracije podzolastog tipa u černozemni, kako jedni misle (V. D. Zloković: »Pedološka proučavanja u okolini Beograda«), ili u pravcu suprotnom ovome, kako misle drugi (V. Dr. D. B. Todorović: »O černozemu beogradske okoline«) — nas ne interesuje. Svi nabrojeni tipovi zemljišta po svojim fizičkim i hemijskim osobinama takvi su, da niti ugrožavaju opstanak postojećih šuma niti pak onemogućavaju osnivanje novih kultura. A to je za nas najvažnije! III. Nacionalni parkovi Avala i Lipovica. Kad smo ovako pregledali osnovne uslove za razviće šume u okolini Beograda, da vidimo sada, kako stoji stvar sa postojećim šumama (Avalom i Lipovicom), koje su, kao što smo već spomenuli, proglašene za 424 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 7 <-- 7 --> PDF |
Nacionalne parkove. No prethodno neće biti na odmet, ako kažemo koju reč i o samoj instituciji Nacionalnog parka. Ova institucija poreklom je iz Amerike, gde mu je prauzor Jelavstonski Nacionalni park. Ovaj park je »velelep skup planina, jezera, ždrela, gejzera«. Kroz njega sa j . na s. protiče reka Jelavston obrazujući u sredini enklave jezero, veliko 350 km2. Ceo »park« velik je 14.000 km2, od čega je 5.000 km2 pokriveno šumom. Pruža se između ´kota 2400´ i 2500. Sezona posete traje od 1. juna do 1. oktobra. Lov je uopšte zabranjen, a ribolov dopušten samo udicom (V. A. M.oreau, La grande encyclopédie, sv. 25). Park je 1872. god. jednim aktom Kongresa, određen za »javni park i prostor za razonodu naroda«. Na ovom ogromnom prostoru, čiji veći deo pokrivaju četinaste šume, sačuvan je potpuno prirodni poredak šume, tako da se flora i fauna nesmetano razvijaju pod okriljem prirodnih zakona. Čovek je ovaj kraj načinio samo pristupačnim i prohodnim, kako bi se turisti, naučnici i drugi posetioci mogli diviti i proučavati veličanstvena dela prirode i njenih sila. Ni kod Avale ni kod Lipovice ovakva definicija neće moći biti u potpunosti, kako zbog njihove relativno skromne površine tako i radi toga, što je prirodni poredak u njima već davno narušen. Takav Nacionalni park treba stvoriti negde na Triglavu, Šari, na visinama, gde je prirodni poredak još manje-više nedirnut, kao što je slučaj: sa Paklenicom u Velebitu, koja je članom 280 finansijskog zakona za godinu 1928/29. proglašena za Nacionalni park. 425 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 8 <-- 8 --> PDF |
Da bi pak od Avale i Lipovice stvorili nešto ma i približno ovim uzorima, potrebno je delom modificirati ono što je čovek do sada tamo stvorio, delom raznim kulturnim radovima uputiti prirodne sile tako, da se stvori prirodni poredak, koji se potom ima trajno sačuvati. A) Avala. Nalazi se 15 km južno od Beograda. Površina od 30770 ha ima oblik kule male osnovne površine a velike visine. Od podnožja pa do vrha, čija je kota 522, u velikom usponu savlađuje se visinska razlika od čitavih 290 m. Nedaleko od nje, na JI nalaze se veće šume Karagača i Šuplja Stena, gde će se podići sanatorijum za tubefkulozne, pošto je za ovu svrhu Ministarstvo šuma ustupilo 82´5 ha. Sa podnožja, sa Z na S., prvo starim pa potom novim putem, stići ćemo do vrha, tako da ćemo gotovo čitavu Avalu pregledati po jednom spiralnom preseku, od podnožja do vrha. Ali — hajdemo redom! Posle oveće grupe Larix europea i mnogo manje Pinus maritima nailazimo na kulture crnog bora s donje i belog bora s gornje strane puta. Na ove prostrane kulture nastavlja se njiva Velika krčevina, zasađena sa Juglans nigra; od ove do Ježinog bunara bila je srednjodobna hrastova sastojina, koja je posečena za vreme rata. Ostavljeni semenjaci naplodili su toliko stanište, da je tu danas gust podmladak čistog hrasta (Ou. sessiliflora) sa primesom bresta, klena, jasena. Od Ježinog bunara do Hladne vode ide se kroz mešovitu sastojinu, u kojoj ipak prevlađuju vrlo lepi primerci bukve, sem koje ima hrasta, graba, bresta, klena i po koja lipa. Dalje, na strani ispod Zvecare i Orlova, većinom je bukva, stari semenjaci, koji su naplodili oko sebe, te je stvoren obilan podmladak. Tu i tamo nađe se i po koji jasen, javor i mleč. Zatim nailazi njiva zv. Divljač, velika oko 4 ha, na kojoj je sađena Picea excelsa, koja je propala u zimi 1928/29., pa je zamenjena sa Acer negundo. Na njivi Zvecari pokušan je Aesculus hypocastanum, a više nje izbija se na novi put, koji ide do vrha, Kraj samog puta, s njegove donje strane, nalazi se grupa Abies balsamea, a duž puta, levom stranom, sađeno je ukrasno šiblje Tamarix, Hibiscus, Lonicera, Liburnum. Posle ovoga za kratko vreme stići ćemo na vrh, na kome smireno počiva naš Neznani Junak, a malo dalje, na najvišoj koti, nalaze se ruševine Avalskog grada, za koji neki naučnici misle da je rimski, a narodno predanje ga pripisuje prokletoj Jerini, ženi despota Đurđa Smederevca. Ispod samog grada nalazi se grupa borova i smrča. Pošto se odmorimo i razgledamo elegantan hotel Ministarstva šuma, vratićemo se natrag, ali ne istim putem. Prošav pored planinske kuće spustićemo se novom pešač´kom stazom do rasadnika, ispred koga se nalazi grupa Cedrus atlantica i jedna Picea pungens argentea. Prošav kroz park, idući na zapad, stićićemo do Sakinog potoka, u čijem se koritu, na obe obale, nalazi oko 100 Abies pectinata, zbog čega je i bilo vredno potruditi se ovamo. B) L i p o v i c a. Ona je na 25 km J. I. od Beograda. Najviša joj je kota 278 m, a razlika između ove najviše i najniže kote u šumi iznosi oko 135 m. Površina ćele šume iznosi 987 ha. Sredinom šume prolazi moderan drum Beograd-Lazarevac. Levo i 426 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 9 <-- 9 --> PDF |
