DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 3 <-- 3 --> PDF |
............ .... 57. ......... 1933, DRAG. S. PETROVIČ (BEOGRAD): UREĐIVANJE NISKIH ŠUMA ZA PROIZVODNJU UGLJA U JUŽNO] SRBIJI (L´ AMÉNAGEMENT DES TAILLIS POUR LA PRODUCTION DU CHARBON) U Južnoj Srbiji proizvodnja uglja od drva (ćumur) ima priličan značaj. Postoji dosta niskih šuma od hrasta ili od bukve, koje su postale usled proizvodnje uglja i u kojima se bar izvesnim delom još i sada proizvodi ugalj. U tim šumama proizvodio se ugalj za potrebe okoline, ali i za izvoz u Grčku, a preko ove i u zemlje oko Sredozemnog Mora, pa verovatno i u Tursku. Za izvoz se radi i sada, naročito u južnom delu oko Đevđelije i Kavadara.Proizvodnja uglja za izvoz može u budućnosti igrati važniju ulogu nego danas. Zbog toga će se i u buduće jedan deo ovakvih šuma zadržati u niskom obliku. Možda će biti i pretvaranja u oblik visoke šume, što će verovatno najviše biti slučaj u državnim šumama. Niski oblik šume ostaće verovatno najviše kod privatnih sopstvenika. Razlozi za to mogu biti različiti, ali za ovaj put ne interesuju. Predmet ovoga članka biće uređivanje niskih šuma za proizvodnju ugljarskih drva, jer se pred takvim zadatkom može šumar lako naći s obzirom na odredbe zakona o šumama u pogledu roka za uređivanje šuma (§ 63), s obzirom na želje sopstvenika šuma i stanje samih šuma. Državne šume uređivaće se uglavnom po postojećim uputstvima za uređivanje državnih šuma. No ova uputstva ne ulaze u podrobnosti, koje su potrebne za ove šume. Zbog toga će biti potrebno kod ovakvoga uređivanja dati terenskoj sekciji naročita uputstva nezavisno od napred SDomenutih. Kod nedržavnih šuma može se postupiti već mnogo slobodnije, jer nadzorne vlasti još nisu izdale uputstva za uređivanje ovakvih šuma. To ne znači, da se zbog nedostajanja ovih uputstava može raditi površno, već se naprotiv moraju odredbe privrednog plana dobro obrazložiti i o njima se mora dobro promisliti. I kod ovih šuma ima da se prođe ceo onaj put prilikom uređivanja, koji se prolazi i kod visokih šuma. Dakle moraju se prvo prikupiti svi oni podaci o šumi i njenoj okolini, od kojih zavisi postavljanje načela i pravila za gazdovanje, a zatim na osnovi tih podataka propisatisama ta pravila i načela. Ovi podaci imaju da se sakupljaju u kancelariji i na terenu. 501 |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 4 <-- 4 --> PDF |
( U kancelariji treba pribaviti i srediti dokumenta o svojini šume, pa zatim, ako ima podataka, i o dotadanjem gazdovanju i iskorišćavanju. Kako ovakvih uređenih šuma nema u ovom delu države, to se obično ovi podaci neće ni naći, sem slučajno. Međutim za državne šume trebaju ove podatke da imaju šumske uprave. Kod njih se iz šumskih objava o izdatim drvima ipak može nešto videti. Kod nedržavnih možda će se o ovome nešto naći u arhivi nadzorne vlasti. Kako su seče bile vezivane za odobrenje nadležne vlasti, to će o tome postojati i akta. Kod nedržavnih šuma, a naročito kod privatnih sopstvenika, ima da se ispita, šta sopstvenik želi da postigne ovim uređivanjem. Kod komunalnih šuma ima se u ovome pravcu osloniti na propise zakona o šumama. Privatni je sopstvenik već slobodniji. Sa njime se može na neki način pregovarati o svrsi uređivanja šume. Ovo će naročito biti slučaj, ako sopstvenik nije dobro upućen u šumsko gazdovanje, pa mu usled toga želje idu u raskorak sa propisima zakona o šumama, interesima same šume i najzad sa njegovim ličnim interesima s obzirom na budućnost. Najzad posle iscrpnog objašnjavanja i raspravljanja moći će se utvrditi, šta sopstvenik želi da ima i da postigne, t. j . koliko otprilike želi da seče i zbog čega i gde ima nameru i može da prodaje svoje proizvode. Ovom prilikom treba videti, da li sopstvenik ima kakvu kartu ove šume, odnosno da li je ona geodetski već premerena. Pitanje geodetskog premera od osobite je važnosti, jer taj premer znači priličan trošak, pa dakle i prilično potkupljivanje celog posla. Zato se mora dobro proceniti i tačno oceniti, da li je taj premer potreban i da li su troškovi, koji se za njega treba da čine, u srazmeri sa rezultatima, koje bi on dao, drugim recima da li postignuta tačnost stoji u srazmeri sa troškovima i mogućnostima vlasnika. Niska šuma pretstavlja manji kapital nego visoka, pa i rashodi treba da budu u srazmeru. No premer zavisi i od samoga katastra. Gde postoji katastar, može se sasvim dobro upotrebiti i karta katastarskog premera. Ode pak ovaj premer nije još izvršen, ima se voditi računa o tome, kada će se on izvršiti. Ako će se taj premer vršiti u skoroj budućnosti, onda ga treba sačekati, t. j. ne treba meriti pri uređivanju. Katastarske karte mogu se uzeti tek docnije prilikom revizije, a za prvo uređenje pomoći se na drugi način, o kome će biti govora malo dalje. Uostalom odluka o premeru zavisiće i od veličine šume i oblika zemljišta. Kod manjih šuma i zemljišta lakog za ovakav rad možda će se moći odlučiti i za sam premer, jer neće značiti veliku