DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 4 <-- 4 --> PDF |
svoje potrebe pauperizovane seljake i deklasiranu buržoaziju. I sama tek u razvoju, ona se pre svega stara da zadovolji svoje akcionere što većim dividendama ne brineći se mnogo da svojim radnicima stvori pristojne uslove za život, te ovaj novopostali stalež beogradski živi pod najgorim uslovima. Ništa bolje nije ni sa zanatlijama. Radeći preko nedelje po ne mogućim radionicama, stanujući u prostorijama, koje se teško mogu ozna čiti rečju »stan«, ovaj svet je u nedelju i o prazniku bačen na prašnjive ulice ili u sumnjive lokale za zabavu. Rezultat ovakvog načina života počeo je brzo da se oseća, što se najbolje vidi iz sledećeg zvaničnog pre gleda o porastu smrtnosti od tuberkuloze tokom poslednjih nekoliko godina. U 1927. godini umrlo je od svih vrsta tuberkuloze 590 lica, ili 20´\2°/o od svih smrtnih slučajeva u toj godini; 1928. godine umrlo je od tuber kuloze 631 lice ili 22"47% od svih smrtnih slučajeva u toj godini; 1929. godine ovaj broj je još porastao: od tuberkuloze je umrlo svega 811 lica ili 23´78c/o: od svih smrtnih slučajeva u toj godini. Izlišno je napominjati da je proletarijat platio najviše svog danka u krvi! Pokazalo se dakle, da Beograđanima, pored ostalih higijenskih uslova, nedostaje i čistoga vazduha. Ovaj porazni napredak »suve holesti« pokazao je, da su Beogradu hitno potrebne dve stvari: čist vazduh za njegovo još zdravo stanovništvo i sanatorium za već obolele. Kada potražena »pluća« nisu nađena ni u nedovoljnim parkovima ni u majušnim skverovima, rešeno je, da se iskoriste već postojeće šume u okolini i da se veštački stvore nove. Tako se, kao pre za zdravu čistu vodu, i za čist vazduh Beograd obratio svojoj okolini! Ova zavidna uloga, koja je namenjena šumi u budućem razvoju Beograda, potakla me je da dam ova opšta razmatranja o pitanju šume i pošumljavanju u okolini Beograda. I. Letimičan pogled na okolinu Beograda. Beograd se nalazi na 138 m iznad ogledala Jadranskog mora. Varoš se diže na jednom prilično strmom bregu, koji dominira nad ušćem Save u Dunav. Ona dominira nad Sremskom i Banatskom ravnicom a nad njom samom dominira Avala. Njegov položaj, danas neobično pogodan za trgovinu, bio je nekad vrlo važan u vojničkom pogledu. Tokom njegove burne prošlosti, posle Rimske tvrđave Singidunuma, on je bio meta čas Bizantincima, čas Ugrima; posle Nemanjićske države i okupacije prvo turske, dugačke, pa austrijske, kraće, on je doživeo obnovu srpske države, austrijske granate i naposletku Prvi Decembar 1918. godine. Uporedo sa razvićem Beograda menjao se i njegov odnos prema njegovoj bližoj i daljoj okolini. Iz tvrđave, koja se nalazi na samom ušću Save u Dunav, Beograd se počeo širiti na jug, ka Kragrnevačkom drumu, zatim na jugo-istok u pravcu Smederevskog druma, da se u najnovije vreme uputi na jugo-zapad, u pravcu glavne pruge Beograd-Niš (nekadašnji Carigradski drum), tako da je novi zakon o ataru Beogradske opštine, od 1929. godine, imao samo da sankciomše jedno gotovo stanje, jer je Beograd davno bio izašao ekstra portas. Onaj stari Beograd bio je pun prostranih senovitih vrtova, u koje je moglo da se skloni od letnje žege; imao je Topčider i Košutnjak za izlete. Danas je sve to drukčije: starih vrtova je većinom nestalo pod modernim palatama, Topčider je danas samo predgrađe sa lepim neveli 422 |