desno od njega nalazi se po nekoliko kilometara duboka šuma, stara oko 40 godina. U pogledu vrsta, Lipovica nije bogata kao Avala. Pored četinara, koji su na Avali veštački uneti. u Lipovici ne srećemo ni brest, jasen, javor. Naseljena je dakle vrstama hrasta (kitnjak i cer) i bukvom. Ova poslednja naročito prevlađuje po jarugama, kao i na Avali, i u delu šume, koji se nalazi između puta, koji se odvaja za selo Barajevo i puta za selo Rupanj. Zemljište pod šumom je brežuljkasto. U sredini nalazi se nekoliko proplanaka sa zanimivim imenima: Bivolska bara, Cvetkov grob, Klupe. Na tim platoima šuma je najviša i najlepša. Platoi su ispresecani roman tičnim jarugama obraslim bukovom šumom, kroz koje teku Hajdučki i Zmijski potok. Ispod platoa ima nekoliko hladnih kladenaca: Vreline, Hladne vode, Stave. Ako bi povukli paralelu između Avale i Lipovice, videli bi, da je prva, ma da po površini manja, zanimljivija od druge, kako u pogledu orografskom tako i u pogledu biljnih vrsta. Dok Avala ostavlja utisak jedne planine u minijaturi, Lipovica pre liči na neku visoravan. Prilično obilje lišćara na Avali svodi se u Lipovici na tri vrste i dok na Avali prevlađuju strukovi nastali iz semena i koji su već skoro potpuno izvršili svoju dužnost semenjaka naplodivši obilato okolinu, u Lipovici danas prevlađuje zrela niska hrastova šuma izdanačkog porekla, skoro bez podmlatka. Ipak nešto, što je obema zajedničko, to je, da su u obema neop 427 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 10 <-- 10 --> PDF |
hodni kulturni radovi, da bi se postiglo jedno stanje, kakvo se želi trajno držati. Ovi kulturni radovi sastoje se s jedne strane u negovanju same šume, a s druge strane u raznim tehničkim radovima u cilju povećanja pristupačnosti šuma i ugodnosti u njima. Na zasebnom mestu stoji pitanje o unošenju i nezi divljači, pitanje koga ćemo se mi samo dotaći. »Negovanje šuma ima zadaću da socijalni život u šumi tako upravlja, kako bi bilo osigurano njezino održanje, razvoj i podmladivanje i u isto vreme i trajna korist i prilagodavanje šume ljudskim potrebama«. Za nas je važno da istaknemo uticaj negovanja šume na njen razvoj i pomlađivanje i njeno prilagodavanje jedno) određenoj ljudskoj potrebi. Ne raspolažući više sa vremenom, sa kojim priroda i ne računa, čovek je nastojao da na neki način ubrza tok procesa, koji se u prirodi vrši prilikom razvoja i pomlađivanja šume. Ono što priroda postiže selekcijom, odabiranjem odličnijih strukova — šumar danas postiže raznim čišćenjima i proredama sastojina. Pa bi se tako i kulturni radovi u našem slučaju sastojali u čišćenju i proređivanju. Samo se pri provođenju ovih radova mora stalno imati pred očima, da se njima šuma ima prilagoditi specijalnim ljudskim potrebama, u našem slučaju higijensko-estetskim. Bez obaveze da na Avali i u Lipovici vršimo iskorišćavanje šume, a najmanje takvo, kojem bi bila svrha što veća finansijska dobit, naš je zadatak, da odgojimo što lepšu i primamljiviju šumu, koja se jednom podignuta može takva stalno održati. Upravo cilj´ nam ima biti, da za što kraće vreme dođemo do stanja, ´kakvo bi priroda stvorila tek za duže vreme. Kad se kulturnim radovima ovo jednom postigne, oni se neće više ponavljati. Šuma će se prepustiti prirodi! i njenim salama, uz najnužniju intervenciju čoveka. Sigurno je da ovo može da pruži samo visoka šuma od vrsta, za koje postoje osnovni prirodni uslovi za opstanak i razviće. Imajući u vidu ovaj cilj, nama će biti dužnost, da pre svega realizujemo sav onaj višak strukova, koji bi inače bio eliminisan prirodnim odabiranjem; da postepeno vadimo sve izbojke iz panjeva, kako bi omogućili pretvaranje niske šume u visoku, i najzad da uklonimo sve one veštački unete strukove, kojima je u našoj zoni priroda otkazala gostoprimstvo, kako nam je to iskustvo pokazalo. Postizanje što većih estetskih efekata upućuje nas nai unošenje dosad malo ili nimalo poznatih vrsta, dakako samo takvih, čije biološke osebine garantuju njihovo uspevanje u okolini Beograda. Ako se za trenutak vratimo na letimičan opis Avale, setićemo se podmladka jasena i hrasta. Ovaj podmladak, koji je već stigao u doba koloseka, treba čistiti, eliminisati prekobrojne strukove, kako bi oni odličniji mogli nesmetano da se razvijaju. U ovom radu vrlo je važno, jda se ne radi nasumce. Pri svakom novom čišćenju treba voditi računa o strukovima, koje smo već negovali, inače bi svaki rad bio iluzoran. Ovakva čišćenja treba ponavljati u razmaku od nekoliko godina, sve dok sastojina ne dođe u doba letvenjaka. kada nastaju prorede. One čine neposredni nastavak rada u čišćenju. Pored proreda u sastojinama jasena, hrasta i bukve, koje će logički uslediti iza provedenog čišćenja, na Avali prorede dolaze u obzir još i u kulturama crnog i belog bora. Kultura belog bora već je sada dosta proređenog sklopa zbog već izvršene prorede, a pod njom je gust podmladak jasena. Međutim sama kultura nije 428 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 11 <-- 11 --> PDF |