teškoću. Najzad mora se uzeti u obzir i vreme raspoloživo za uređivanje, s obzirom na zakonski rok za izradu plana i želju vlasnika, da što pre dođe do uređenog gazdovanja (povoljna konjunktura). Kao što je poznato, prilikom izviđanja na terenu ima da se utvrdi, kakvo je stanje granice, t. j . je li ona tačno označena i granične tačke utvrđene u obeležene. Ako to nije slučaj, onda bi pre svakog nosla bilo potrebno granicu utvrditi, t. j . dovesti je u red. Pri ovome je dobro voditi računa o propisima katastra. Tek posle toga može se misliti na geodetsko snimanje. Međutim ovde može da se naiđe na takvu teškoću, da ona može da spreči i sam taj geodetski premer. Bar u Južnoj Srbiji može ovo srazmerno često da se desi. Utvrđivanje granice treba naime da se izvrši u prisustvu sugraničara, dakle i u sporazumu sa njima. To dalje iziskuje da ovi graničari imaju uređeno i rešeno pitanje svojine, drugim recima da se tačno zna, čije je okolno imanje. Može biti sporova o svojini. Ima slučajeva gde još nisu rešeni sporovi o svojini između države i drugih fizičkih ili pravnih lica, a biće sporova i 502 |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 5 <-- 5 --> PDF |
između samih tih fizičkih ili pravnih lica. Međutim iz obzira na hitnost i potrebu uređivanja šume ne može se čekati na rešenje ovih sporova, koji mogu i godinama trajati. U takvim slučajevima ne izgleda korisno meriti granicu sasvim točno. No ipak treba pokušati, da se granica utvrdi, pozivajući k tome i sve one, koji se spore između sebe, a susedi su. Kod onih šuma, koje je sopstvenik dobio posle spora sa državom otvorenog prilikom ograničavanja državnih šuma, postoji skica odnosno geodetski premer spornog graničnog poligona. Prirodno bi bilo, da se taj granični poligon upotrebi. No ja to ne bih preporučio prema onome, Što znam o načinu snimanja i crtanja takvih poligona. Bolje je držati se onoga načina rada, koji će biti izložen malo dalje. Često će svrsi najbolje odgovarati vojničke karte. Naročito su dobre one najnovije u razmeru 1:100.000 odnosno u originalu 1:50.000. One se mogu dobiti u Vojnogeografskom institutu. Ove se karte uvećavaju bilo fotografskim putem, bilo pomoću kvadratića, bilo pantografom na razmeru 1 : 10.000 do 1 : 25.000, što zavisi od veličine šume. Kako je oblik zemljišta u ovim kartama vrlo dobro pretstavljen, to će biti obično vrlo lako ucrtati granicu. Najčešće granica je prirodna t. j . ide grebenima, potocima i putevima. Ovo ucrtavanje vrši se pomoću eventualno postojećeg graničnog poligona iz spora sa državom prilikom ograničavanja, a zatim krokiranjem na samom terenu. To je rad kancelarijski i terenski, koji napreduje srazmerno brzo. Obično se prvo odrede i na karti označe najupadljivije granične tačke, pa se zatim između njih umeću ostali delovi poligona. Sa uvećanom kartom izlazi se na teren, sravnjuje se i ispituje, eventualne greške popravljaju i potrebni detalj unosi. Ovaj će se detalj obično sastojati iz puteva i staza, kojih nema u vojničkim kartama ovako sitne razmere, zatim iz eventualnih privatnih enklava i golih nepošumljenih mesta po šumi. Dobru pažnju treba obratiti na privatne enklave, naročito gde katastar nije sproveden. Tu će biti najbolje snimiti ih sve busolom, po mogućstvu vezujući se za markantne tačke. Enklave prostijeg oblika mogu se snimiti i običnim merenjem sa mer- nom trakom, razdvajajući ćelu površinu na trouglove. Kod sasvim ravnog zemljišta, gde ima mnogo manje oslonskih tačaka i prirodnih znakova za unošenje granice i drugog detalja, neće se često moći da izbegne geodetsko snimanje. Kada je ovako rešeno pitanje karata, onda se pristupa izvršenju prostorne podele. Kod potpunog geodetskog premera ova prostorna podela kao i izlučivanje sastojina može se vršiti pre merenja, kako bi se zatim prilikom merenja snimile i granice odeljenja i sastojina. U Južnoj Srbiji su ugljarske šume obično prostrane čiste hrastove ili čiste bukove. Prema nadmorskoj visini mogu biti u jednom kompleksu i delovi pod hrastom i delovi pod bukvom, ali retko u mešavini. Prirodno je, da se delovi pod bukvom imaju da odvoje od delova pod hrastom. No tu ne treba cepidlačiti. Manji bukovi delovi u hrastu neće se izdvajati, kao ni u obratnom slučaju. Tu će se samo u opisu sastojina označiti, koliko ima bukovine odnosno hrastovine (drvne mase), ceneći od oka i naznačujući, gde se ona nalazi. Ovakvi manji delovi pod bukvom mogu se nalaziti u hrastovim šumama na onoj nadmorskoj visini, koja već omogućava pojavu bukve, ali na najpovoljnijim mestima. To su obično severne strane, a kraj nekoga potoka ili rečice, gde je dakle hladnije i vlažnije. 503 |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 6 <-- 6 --> PDF |
