DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 7 <-- 7 --> PDF |
Nacionalne parkove. No prethodno neće biti na odmet, ako kažemo koju reč i o samoj instituciji Nacionalnog parka. Ova institucija poreklom je iz Amerike, gde mu je prauzor Jelavstonski Nacionalni park. Ovaj park je »velelep skup planina, jezera, ždrela, gejzera«. Kroz njega sa j . na s. protiče reka Jelavston obrazujući u sredini enklave jezero, veliko 350 km2. Ceo »park« velik je 14.000 km2, od čega je 5.000 km2 pokriveno šumom. Pruža se između ´kota 2400´ i 2500. Sezona posete traje od 1. juna do 1. oktobra. Lov je uopšte zabranjen, a ribolov dopušten samo udicom (V. A. M.oreau, La grande encyclopédie, sv. 25). Park je 1872. god. jednim aktom Kongresa, određen za »javni park i prostor za razonodu naroda«. Na ovom ogromnom prostoru, čiji veći deo pokrivaju četinaste šume, sačuvan je potpuno prirodni poredak šume, tako da se flora i fauna nesmetano razvijaju pod okriljem prirodnih zakona. Čovek je ovaj kraj načinio samo pristupačnim i prohodnim, kako bi se turisti, naučnici i drugi posetioci mogli diviti i proučavati veličanstvena dela prirode i njenih sila. Ni kod Avale ni kod Lipovice ovakva definicija neće moći biti u potpunosti, kako zbog njihove relativno skromne površine tako i radi toga, što je prirodni poredak u njima već davno narušen. Takav Nacionalni park treba stvoriti negde na Triglavu, Šari, na visinama, gde je prirodni poredak još manje-više nedirnut, kao što je slučaj: sa Paklenicom u Velebitu, koja je članom 280 finansijskog zakona za godinu 1928/29. proglašena za Nacionalni park. 425 |