potpuno uspela. Stabla su kriva, bez vrhova, visinski porast im je završen, a u letu 1930 god. izdržala su i napad gusenica. Uzev sve ovo u obzir, neće se mnogo pogrešiti s predlogom, da se postepeno izvade svi strukovi neuspejog belog bora, pošto je u podmladku jasena osiguran budući obrast. Što se tiče crnog bora, čije su sastojine po prilici tri puta prostranije nego prvoga, on je uspeo mnogo bolje nego prethodni i u gušćem je sklopu od ovoga Međutim ne treba se ni njim suviše oduševljavati. Ako bi se u njemu vršile samo umerene prorede, ima nade, da će seme javora, jasena, graba i bresta, kojih je na Avali dovoljno, našavši dovoljno svetlosti i zaštite pod borovima, dati gust podmladak, tako da bi se vremenom i crni bor mogao ukloniti ostavljajući samo najlepše primer´ke u grupama, radi raznovrsnosti. Rad u Lipovici ima početi sa pripremnom sečom za osvetljavanje, t. j . proređivanjem, vadeći poglavito izdanačke strukove, valja stvoriti mogućnost za klijanje žira, koji sa semenjaka pada na zemlju. U skoroj budućnosti ovaj će žir već imati dovoljno klijavosti i time će se osigurati podmladak iz semena, pa dakle postupna konverzija sadašnje niske šume u visoku. Pored čišćenja i proreda postoji još nešto, što treba učiniti. To je popunjavanje praznina. Jer na Avali ima semenjaka koji već sada padaju. Ovi teški semenjaci pri padu polome dosta podmlatka, a kako su dosta retki, .najbliži susedni ipak je dosta daleko, da bi mogao da naplodi nastalu prazninu. Sem ovih praznina postoje i praznine nastale 429 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 12 <-- 12 --> PDF |
posle seče primeraka egzota, koji su se posušili usled mraza u zimi 1928/29. Kako i čime treba pošumiti ove praznine, videćemo na kraju, kad bude govora o veštačkom pošumljavanju. Videli smo, da pojam nacionalnog parka obuhvata u sebi i životinjski svet, pored biljnog. Pa i u ovome pogledu u .našem slučaju traži se prethodna intervencija čoveka. Tu se svakako ne pretpostavlja naročito favoriziranje korisne divljači, ali se mora napomenuti, da će gajenje iste u Avali i Lipovici biti omogućeno tek kada se sadanje štetočine svedu na takvu meru, koja bi .omogućivala njihovu simbiozu sa korisnom divljači. Lisice, vukovi, orlovi, jastrebovi i vrane moraju se svesti na neškodljiv broj, da bi se omogućilo unošenje korisnih vrsta. Avala prestavlja idealan teren za srne, zečeve, fazane i jarebice, ali bi se morala ograditi, što ne bi ,bila velika žrtva. Svojom veličinom Lipovica bi bila podesna za gajenje i većih vrsta, jelena ili lopatara, pored pomenute sitne divljači. Sa nekih postojećih čistina u šumi kosilo bi se seno, dok bi se na drugima posejao kukuruz i topinambur, čime bi bila osigurana zimska prehrana divljači, te bi se ova vezala za šumu i ne bi išla u štetu. Ne treba ni govoriti o tome, koliko bi time .ove šume dobile u privlačivosti i da .bi postali rezervoari, iz kojih bi se korisna divljač rasturala po okolici. U početku bi se štetočine svele na dopušteni broj i uneli fazani i jarebice, a zečeva već ima, samo im treba pružiti zaštite. Tek posle ovoga mogla bi se uneti visoka divljač. Da bi se ova izletišta, već sada ne baš skromne lepote, učinila pristupačna, projektovan je kružni put Beograd—Avala—Lipovica—Beograd u dužini od kojih 70 km., a da bi i samo zadržavanje u njima bilo prijatno, biće potrebna izgradnja šumarskih kuća. Ne možemo usvojiti recept, koji je dalo Ministarstvo šuma svojim novim hotelom na Avali. On je lep i treba ga pokazivati strancima, ali čoveka, koji izađe u prirodu, gde treba da je sve čedno kao ona sama, vređa onolika raskoš. Treba sagraditi proste šumarske kuće, od samog drveta, bez ikakvog luksuza i stvoriti tipične poljske gostionice, gde se istina ne dobijaju delikatese već obične namirnice, po solidnoj ceni, koju svako može da plati. Čak i onaj sasvim površan prikaz nacionalnog parka u Americi i ono što smo rekli o Avali i Lipovici omogućuje nam da istaknemo osobiti položaj ovih dvaju naših nacionalnih parkova. Veliko prostranstvo, naročito velike elevacije u onom stranom čine, da on u sebi skriva mnoge i raznolike prirodne lepote, već samo blagodareći svome ortografskom razvitku. Kada se tome doda stvarno istaknuta flora i; fauna, onda je razumljivo, da je uloga čoveka tu gotovo isključivo konzervativna, on je pozvan da sačuva ono što je priroda stvorila. Kod nas stvar stoji mnogo drukčije. Na malom prostoru male elevacije, što sve isključuje veću raznovrsnost i flore i faune, naši nacionalni parkovi, Avala i Lipovica, moraju međutim da odgovore mnogo većim zahtevima nego pomenuti amerikanski. Dok je poslednji posećen samo preko leta i samo od turista, naši će biti posećeni stalno, preko ćele godine, od ljudi zaposlenih, koji dolaze da se za kratko vreme što bolje razonode i saberu što više novih utisaka. Zbog toga i rad čoveka mora ovde biti, bar u početku, pre svega konstruktivan. Treba ne samo sačuvati postojeću vegetaciju i životinjski svet, njih treba obogatiti. Na 430 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 13 <-- 13 --> PDF |