Posebno označavanje bukovine od hrastovine potrebno je s obzi rom na razne kakvoće uglja, koji se dobija od njih, kao i radi same procene drvne mase. Kod većih površina bukve u hrastovom kompleksu biće uzrok za izdvajanje i eventualni različiti postupak sa bukvom. Izdvajanje sastojina unutar odeljenja može i mora biti i kod jedne iste vrste drveta, ako se sa pojedinim delovima treba sasvim drukčije da postupa, nego sa delom ili delovima, koji obrazuju osnovu iskorišća vanja. To su delovi, koji se moraju oglasiti za zaštitne. Oni mogu obra zovati i zasebni razred za gazdovanje. Starost će poslužiti za izdvajanje sastojina samo onda, ako su razlike velike, naime tolike da iziskuju različite dobe za seču. Prema obrastu ili gustini obično se neće izdvajati sastojine, kako bi se izbeglo suvišno cepkanje, sem ako je veoma velika razlika. Obično će biti do voljno u opisu sastojina opširnije izneti podatke o raznolikosti gustine unutar odelenja. Tako isto obično neće biti potrebe vršiti izdvajanje unutar odeljenja još i po bonitetu. Koliko to bude od uticaja, treba ozna čiti u opisu sastojina kod opisa zemljišta i opisa same sastojine. Prostorna podela na odeljenja vrši se samo u svrsi orijentacije pri izvođenju seča, pošumljavanju i celome gazdovanju uopšte. Ovo je naročito slučaj u ravničkim šumama, gde zemljište daje vrlo malo znakova za orijentaciju. U ravnici će se zbog toga morati da izvede i veštačka podela na već uobičajeni način. U brdovitom i planinskom zemljištu treba izbegavati što više veštačku podelu i stvaranje proseKa. Kao pravilo treba postaviti, da se iskoristi sve što zemljište daje, dakle grebeni, jaruge, potoci i putevi. Treba postupiti što štedljivije i u pogledu novčanih sretstava za stvaranje prošeka i njihovo održavanje, kao i u pogledu smanjivanja zemljišta bez šume. O obzirima na transport uglja pri ovome obično ne treba voditi računa, jer se on najviše vrši konjima i magarcima (tovarnom stokom), a za njih uvek ima puteva. Pristup pak do tih puteva vršiče se preko sečišta. Ovo ne znači, da se treba odreći kolskih puteva. Ako je moguće već postojeće konjske puteve sa malo popravke osposobiti za kolski transport, onda to treba i učiniti. No ovi putevi obično idu grebenima i potocima ili rečicama, pa ni tako popravljeni ne dobijaju ništa u pogledu svoje važnosti za prostornu podelu. Veličinu odeljenja treba određivati prema potrebama orijentacije, obliku zemljišta i eventualnom docnijem pretvaranju u visoku šumu. Kod suviše velikih odeljenja orijentacija je otežana. Kod suviše maiih odeljenja stvara se prenatrpanost, što opet smeta preglednosti. Obzir na oblik zemljišta ima svoj uzrok u želji da jedno odeljenje ne obuhvati više raznih ekspozicija, naročito jako suprotnih. Može se docnije u toku gazdovanja ukazati potreba različitog postupanja na različitim ekspozicijama, pa je onda bolje da ti delovi budu i odvojeni. Posle svršene prostorne podele vrši se opis sastojina i zemljišta. Tom se prilikom uzimaju podaci, koji se mogu odmah nnsma+ranjem odrediti, a delom služe i za određivanje ostalih podataka u kancelariji. Naporedo sa ovim opisom vrši se i određivanje drvne mase. Teoretski može se drvna masa odrediti procenom od oka, procenom na osnovi upoređivanja sa podacima izvesnog merenja drvnih masa, sa prinosnim tablicama i najzad merenjem celokupne drvne mase. Merenje celokupne drvne mase, ni kad je celokupna šuma dorasla za seču, ne dolazi u obzir s pogledom na vreme, koje je zato potrebno, i na novac, koji bi se za to morao dati. Te je skupo i nikakva tačnost ne bi mogla da 504 |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 7 <-- 7 --> PDF |
to opravda. Procena od oka je teška, jer za to treba imati velikog iskustva prema već izvršenim sečama. To je ono što obično nedostaje. Procena po prinosnim tablicama takođe nije mnogo preporučljiva, jer ovakvih tablica još nemamo za naše prilike. Ostaje još jedino procena pomoću podataka delimičnog merenja. To delimično merenje biće u primernim površinama, bilo da se one uzimaju kao kvadrati, bilo kao paralelogrami, bilo kao pruge ili krugovi. Na odluku taksatorovu o usvajanju jednog od ovih oblika ima uticaja oblik zemljišta, oblik šumenajzad vreme, kojim raspolaže. U šumama, gde nema velike razlike u obliku i bonitetu zemljišta, bićc povoljnije uzimanje pojedinačnih primernih površina. Ovakav će slučaj biti, ako u šumi ima i dosta raznolikosti u bonitetu zemljišta, odraslosti i gustini šume, ali su granice tih raznolikosti manje više oštre. Onde pak, gde se u jednom i istom odeljenju nalaze postepeni prelazi iz boniteta u bonitet (široke strane dolina sa priličnom razlikom u nadmorskoj visini, nagibu i dubini zemljišta), biće bolje uzeti pruge. U takvom slučaju mogu se uzimati i krugovi, ali se ovi sa praktičkog gledišta usled gustine šume mogu najmanje preporučiti. Najzad kod većih šuma mogu se ovi oblici i kombinovati. Kada se ima manje vremena na raspoloženju, onda će se izabrati pojedinačne primerne površine. One se ne moraju uzimati u svim odeljenjima. Glavna pažnja ima se obratiti na tipične bonitete i oblike delova šume (uzrast, gustina), kako bi izabrane primerne površine tačno ^retstavljale postojeće bonitete i gustine šume. Te primerne površine služe onda kao uzori, po kojima se cene svi ostali delovi. Ako se ima vremena, treba dobivene podatke srediti i napraviti sasvim privremene prinosne tablice, sa kojima će se služiti prilikom opisa sastojina. Za ukupnu površinu svih primernih površina vredi granica uobičajena u dendrometriji (5% celokupne površine). No to je krajnja granica. Obično ce može proći i sa manjom površinom, a kod dosta jednolike šume i prilično manjom. Što se tiče samoga iznalaženja drvne mase na primernim površinama, mogu reći, da treba uzeti manje prečnice, ali precizne, jer sa manjim je lakši rad, a zatim ima da se mere debljine mladih i slabih drveta. Debljine treba meriti kao i obično u prsnoj visini i to kod svih izdanaka, koji su prešli ovu visinu. Kako se radi o malim debljinama, to i stupljevi debljina moraju biti mali, na 0.5 cm, a kod sastojina odraslih već za seču biće debljina već od 2 cm, pa u obrascu za upisivanje treba predvideti zaglavlja od ove debljine. Za samo merenje važe već uobičajena pravila. Drvna masa se proračunava sa srednjim drvetima. Ova se mogu uzimati za svaki stupanj debljine (srednje u pogledu visine) ili za debljinske razrede ili za sva drveta. To zavisi od tačnosti, sa kojom se hoće da radi, kao i od brzine rada. Izračunata srednja drveta izaberu se u sastojini, obore i kubišu pomoću sekcija, koje se obično uzimaju na 1 m. Tom prilikom se uzmu i svi oni podaci, koji se inače uzimaju u ovakvim prilikama. Ovde su od interesa još dva pitanja, naime hoće li se meriti odnosno ceniti celokupna drvna masa ili samo jedan njen deo i ako će se to vršiti, onda kako ima da se to izvrši u sasvim mladim sastojinama. Kod šuma doraslih za seču, razume se, procenjivaće se drvna masa na celoj površini. Ovo će biti često slučaj u J. Srbiji, gde su ovakve šume manje više jedne starosti, jer su seče bile obično izvršavane na većoj površini. Može se reći gotovo sa sigurnošću, da ne postoje šume ni približno sa normalnim rasporedom dobnih stupnjeva. One su ili skoro skroz dorasle ili nedorasle za seču. Mislim da treba drvnu masu ceniti ili meriti za ćelu 505 |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 8 <-- 8 --> PDF |
površinu i kod nedoraslih šuma kao i kod onih, gde ima i doraslih i nedoraslih delova. Ovo će biti razumljivo iz docnijeg izlaganja. Drvnu masu treba odrediti ili merenjem pomoću primernih površina ili pak kod sasvim mladih delova procenom prema starijim delovima, pošto se prethodno utvrde srednje visine (otuda bonitet i obraslost). Ovo su dendrometrijske radnje, kod kojih se nema ništa naročito da pomene. Važno je odrediti priraštaj. Za to će se uzimati prosečni periodični. Pri tome se mora voditi računa o gustim sastojine, koja se ceni, prema ono primenioj površini, koja služi kao uzor, radi redukcije ili povećavanja priraštaja. Od primernih površina treba napraviti privremene lokalne prinosne tablice. Pitanje obrta treba dobro proučiti, jer njegovo određivanje zavisi od više uzroka. Činjenice, koje su od uticaja i koje treba proceniti, jesu sortimenat, koji se najviše traži i želi za proizvodnju uglja u tom kraju, sposobnost panjeva da teraju izdanke i moć proizvodnje drvne mase u pogledu količine. Prema načinu izrade uglja u ovoj pokrajini i potražnji na pijaci ugljari traže tanja drveta. Oni najviše vole debljine od 6 do 8 cm. u prsnoj visini. Kod starosti sa tom debljinom drvo je obično i dobroga oblika (prnodrvno), što je povoljna okolnost. Ugljari vole ove debljine, jer smatraju da je u pogledu kakvoće najbolji ugalj (kalem-ćumur) od drva ovoliko debelih. Od debljih drva smatraju da se dobija slabiji ugalj. To isto vredi i za tanja drva, kod kojih je još i teže ugalj prenositi, jer su komadi tanji, pa se više lome i troše. S druge strane opet debela drveta otežavaju rad- naročito seču, što poskupljava posao. Ovo otežavanje mora da se pojavi, jer se seča mora vršiti besprekorno radi čuvanja izbojne snage panjeva. Za čuvanje panja treba drvo da se seče što niže, da se poseče glatko po mogućstvu jednim udarcem sekire i da presek bude takav, da se u njega voda ne skuplja, kako bi se izbeglo trulenje. Da sve ovo ispuni, mora ugljar dobro da pazi kako seče, Pokazalo se, da oni to najbolje izvršavaju, kada je drvo spomenute debljine. Tada obično jednim zamahom preseče drvo. U samoj šumi pak obaranjem drveta odrediće se, u kojoj starosti, a prema bonitetima, dostižu drveta pomenutu debljinu. Razume se, da se ove debljine imaju da smatraju kao prosečne, jer i kod istodobne šume svih debljina — od 2 pa do 10, 12 cm kod starosti od oko 20 godina. Međutim šume, čija srednja debljina (srednjeg drveta stvarno) odgovara napred spomenutoj, ugljari smatraju da su najbolje. Postoji izvesno vreme u životu drveta, kada posle seče zaostali panj najjače tera izdanke t. j . ima najviše energije za teranje izdanaka. Posle toga vremena ta moć opada i to sve više, što je drvo starije. S obzirom na što lakše, sigurnije i jeftinije pošumljavanje treba šeći drveta u tom vremenu kulminacije. Starost, u kojoj se dostiže