tako malom prostoru, uz posetu koja mora biti vrlo obilna, neće se moći nikad prepustiti prirodi da ona sama gospodari. Uvek će čovek morati da rukovodi rad prirodnih sila i da isti prilogođava svojoj potrebi. Ovo smo smatrali za potrebno da kažemo, da ne bi izgledalo, kao da sve ovo stoji u suprotnosti sa pojmom nacionalnog parka. To bi mogao biti slučaj samo tada, kad bi ovaj pojam prestavljao neki kruti šablon, koji bi važio svuda i u svakim prilikama. Ali takvi šabloni u šumarstvu su nemogući i ono je na sreću sa njima prekinulo. Mi ćemo stvoriti nacionalne parkove onakve, kakvi su nama potrebni i kakvi su mogući u našim prilikama. IV. Pregled šumskih vrsta u okolini Beograda. Kad je reč o biljnim vrstama, one se obično dele na »domaće« i na »strane«, pri čemu se pod prvima podrazumevaju one, koje se kao samonikle javljaju u jednoj oblasti, dok se u drugu grupu stavljaju sve one, koje u toj oblasti nisu poznate kao samonikle, a naročito tropske i prekomorske vrste. Ova opšta klasifikacija nema međutim stvarne vrednosti u šumarstvu. Bar za jedno potpuno određeno područje, kao što je u našem slučaju okolina Beograda, ovi pojmovi »domaće« i »strane« vrste imaju tek relativnu vrednost, jer samo vrlo maglovito određuju poreklo ove ili one vrste, dok o njenim šumsko-uzgojnim osebinama ne govore ništa. Stoga nam izgleda prikladnije da podelimo vrste na autohtone ili samonikle, na takve, koje su na našem staništu našle klimu i stanište identično onima u njihovoj bližoj ili daljoj postojbini, i najzad na one koje takve uslove nisu našle pa nisu ni mogle pokazati pozitivan uspeh. Primer za prve bile bi vrste: Ulmus, Quercus, za druge: Robinia, Broussonetia, a za treće: Melia azedorach. Kad se ovako shvati učešće biljnih vrsta u jednom reonu, biva odmah jasno i to, da kvaliteti, kao što su aklimatizacija i aterenizacija, u stvari ne stoje, kao što je već .... pokazao. Pa tako ni mi za vrste Caria alba, Juglans nigra, Broussonetia papvrifera nećemo reći, da sa se kod nas aklimatizovale, jer je to nemoguće, već da su u našem reonu našle uslove potpuno identične onima u njihovoj postojbini, svrstaćemo ih dakle u drugu grupu po našoj podeli. Kao zgodan kriterij za ovaj posao došla je oštra zima 1928/29 godine, koja je vrlo lepo »razvrstala« biljne vrste, sasvim onako kako smo i mi to učinili. Niske temperature te zime, kad je termometar pao čak na —´25.5°, ubile su sve one zaista »strane« vrste, kojima ovde nije bilo mesto, a koje su veštački uzgojene između 1893, kad je bila isto tako jaka zima, i pomenute zime 1928/29. god. Kada smo rekli ovo i kada napomenemo, da su niske elevacije iz naše zone isključile četinare kao autohtone, rekli smo gotovo sve što bi se u opšt´im potezima moglo reći o učešću biljnih vrsta u okolini Beograda. Radi potpunosti iznosimo jedan pregled vrsta šumskog drveća i džbunja u okolini Beograda, koji nema pretenzija da bude potpun, ali koji je ipak rađen sa željom da to bude u što većoj meri. To su: i. Samonikle vrste (po Paučiću): Acer tataricum, -pseudoplatanus, -platanoides, -campestre; Alnus glutinosa; Carpinus betulus, -orientalis; Celtis australis; Cornus mas; Corylus ave 431 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 14 <-- 14 --> PDF |
lana; Crategus melanocarpa, -monogyna, -nigra, -vulgaris; Fagus silvatica; Fraxinus excelsior, -ornus; Juniperus communis; Paliurus australis; Pinus laricio (nigra); Pirus malus, -communis; Populus nigra, -alba; Prunus spinosa, -avium, -chamaecerasus; Quercus cerris, -conferta, -pedunculata, -pubescens, -sessiliflora; Rhus cotynus; Salix alba, -aurita, -caprea, -cinerea, -fragilis, -triandra; Sambucus ebulus, -nigra; Sorbus domestica, -torminalis; S y ringa vulgaris; Tilia argentea, -grandifolia, -parvifolia; Ulmus campestris, -effusa. 2. Sa uspehom udomaćene vrste: Abies alba, -balsamea, -concolor; Acer dasycarpum, -negundo; Ailantbus glandulosa; Alnus incana; Biota orientalis, -poliformis; Broussonetia papyrifera; Buxus sempervirens; Castanea vesca (sativa); Carya alba; Catalpa bignonioides, -speciosa, -umbriculifera; Cedrus atlantica, -Deodara; Celtis occidentalis; Colutea arborescens; Corylus colurna; Aesculus hippocastajii, -var. flore pleno, -var. carnea, -var. Pavii, -var. rubicunda; Gingko biloba; Gleditchia caspica, -inermis, -triacantos; Gymnocladus canadensis; Juglans cinerea, -nigra, -regia; Juniperus excelsa, -oxycedrus, -phoenicea, -sabina, -virginiana, -var. glauca; Larix europea; Maclura aurantiaca; Morus alba, -constantinopolitana; Ostria carpinifolia; Paulownia tomentosa; Picea Engelmanii glauca, -excelsa, -obovata, -omorica Pančić, -pungens argentea; Pinus banxiana, -excelsa, -Heldrechii (leucodermis), -montana, -peuce, silvestris; Platanus occidentalis, -orientalis; Populus pyramidalis (italica); Pseudotsuga taxifolia; Pterocarya caucasica; Quercus coccifera, -fastigiata, -macedonica, -palustris, rubra; Rhamnus cathartica; Robinia hispida, -inermis, -monophila, -neomexicana, -pseudoacatia, -semperflorens, -viscosa; Sambucus nigra var. laciniata; Sophora