ta kulminacija, uzela bi se kao obrt. Kod hrastovih šuma ova kulminacija je kod starosti od oko 20 godina, ali to svakako treba po mogućstvu ispitati u svakom konkretnom slučaju. O tome će možda dobrih podataka moći da dade stanovništvo oko same šume i to oni, koji se manje ili više bave poslovima u šumi. Osim toga možda će se proučavanjem panjeva, koji se nalaze po šumi, moći takođe to oceniti. Kako se ovde radi o proizvodnji uglja, to da bi se ta proizvodnja popela na maksimum, treba i proizvodnju drva popeti na maksimum. Povećavanjem obrta smanjuje se površina na kojoj godišnje treba šeći. Međutim dok je tekući priraštaj u rašćenju, ovo smanjenje površine nadoknađava se tim povećavanjem drvne mase. Ipak nastupa jedno vreme, 506 |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 9 <-- 9 --> PDF |
kada ovaj priraštaj dostigne svoj maksimum, posle čega opada. Obično posle toga ne može više priraštaj da naknadi gubitak usled smanjenja površine. Usled toga godišnji eta po masi opada, što znači, da se prekoračila kulminacija proizvodnje drvne mase s obzirom na godišnju seču. S obzirom na ovu činjenicu logično je, da kao obrt treba uzeti onolik broj godina, kolika je starost šume, u kojoj se dostiže ova kulminacija proizvodnje drvne mase. Veći obrt znači gubitak u drvnoj masi. Dakle ovaj maksimum proizvodnje drvne mase poklapa se otprilike i sa maksimumom u tekućem priraštaju. Ovo se lako može uočiti, kada se sprovede račun po nekim prinosnim tablicama za izdanačke šume. Samo je šteta, što mi za J. S. još nemamo takvih prinosnih tablica. Zato je najbolje, ako je moguće u samoj šumi, a ako to nije moguće, onda gde na drugom mestu u okolini, oboriti nekoliko drveta izdanačkog porekla tolike starosti da se može pretpostaviti, da im je prošao maksimum tekućeg masenog priraštaja. Po mogućstvu treba ih oboriti na raznim bonitetima. Na tim oborenim drvetima treba poznatim načinom odrediti tok priraštaja, pa će se tom prilikom pokazati i vreme, kada je dostignut maksimum. To bi se vreme uzelo i za obrt. ako se samo vodi računa o količini proizvedene drvne mase. Sudeći po stranim prinosnim tablicama i podatcima, kod hrasta će taj maksimum biti iznad 30 godina, a to je vreme, kada je već prešao maksimum izbojne snage panjeva. Kada se odrede ova tri glavna činioca, onda se kalkulacijom sa njima i odmeravanjem dobitaka i gubitaka odredi obrt, koji najbolje odgovara svim ovim činiocima odnosno daje najveći prinos. Povećavanjem drvne mase smanjuje se moć teranja izdanaka, pa se obnovi sastojina mora posvetiti veća pažnja i više žrtava. Tako isto povećavaju se i troškovi seče drva, što se izražava u ceni drva, koju ugljari hoće i "mora da plate. Često će biti slučaj da obrt za određivanje seča, dakle i etata, nema za sadašnjost prvenstveno značenje. On ima da služi kao regulator gazdovanja tek u bližoj ili daljoj budućnosti. To će biti slučaj kod nenormalnih šuma. Obrt tada ima da služi samo kao putokaz za postignuće normalnog stanja. Sadašnje seče pak imaju da se vrše u drugim rokovima. Obično će biti slučaj da je šuma nenormalna, da je ili suviše mlada ili dorasla za seču. Drugim recima, u šumi će postojati samo jedan dobni stupanj, samo jedna starost, ili će starost pojedinih delova malo jedna od druge odstupati. U takvom slučaju mora se odrediti posebno vreme za iskorišćavanje postojeće drvne mase ili posebno vreme mira i čekanja do seče. Tu mogu biti tri slučaja. Ili će šuma biti toliko mlada da isključuje ma kakvu seču, ili će biti potpuno dorasla, te je brza seča neophodna s obzirom na razloge iznete kod procenjivanja obrta, ili je najzad srednjodobna. U prvom slučaju, ako se šuma uopšte bude uređivala ,ne ostaje ništa drugo, nego da se čeka da šuma odraste do prve iole moguće seče. što znači da čeka, dok ne pređe u treći slučaj. U drugom slučaju mora se odrediti jedno vreme za iskorišćavanje cele drvne mase. S obzirom na ona tri napred izneta razloga to bi vreme imalo da bude što kraće, u skajnjem slučaju i jedna godina. Protivno dejstvme težnja da se propisima privrednog plana uvede potrajnost prihoda i rada u šumi. Najzad od uticaja je i veličina šume i sve one činjenice, koje su u vezi sa time (mogućnost unovčavanja drvne mase. dobavljanje radnika za seču i prenos, dobavljanje ugljara). Druga je krajnost, da to vreme za seču cele drvne mase bude tačno toliko, kolik je i obrt. Stvarno vreme biće negde između 507 |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 10 <-- 10 --> PDF |
te dve krajnosti, do čega će se doći savesnim procenjivanjem svih ovih činjenica. Kod prve krajnosti dobili bismo opet jednodobnu šumu, pa time ni koraka ne bismo otišli napred ka normalnosti dobnih stupnjeva. Kod druge skrajnosti postigla bi se normalnost dobnih stupnjeva, ali na račun izbojne snage panjeva i kakvoće i količine drva. Po svoj prilici biće najpravilnije kod većih šuma odrediti nekoliko godina za sečm cele drvne mase. Na taj bi način dobili nekoliko dobnih stupnjeva. Od veličine toga vremena zavisi, da li će se posle toga propisati izvesno vreme mirovanja da se pređe na neki način u treći slučaj, pa posle toga tek propisati opet jedno vreme za seču cele drvne mase, veće nego što je bilo prvo vreme. Ili će se, ako je vreme duže, odmah preći u treći slučaj. To ima da se odlučuje od slučaja do slučaja. Kod trećeg slučaja mogu biti dve varijante. Ili će se glavna seča odložiti za nekoliko godina, da šuma još odraste, ih će se odmah pristupiti seči cele drvne mase, određujući eta prema veličini obrta. Prvi slučaj biće kod mlađe šume, a drugi kod one, koja je već poodrasla, ali još ne potpuno. Kod prve varijante treba gledati svakako da se pribavi neki prihod. To je moguće putem prorede, ako se dobiven? materijal može unovčiti bilo za ogrev, bilo za izradu ćumura ili najzad za lisnik. Pri tome bi se napravio plan proređivanja, po kome bi se cela šuma proredila za nekoliko godina. Tek posle toga bi došao plan konačne seče. Proredom bi se uzuzeo slabiji materijal, ali i nešto jači, što je moguće, jer će biti obično po nekoliko izdanaka iz panjeva. Po potrebi mogu se poseći i svi izdanci sa jednoga panja. Drugim recima, mogu se proređivati i izdanci jednoga panja kao i sami panjevi. lzuzimanje ove mase nadoknadilo bi se novim izdancima iz panjeva (onde gde su posečeni svi izdanci) i povećavanjem priraštaja zaotalih izdanaka. Kod već poodrasle šume odrediće se seče za ceo obrt odmah ili za jedno kraće prelazno vreme. Ovde su samo u glavnom izneti slučajevi, koji se mogu pojaviti, i načela, od kojih bi se moglo poći kod njihovog rešavanja. Ovo izdvajanje nema oznaku sistematizacije, koje bi se moralo držati. Sama ova rešenja mogu se kombinovati, a to će često i biti slučaj, već prema prilikama, pod kojima se radi. Tako se kod odrasle šume može cela drvna masa poseći u kraćem vremenu, ako je konjunktura dobra, pa ođ dobivenog novca stvoriti rezervni fond, iz koga će se podmirivati rashodi u godinama mirovanja. Stvaranju ovog rezervnog fonda treba težiti u svakom slučaju, kada se ima posla sa doraslim šumama, koje treba i koje se mogu u što kraćem vremenu unovčiti. Međutim propisanim merama za normalizovanje stanja u daljoj budućnosti ne treba dati strogo obavezan karakter. One treba više da služe kao ideja, kao uzor, prema kome će se raditi, ali pod pretpostavkom prilika, koje su vladale u vremenu uređivanja. Niko ne može tačno predvideti, kakve prilike mogu biti i u budućnosti od nekoliko godina, a za dalju budućnost to je potpuno neizvesno. Treba ostaviti da se data ideja prouči prema prilikama kod prve revizije, a to znači na neki način da treba nametnuti, da se kod te prve revizije i ove osnovne odredbe pretresaju. Pre nego predem na raspravljanje o etatu, potrebno je raspraviti o načinu, vođenju i vremenu seča. Kod ugljarskih šuma u Južnoj Srbiji kao pravilo treba da važi, da se seča godišnjeg etata treba da vrši na jednome mestu, dakle da površina za seču bude velika ili bar veća. Izuzetno, kad ima više kupaca (ugljara), koji hoće zasebno da rade, može se šeći na nekoliko mesta, ali obično ni tada neće biti potrebno da se ta posebna sečišta odvajaju, šta više biće bolje da se to ne čini. Delenje celokupne seče na mnoga manja sečišta, rasturena po svoj šumi, nikako ne odgovara SOS |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 11 <-- 11 --> PDF |
ovome načinu gazdovanja, te ga zato treba odbaciti. Dokaz za ovo shvatanje dobiće se, kada se razmotre i kritički ocene svi oni činioci, koji su od uticaja na seču, proizvodnju uglja i poslove, koji su s njome u vezi. U ovoj našoj pokrajini ugljari proizvode ugalj u srazmerno malim ugljenarnicama, sa manjim količinama drva i uglja. Zato ugljari teže da brzinu proizvodnje kod većih količina drva postignu obrazovanjem više ugljenarnica, u kojima rade gotovo jednovremeno. Ugljenarnice moraju biti stalno pod nadzorom. Ovaj nadzor može da se olakša ili da se uopšte postigne samo onda, ako su ugljenarnice blizu jedna drugoj, a i sami ljudi više na okupu. Više ljudi tada nadgleda rad. Ovakva je seča za ugljare potrebna još i zbog lakšeg snabdevanja ljudi i tovarne stoke, radi organizacije odbrane od požara i samog njegovog suzbijanja, na šta se kod rada sa vatrom mora uvek misliti, radi lakšeg iznošenja uglja iz šume i daljeg prenosa, najzad radi same bezbednosti ljudi. Sa gledišta sopstvenika šume, dakle i same šume, ovakva je seča potrebna zbog lakšeg premera i predaje drva, zbog lakšeg nadzora nad izvođenjem same seče i najzad zbog čuvanja mladih izdanaka od stoke. Seča mora da se vrši pažljivo i po svim propisima, kako bi se što sigurnije obezbedilo teranje izdanaka. Ta sigurnost u kakvoći seče najbolje se postiže, kada se neprestano nadgleda rad radnika. Prvih godina treba mlade izdanke čuvati od brsta stoke, dok ne izrastu toliko, da izbegnu zubima stoke. Ovo se čuvanje najbolje postiže, ako je celokupna godišnja seča skupljena na jednoj površini. Ovakvim je sečama najzad olakšana preglednost samoga stanja šume