japonica; Staphilea pinata, -trifolia; Taxus adpresa, -baccata, -hibernica; Tilia cordata, -platyphilus, -tomentosa; Thuja occidentalis, -var. ericordis, -plicata (gigantea); Thujopsis dolabrata; Tsuga canadensis; Zizyphus sativa. j . Neuspele vrste: Abies nordmanniana, -balsamea, -pinsapo; Cedrus libanotica; Cupresus fastigiata, -horizontalis; Larix decidua, -leptolepsis; Melia Azedorach; Picea alba, -polita; Thuja occident, v. Bodwelii, -v. coronaris, v. Bothii, -occidentalis v. Wareana compacta. Napomena : Terminologija Pančićeva pod tačkom i. je neizmenjena, a pod tač. 2 i 3 prema Negeru (Die Nadel- u. Laubhölzer, Samlung Göschen). Pre nego što bi ukazali na neke vrlo interesantne činjenice sadrdržane pod tač. 2 i 3, moramo reći koju i 0 pregledu pod tač. 1. U njemu su iznete šumske vrste samonikle za okolinu Beograda, kako ih je Pančić zabeležio. Tu zaista vidimo zastupljene i prestavnike fagetuma i prestavnike kastanetuma, što još jednom potvrđuje prelazni karakter zone Beograda. Međutim, uz tač. 1 nužno je staviti i dve napomene. Prva se tiče crnog bora, a druga koštele Celtis australis. Dajući pregled ređeg bilja u okolini Beograda, za crni bor kaže Pančić, da se »nalazi u Kumodraži « gde je nekad bio divlji i do godine 1853 viđali su se na istoku od Kumodraža samonici, od kojih se samo jedan u baštu (botaničku) presađen sačuvao, te je u veliko drvo izrastao.« Što se tiče koštele, jedan primerak nalazio se po Pančiću »blizu Belih voda«. Po našem saznanju jedan takav primerak zaista je postojao u Makišu, ali je posečen zbog otvaranja nekog majdana. Još pri prvom pogledu na preglede pod tač. 2 i 3 pada u oči velik broj, kojim su četinari zastupljeni u prvom i njihovo isključivo učešće 432 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 15 <-- 15 --> PDF |
u drugcm od njih; jedini lišćar tu je Melia azedorach. To se da vrlo lako praktički objasniti, kad se ima na umu, da je duh čovečji željan stalno nečeg novog, moglo bi se reći i zagonetnog, U florističkom pogledu za Beograd takvi su bili četinari više svega drugog. U prirodnom stanju zastupljeni na udaljenim i teško pristupačnim planinama predratne Srbije, ovi stanovnici visina imponovali su Beograđanima svojim stasom, svojom uvek besprekornom odećom. Otuda taj veliki interes za njih, mnogi uspeli i neuspeli pokušaji njihovog fiksiranja u Beogradu. Na ovom plemenitom staranju praktično šumarstvo mora biti zahvalno privatnoj inicijativi, koja je time stvorila mnogo iskustvo, što će šumaru dobro doći i koje će on umeti da iskoristi u svome radu. Svrha ovoga rada ne dopušta nam, da se na svakoj vrsti iz pregleda pod tač. 2 i 3 zasebno zadržimo, ali ćemo se na jednu osvrnuti, iz posebnih razloga. To je pitomi kesten. Pitanjem njegove pojave u našoj zemlji već se iscrpno bavio g. Dr. N. Košanin. Kako je uvaženi profesor ispustio iz vida jedno stanište ovog plemenitog lišćara, i to baš Beograd, neka nam bude dopušteno, da to dopunimo sa nekoliko sledećih redaka. »U Srbiji starih granica poznata su samo četiri mesta sa pitomim kestenom: Kostajnik pod Boranjem blizu Krupnja, Ježevica pod planinom Jelicom blizu Čačka, selo Cukovac u dolini reke Toplice i okolina Vranje (na podnožju Krstilovice). U starom parku kod Valjeva ima jedno staro stablo pitomog kestena, koje je tu nesumnjivo posađeno, dok se za ostala četiri staništa to ne može tvrditi sa istom izvesnošću«. U Beogradu pitomog kestena ima na dva mesta: Na topčiderskom brdu, u kasarskom krugu konjice Kraljeve garde (ulica generala Kovačevića) i na zapadnom Vračaru, u Ohridskoj ulici. Srpsko Pčelarsko društvo na svome imanju na Topčiderskom brdu posadilo je pre 30 godina pitomi kesten, čije je setne nabavljeno iz okoline Vranje. Podigla su se i neobično lepo uspela četiri struka. Međutim 1930 godine moralo je društvo da ustupi Kraljevoj gardi više metara u dubinu od svoga zemljišta, pa su tako i kesteni dospeli u kasarski krug. Tom prilikom su tri lepša primerka posečena, a ostao je samo najmanji. Pa i ovaj sjajno izgleda: Kruna mu je neobično lepo razvijena, stablo savršeno pravo i oblo. Plod, koji bi donosili svake ili svake druge godine, obično je sitniji nego onaj što se donosi u trgovinu, naročito kad bi rodili dve godine uzastopce. Društvo je pokušalo da razmnoži kesten, sejući seme od ovih primeraka. Godine 1929 od 3 kg semena isklijalo je svega 30—35 komada, Dva primerka ostala su pod semenjacima, neki su propali usled nedovoljne nege, a neke su ljubitelji »odneli«, tako da se njihov uspeh sada ne može pratiti. Što se tiče onoga primerka na Vračaru, a njemu nismo mogli dobiti toliko podataka. Vlasnik zgrade br. 16 u Ohridskoj ulici uraeo nam je reći samo toliko, da je primerak sigurno stariji od 15 godina i da je tu nikao iz posađenog semena. kupljenog u bakalnici za jelo. Primerak je inače vrlo lepo razvijen, kako se vidi i iz priložene fotografije. Interesovanje za pitomi kesten postoji u Beogradu, naročito kod sveta po predgrađima, gde je više prostora. Samo se nikome ne čeka da nikne i poraste, svako bi hteo bar gotovu sadnicu. Stoga treba po 433 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 16 <-- 16 --> PDF |