i gazdovanja, a to je u stvari uprošćavanje rada. Kao razlozi protiv ovakve seče mogu se navesti samo štetno dejstvo vetra i sunca na samo zemljište. Vetar može da nanosi štetu izvaljivanjem i lomljenjem drveta, pa i čitavih delova šume, a zatim isušivanjem zemljišta. Kod ovakvog tipa šume ne postoji prvi način štete, pa se nikako ne mora ni misliti na odbranbene mere, niti ih stvarati. Međutim ne može se odreći, da postoji isušivanje ogoljenog zemljišta usled vetra. No ta je šteta s obzirom na svoje dejstvo dosta mala. Zemljište se već u prvoj godini zaodene izdancima, a oni znače već veliku zaštitu. U drugoj godini zemljište je već toliko pokriveno, da se ova šteta, mislim, potpuno gubi, bar sa praktičnog gledišta. Sa druge strane ono što treba učiniti, da se spreči ovo dejstvo vetra, ne stoji ni u kakvoj snošljivoj razmeri sa žrtvama, koje za to treba učiniti. Tu zaštitu može dati samo odrasla šuma. Zato bi trebalo voditi seče tako, da posečena površina stoji upravo na pravac vetra i da je vrlo uzana, onoliko koliko preostala šuma može da čini zavetrinu. S obzirom na visine ovakvih šuma taj pojas seče može biti uzan. On se mora svesti i na nekoliko metara, imajući pred očima često brdovitost i isprelamanost zemljišta, na kome se ove šume nalaze. Zbog toga, da bi se dostigla određena godišnja površina za seču, moralo bi se otvarati vrlo mnogo uzanih sečišta, što bi veoma rasplinulo celo gazdovanje i značilo njegovo veliko otežavanje. I najzad zar se možemo na ovaj način čuvati od svih vetrova?! Ovo bi zahtevalo rad jednog dobrog šumarskog stručnjaka, a to bi značilo za mnoge šume nepodnošljivi finansijski teret. Za dejstvo sunca važi isto, što je rečeno i kod vetra, samo u još većoj meri. Pruge bi ovde morale da budu još uže s obzirom na senku koju mogu dati zaostale šume. A to znači još veći broj sečišta. Zatim šta treba raditi, ako se pravac vetra ne poklapa sa najopasnijim pravcem sunca? U takvom slučaju nastala bi zamršenost, koja bi se teško rasplitala. 509 |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Imajući sve ovo pred očima, nalazim, da su pomenuti razlozi za velika sečišta daleko važniji i uticajniji nego negativni razlozi, pa da dakle o ovim drugima kod ovakvih šuma ne treba voditi računa. Sa koga će mesta početi seča i kako će dalje ići, ima da se odredi prema starosti šume, transportnim srestvima i obliku zemljišta. O godišnjem dobu, u kome ima da se vrši seča, izgleda da bi imalo malo da se govori, jer je to pitanje uređeno zakonom o šumama. Po § 78 toga zakona vreme za seču je od 1 oktobra do 1 aprila, dakle to je zimska seča. Izuzeci od ovoga pravila, koji su tamo pobrojani, teško da, bi se mogli primeniti na ovaj slučaj. Tačka 4 mogla bi se primeniti samo onde, gde bi se kojim slučajem vršile prorede. Tačka 3 mogla bi se već više primeniti, ali ipak ne na sve šume. Najzad šta je to »nemoguća zimska seča«? To je jako širok pojam. Ta je seča moguća svuda i kod svih šuma, samo je pitanje srestava i troškova, koje treba primeniti i učiniti. Ako bi se ta nemogućnost merila prema normalnim žrtvama ili troškovim kod ljetnje seče, onda bi s obzirom na poslednji stav toga paragrafa bilo moguće na mnogo mesta primeniti tačku 3. Ali je opet sigurno, da usled promenljivosti meteoroloških prilika ne bi za jedno isto mesto bilo stalnosti u primeni ove tačke, jer jedne godine može biti snega, a druge ne, i zatim vreme samoga držanja snega može biti različito. Nesigurnosti ima dosta. To bi prouzrokovalo rešenja i odobrenja od slučaja do slučaja, a to opet ne može da podnese jedno gazdovanje, koje treba da počiva na stalnosti rada i prihoda. Za ovakve šume, imajući u vidu način izrade uglja, bolja je letnja seča. Naime smatra se, da je bolji ugalj izrađen od sirovih drva, da dakle treba drva odmah posle seče prerađivati u ugalj. Osim toga u leto se lakše izrađuje i više dobija. I poslednji stav § 78 više govori za ljetnju, nego za zimsku seču. Po toj odredbi deblo se mora šeći što niže do zemlje, tako da panj ne bude viši od jedne trećine toga debla. Prema debljini drveta u ovakvim šumama ta će visina panjeva biti mala, najviše do 5 cm. Za ovako nisku seču treba da bude zemljište oko panja čisto. Već vrlo mali sneg tu znači smetnju, a kod većeg snega to je već znatna otežica. Da bi se zadovoljio propis pomenutog paragrafa, biće u takvim slučajevima potrebno razgrtati sneg oko drveta. Ovo znači potkupljivanje samoga rada, dakle i proizvodnju uglja. Kako iz J. S. naročito njenog južnog dela, može da ide dosta uglja u Grčku, to ova otežica može imati možda priličnog uticaja na moć konkurencije toga uglja na stranim pijacama. Sa ovim je donekle u vezi i pogodnost trenutka kada se ugalj iznosi na prodaju. To je od interesa za samoga sopstvenika šume, ali kod prodaje u inostranstvu i za samu državu, jer se može dobiti veća količina stranoga novca, ako se više uglja izvozi. Pri izradi uglja preko leta pristiže on za prodaju pred početak jeseni ili u jesen, dakle pred