vesti malu propagandu za njega, izvesti sadnice i razdavati ih interesentima, te im naročito objasniti, da ovo drvo ne raste baš tako sporo. A njegova ekonomska vrednost u Beogradu je pogotovu svakome poznata. V. Pošumljavanje u okolini Beograda. A) Današnje stanje. Ne treba misliti, da se tek u naše vreme obratila pažnja Intenzivno krčenje šuma započeto posle oslobođenja Srbije nastavilo se živo do ikraja prošlog veka, pri čemu se uvele nije vodilo računa o tome, šta će biti sa zemljištem posle krčenja: hoće li se ono zaista moći sa uspehom da iprivede trajnoj privrednoj kulturi ili ne. Seljak je znao samo to, da će parcelu koju ugrabi da iskrči danas, sutra moći da ubaštini. Ovaj opšti udes tadanjih šuma nije mogao mimoići, ni one u okolini Beograda. »Avala umalo nije ostala ne samo bez svoga biljnog nakita nego i bez kore, da pokojni knez Miloš ne zapovedi 1859, da se zagradi, te je sada na njoj buknuo šib kao konoplja.« Tako samo dalekovidnosti ovoga pronicavog kneza imamo da zahvalimo, što danas na Avali stoji šuma mesto podivljalog krša ispresecanog bujicama, što bi se sigurno dogodilo, da nije bilo ipomenute naredbe. Pa i rad «a veštačkom pošumljavanju u okolini Beograda ima već svoju istina kratku, ali interesantnu istoriju. Već smo govorili o kulturama bora na Avali. Pre triestak godina, kada su ove kulture nastale, Avala nije bila blisko izletište Beograda, već od varoši udaljena šuma, koja je imala da pokaže što veću rentabilnost. Svakako s tog razloga je i učinjen pokušaj sa borom, čija su odlična tehnička svojstva dobro poznata. Još ranije je bilo govora o njihovom slabom biološkom uspehu. Izvesno je, da bi i finansijski bio sličan, naročito danas, kada razvijen saobraćaj omogućava dovoz u Beograd i takvog materijala, kakav bi ove eastojine imale dati, a koji se po današnjoj velikoj državi u izobilju proizvodi. Ove kulture četinara na Avali nisu i jedine u okolini Beograda. Sem njih postoje monokulture smrče i bora u Topčideru i Košutnjaku. O ovim borovima nema se šta novo reći ; i za njih važi ono što je rečeno o onima na Avali. Pa i o smrčama teško je reći mnogo dobra. I njihova nedavna prošlost pokazala je, da ni one nisu sretno resile pitanje pošumljavanja ovih vazda omiljelih izletišta beogradskih. Ostale kulture u okolini Beograda (Košutnjački vis, Topčidersko brdo, Laudonov šanac) i suviše su novog datuma, da bi se o njima moglo govoriti. B) Opšti uslovi za veštačko pošumljavanje u okolini Beograda. Svaki projekat o veštačkom pošumljavanju mora voditi računa: 1.) o objektu, na kome se ono ima izvesti; 2.) o sezoni, u kojoj se ima izvesti: 3.) o cilju, koji ono ima dazadovolji. 1.) Samo izuzetno je zemljište ono, o čem jedan projekat mora da vodi naročitog računa. Ono ne stavlja nesavladljive prepreke ni na naro 434 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 17 <-- 17 --> PDF |
čito teškim objektima, kao što je krš ili živi pesak, pa tim manje može zadavati brige pri projektovanju veštačkog pošumljavanja u okolini Beograda. Degradirani černozem, za koji smo videli da ovde čini pedološki sloj, po svojim kulturnim osobinama spada tek u relativno šumsko tlo, pa je s te strane izbor metode rada i biljnih vrsta upravo obilat. Dakle, zemljište u pedološkom smislu te reci ne postavlja nam samo po sebi nikakav problem. Jedino što bi mestimično orografske ili hidrografske osobine terena mogle imati uticaj na izbor vrsta ili metode rada (bujično područje, vrlo strma padina). Ovo što važi za zemljište ne može se međutim reći i za klimatske faktore. Oni naprotiv imaju velike važnosti, jer sobom određuju sezonu, u kojoj se ima raditi. Svi meteorološki faktori pak nemaju za nas ni izbliza podjednaku važnost. Dejstvo vetra na pr. nesumnjivo je, ali ne ulazi kao odrednica u rezultantu, koja nas interesuje. Tek relativna i apsolutna vlažnost određuju sobom sezonu rada, u našem slučaju sadnje sadnica. Onog momenta kad je sadnica izvađena iz rasadnika, da bi bila preneta na mesto sadnje, prekida se njen normalni život, da se nastavi tek pošto se ona primi na novoj podlozi. Pored maksimuma pogodnosti, koje se pružaju sadnici prilikom sadnje, takve pogodnosti moraju im se osigurati i za izvesno vreme unapred, da bi jedna kultura mogla da uspe. Radi toga, pored čisto mehaničkih uslova, potrebno im je pre svega osigurati dovoljno vlage i toplote. U našim predelima, gde godišnja vegetacija počinje u proleće odn. svršava u jesen, ove sezone ujedno uopšte dolaze u obzir, kad je reč o sadnji. U našem slučaju izbor pada na poslednju iz razloga, što se iz priloženog pregleda o vlažnosti tokom ćele godine vidi, da se tok porasta i opadanja relativne i apsolutne vlažnosti ne poklapa u okolini Beograda. Dok prva kroz jesen i zimu stalno raste, a kroz proljeće i leto stalno opada, druga ima obrnut tok: ona u jesen i zimu pada, a u proleće i leto raste. Pregled o vlažnosti u okolini Beograda: I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII rel. vlažnost u »/„ 81,4 74.3 67,1 65,2 64,3 62,1 58,4 55,7 63,1 74,8 79,1 83,0 aps. vlažnost u mm 332 373 469 648 894 1058 1134 1054 932 840 543 432 Ako dakle sadnju vršimo u ranu jesen (početak oktobra), dajemo biljci mogućnost da se na izmaku vegctacione sezone dobro ukoreni, da joj korcnove dlačice počnu normalno funkcionisati. Visoka relativna vlažnost čini da transpiracija ne može biti velika, tako da biljka gotovo svu svoju fiziološku funkciju može upotrebiti samo na prilagođavanje novoj sredini i povratak normalnom životu. U tome je zatiče prekid vegetacije, a snežni pokrivač preko zime joj pruža dovoljno toplote, pa će se u proleće probuditi kao već snažna i sposobna za život. Ovo će joj još olakšati i obilati kišni talog u proleće i preko leta, te joj ni povišenje temperature u tim sezonama neće doneti suviše velik skok u transpiraciji. Turgor u ćelicama ostaće bez teškoća normalan i tako će, u normalnim prilikama, sadnica dočekati jesen, sastavivši jedan normalan letorast. Ovo sve dakako važi u normalnim prilikama. Jedna izuzetno jaka zima, kao ona 1928/29. godine, može i naškoditi kojoj sadnici, ali to je izuzetan slučaj. Kod ovoga dolazi u obzir još jedan faktor. To je vetar. Njegovo mehaničko dejstvo stalno se oseća i ostavlja vidnog traga (bo 435 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 18 <-- 18 --> PDF |
rovi na Kalimegdanu), ali on nema primaran značaj. On samo izuzetno može da naškodi sadnicama. Tako je na pr. poslednjih dana aprila me seca 1930. god. duvala vrlo jaka košava, koja je dostigla brzinu od 14 m/sek. Ona je oštetila mlado drveće i sadnice. Na ponekim struko vima mladi izdanci i lišće bili su kao bičem išibani, opasnost je pretila i od velikog isušivanja zemljišta, jer je vetar ispijao i poslednje kapi vlage. Srećom ta nepogoda nije dugo trajala, a docnije kiše dovele su sve u red. Posle svega dosad rečenog, o cilju koji ima da zadovolji pošumlja vanje okoline Beograda ne bi se imalo još mnogo šta reći. Ako se imaju na umu parcele između Save i Dunava,, gde se traži brz i siguran uspeh zbog blizine varoši, treba saditi visoke školovane sadnice i to u rupe, a da bi uspeh bio što sigurniji, treba im pružiti pravu baštovansku negu. Radi zaštite dovoljno je kulture ograditi, jer ovde ne dolaze u obzir obične šumske štetočine (stoka, divljač) sem čoveka, koji nije nikad dovoljno disciplinovan. VI. Izbor vrsta (vrste estetske i ekonomsko-tehnička). Koliko je pitanje pošumljavanja okoline Beograda aktuelno i važno, vidi se već i iz toga, što je o tome bilo reci i u dnevnoj štampi. Tu se ponajviše govorilo baš o izboru vrsta, koje se pri tome imaju upotrebiti, Tom prilikom pominjane su i »škole« u šumarstvu (francuska, nemačka) i preporučivalo ugledanje na prirodu, kao recept francuske škole, kao da savremena nemačka nauka to odbacuje. Pozivajući se na slab uspeh bora na Avali, pokušalo se na neki način baciti anatemu na sve četinare. Zaista, fakat da dva istaknuta člana ove grupe, vrlo skromni bor i široko rasprostranjena smrča, ne pokazuju baš sjajan uspeh, donekle određuje, koje mesto treba dati četinarima pri pošumljavanju okoline Beograda. Oni tu stvarno mogu doći samo po svojoj estetskoj vrednosti i po tome što su možda neočekivani na tome mestu; to je istina, ali odreći im svako pravo na egzistenciju, apsurdno je i pogrešno bar toliko, koliko i pokušaj njihovog sađenja rente radi. Zatim, u rodu bora i smrče nalazimo i vrste, koje će sigurno bolje uspeti nego pomenute. To je nesumnjivo Picea pungens argentea, koja je obilato i sa zavidnim uspehom rasprostranjena u Beogradu i Pinus banxiana na pr., čija su odlična svojstva poznata iz literature, ma da se u okolini Beograda tek uvodi (Careva ćuprija). Isto se može reći i za Atlanski cedar, tisu, tuju, koji su svi sretno pregrmeli oštru zimu 1928/29. godine, a i inače pokazuju zadovoljavajući uspeh. Zatim, sigurno je i to, da će relativan uspeh jedne vrste zavisiti i od celishodne upotrebe njene na jednom mestu i od forme, koja se da njenoj kulturi. Tu se već možemo koristiti izvesnim do sada stečenim iskustvom. Tako na pr. bagrem čini čitavu malu formaciju pošav od Careve ćuprije k Topčideru i jednu drugu u društvu sa dudovcem (Broussonetia papyrifera) više Novog smederevskog đerma. S druge strane, između bele i kanadske topole s jedne i dudovca s druge strane postoji velika sličnost u fiziološkim osobinama (lišće pokriveno dlačicama kod prve i treće vrste i piramidalna kruna kod druge u cilju smanjivam´a transpiracije). Zar sve to nije jedna dovoljno osnovana indikacija, po kojoj se može sa mnogo sigurnosti ustvrditi, da će i na aridnom Topčiderskom brdu ove tri vrste uspeti potpuno, pored već postojećeg bagrema, kome se, reklo bi se, ne posvećuje dovoljna i zaslužena pažnja. 436 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Dalje, i najlepša i najčudnija vrsta ne može pokazati svoju pravu vrednost, ako se posadi samo pojedinačno (nepotpun utisak) ili još mame, ako je u prevelikoj sastojim (zbog monotonije). Tek grupa primeraka, koja bi za lišćare morala biti dosta malena, a za četinare nešto veća, u kontrastu prema isto takvoj grupi druge vrste, u stanju je da istakne svu lepotu jedne vrste. Setimo se Quercus rubra u parku na Avali. Svojim habitusom, koji dosta opominje na platan, i svojim lišćem krupnijim i svetlijim nego kod okolnog kitnjaka i lužnjaka čini on divan kontrast prema tim svojim rođacima. Stoga bi mi njima i onim dostojanstvenim Qu. fastigiata popunili sve sadanje i buduće praznine u hrastovim sastojinama, koje su pomenute u odseku IV. U isti red misli išao bi i predlog, da se na vrhu Avale, ispod grada, posadi Pinus montana, mughus koji u Botaničkoj bašti, na veštački sagrađenom bregu, divno izgleda. Ispod grada već postoji grupa crnih borova, deformisanih pod snežnim pritiskom, pa bi bor pozemljar još upotpunio ovaj bizaran prizor... Međutim, sva ambicija šumara u okolini prestonice ne može i ne srne biti apsorbovana samo time, što će ovu da ukrasi; on ipak mora tu uvesti i vrste, koje će dati rentu, koje će sem estetske imati i tehničke i ekonomske vrednosti, šta više, koje će se radi toga baš i saditi. Ako se stvar ovako shvati, iz naših pregleda pod tač. 1 i 2 mogu se vrste pregrupisati u nov pregled, s obzirom na cilj, kome će da posluže. S jedne strane tu bi došle vrste čisto estetske, a s druge one koje imaju tehničke i ekonomske vrednosti. U prvu grupu došli bi četinari i neki lišćari, a u drugu grupu sami lišćari. Sredinu između obe grupe zauzeli bi kanadska topola, crveni hrast i pitomi ´kesten, kod kojih se ekonomska i tehnička vrednost uspešno takmiči sa estetskim vrlinama. Dakle bi grupacija mogla da izgleda otprilike ovako: I. Estetske vrste: Tilia, Platanus, Catalpa, Aesculus, Ou. fastigiata, Broussonetia, Ailantus, Gingko, Picea pung. argentea, Tuja, Abies, Pinus. II. Tehn.-e´konomske vrste: Castanea vesca, Qu. rubra, Populus pyramidalis, Acer pseudoplatanus, Fraxinus excelsior, Fagus, Juglans regia, Ulmus, Qu. pedunculata i Qu. sessiliflora. Da bi se izbeglo ponavljanje, ovde su uzete samo karakteristične vrste. Ovo može biti samo jedan približan poredak, jer tačno odvojiti isključivo estetske od čisto tehničkih vrsta svakako je nemoguće i bez svrhe. Ipak, u glavnom, vrste iz pregleda pod tač. 2 su one, koje treba propagirati radi njihovih tehničkih svojstava. U zanatstvu i kućevnoi radinosti one igraju veliku ulogu, pa bi njihovo sađenje i sistematska nega seljaštvu iz okoline donelo lepe koristi. Zapaža se i inače, da^ seljak u okolini prestonice već intezivno prelazi na stajsku negu stoke (Žarkovo), pa tako mnogi pašnjaci i utrine prestaju biti neophodni kao takvi. Trebalo bi dakle povesti propagandu za pošumljavanje tih privatnih parcela. Time bi šumarstvo u okolini Beograda pošlo paralelno ostvarenju oba svoja zadatka: stvaranja šume za zadovoljenje higijensko-estetskih potreba građana i za zadovoljenje manjih tehničkih i gospodarskih potreba okolnog seljaštva. Paralelno s time treba kroz škole i prigodnim predavanjima seljaka upoznati sa pravom vrednošću šume, pa će on sam pregnuti da je podiže i neguje. 437 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Literatura: 1. Dr. J. Baien : O proredama. Zagreb 1929. 2. Morozov : Učenije o lese (ruski). Lenjingrad 1925. 3. Paučić : Flora u okolini Beograda. Beograd. 4. M. Đ. Milic e vić : Kneževina Srbija. Beograd. 5. P. Vu je vić: Opšte crte beogradskog podneblja. Beograd. (U spomenici S. M. Lozanića). 6. Pola stoljeća šumarstva (Spomenica J. Š. U.). Zagreb. 7. H. Mayr : Waldbau. Berlin 1909. Sommaire: Coup đ´ oeil sur les environs de Belgrade; conditions fondamentales de la végétabilité des forets dans ces environs: climat, qualités du terrain; les parcs nationaux de Avala et de Lipovitza, leur étendue et signification; un aperçu des essences dans les environs de B.; reboisement: son état présent et ces conditions générales; discussion sur le choix des essences préférables. In g. T. Š PANO VIĆ (APATIN): SLANICE I UZGO] ŠUMA NA NJIMA (TERRES SALINES ET LEUR REBOISEMENT) (Svršetak — Suite et fin). 2. Podizanje šuma na slanicama s obzirom na ekološke karakteristike. Problem zašumljavanja slanica nije tako laka stvar, kao što se na prvi pogled čini, on je mnogo teži i od problema zašumljavanja pijeskova. Šumar, koji treba da izvodi zašumljavanje slanica, mora raspolagati sa potrebnim znanjem, kako o svojstvima i zahtjevima pojedinih vrsta drveta tako i o ekološkim prilikama slanica i o načinu uzgoja šume na njima. Šumar tu treba biti elastičan, da svoje znanje u svakom potrebnom slučaju zna upotrijebiti. Kako tu ne dolazi u obzir samo po jedan ili dva uticaja, nego čitav skup «ticaja, ovi se svi imaju držati u vidu, da se ne bi napravila ipogreška. Ne smije se negdje ulaziti suviše u detalje jednoga pitanja, a da bi se pri tome druga ispustila iz vida. Madžari shvatajući važnost uzgoja šume na slanicama osnovali su opfitnu stanicu u Püspökladanyii, jedinu stanicu takove vrste u čitavom svijetu. Stanicom upravlja i opite vodi Dr. Magya r Pal . Na slanicama će se moći uzgajati samo ono drveće, koje po svojim svojstvima i zahtjevima u pogledu uzgoja odgovara dotičnoj geografskoj širini, visini i klimi: kod nas dakle ono drveće, koje uspijeva u umjerenom pojasu, a od toga vrste, koje dolaze u nižim zonama, te mogu da izdrže veliku sušu, visoku temperaturu i jako svijetlo. Onu vrst drveća, koja zahtijeva stanovitu vlagu u zraku, ne možemo saditi na slanicama. Što se tiče zahtjeva drveća na tlo, to se na slanicama mogu saditi one vrste, koje će najduže moći podnijeti rđava fizikalna i kemijska 438 |