zimu, kada je potražnja najveća. Razumljivo je, da se tada mogu postići i najbolje cene. Potrebno je još razgledati ovo pitanje i sa tačke održanja šume. Ni sa te tačke gledanja letnja seča ne izgleda nepovoljna. Za što veće osiguranje izbijanja izdanaka potrebno je šeći drvo što niže, po mogućstvu do same zemlje. To je i uzrok propisa poslednjeg stava § 78 zakona o šumama. Za podmlađivanje je bolje da izdanci teraju iz žila, a ne iz panja. To će pak biti onda slučaj, kada je panj što niži, a najsigurnije onda, kada panja i nema ili ga skoro nema. Ovakvu seču pak mnogo je lakše i jeftinije izvesti leti, kako je već rečeno. Zatim u zgodno vreme izvedena seča preko leta daće opet izdanke. Mogućnost ovakve seče u izdanačkim 510 |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 13 <-- 13 --> PDF |
šumama stvorena je tač. 2 § 78 zakona o šumama, istina kod izdanačkih šuma za dobijanje kore. Međutim sa gledišta obnavljanja šume sasvim je svejedno, na šta će se upotrebiti sečom dobiveni materijal. Ako bi ovakva seča bila štetna kod ugljarskih šuma, onda ona mora biti štetna i kod onih za dobijanje kore i obrnuto; ako ona nije štetna kod ovih šuma za dobijanje kore, onda ne može biti štetna ni kod ugljarskih. Ipak slučaj nije potpuno isti. Kod šuma za proizvodnju kore seča se vrši u proleće, te izdanci imaju pred sobom manje više ćelu vegetacionu periodu. Kod ugljarskih šuma seča u krajnjem slučaju treba da se vrši preko celog leta. Usled toga bi nastali izdanci imali nejednako vreme za rašćenje i zdrvenjavanje. Međutim seča u proleće bila bi ista kao i kod šuma za proizvodnju kore. Seča usred leta dala bi izdanke, koji bi imali još prilično vremena za rašćenje i zdrvenjavanje, te mi izgleda da se ne treba bojati smrzavanja. Seča s jeseni pak ne bi dala izdanke, kako se to vidi kod niskih lisničkih šuma. Dakle sa ove strane ovakav postupak ne izgleda opasan. Međutim više opasan izgleda prigovor, da se ovakvim radom gubi manje više jednogodišnji priraštaj. U stvari ne gubi se ništa. Da se ovakav slučaj raspravi, treba uzeti idealan i normalan slučaj. Kod nenormalnih slučajeva već se moraju činiti žrtve radi postignuća normaliteta, pa žrtva ovakvoga oblika ne dolazi u obzir. Kod normalnog slučaja sasvim je svejedno u pogledu priraštaja, kada se vrši seča. Ako se ceo eta seče u proleće, onda ostaje cela vegetaciona perioda za prirašćivanje. Tako kod obrta od 20 god. i pri prvoj seči u proleće 1931 god. imamo 20 seča zaključno sa 1950 god. Te godine u jesen već je sečište iz 1931 god. doraslo za novu seču, te se u proleće 1951 god. može šeći. Ako se seča vrši samo u jesen i zimi do kraja kalendarske godine, onda se seča iz 1931 god. podmladi u 1932 god. i raste ćelu tu vegetacionu periodu. Dvadeseta seča se u ovome slučaju svrši 1950 god. U 1951 god. već je prva seča po novome obrtu i ona u jesen 1952 god. ima tačno 20 godina priraštaja. Ako se seče pola u proleće. a pola u jesen 1931 godine, onda stvar ostaje ista i 1951 godine. Ona polovina iz proleća 1931 god. ima u proleće 1951 god. punih dvadeset priraštaja, a ona polovina iz jeseni 1931 ima to u jesen 1951 god. Takav je isti slučaj i sa sečom preko leta. Posle svršenog obrta dolaze u 1951 god. postepeno za seču delovi onako kako su sečeni i u 1931 god. Recimo deo, koji je posečen u mesecu julu 1931 god., imao je u toj godini samo delimičan priraštaj, naime od jula do kraja vegetacione periode. Onaj deo od početka vegetacione periode do seče izgubio se, ali prividno. Taj se deo nadoknađuje u 1951 god. Krajem 1950 god. taj deo je imao 19 punih priraštaja i onaj ostatak od vegetacione periode iz 1931. god. od jula do kraja. U 1951 god. taj deo dolazi za seču opet u julu, te dakle stoji i prirašćuje od početka vegetacione periode pa do jula. Tako se dopuni i taj dvadeseti deo. Isto tako ništa se ne gubi ni kod onog dela, koji u godini seče ne tera izdanke. Prema svemu iznetome ima dosta razloga, koji govore za letnju seču, pa bi ona trebala i da se uzme, ako je to moguće prema zakonskim propisima. Kada je o svim ovim načelima za gazdovanje doneta odluka, onda se pristupa određivanju godišnje količine drva za seču i pravljenju plana seča. Obično se niske šume uzimaju kao školski primer za određivanje etata po površini i delenjem cele površine na onoliko godišnjih sečišta, koliko godina iznosi obrt (Schlageinteilung). Međutim to nije ispravno tako bezuslovno, čak i kod teoretskog razmatranja. Da bi godišnje sect or |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 14 <-- 14 --> PDF |
F šte iznosilo po površini tačno —, treba da je celokupno zemljište istog l1 boniteta, što se još najviše može zamisliti u ravnici. Ali u takvoj šumi se može sasvim lepo zamisliti i određivanje etata po masi. Istina, to iziskuje tačno poznavanje drvne mase i priraštaja, što je jedna prilična otežica. Ode u jednoj šumi ima više boniteta,, izračunavanje godišnjeg etata dobija već drugi izgled, ako se hoće stroga potrajnost, t. j . da svake godine bude isti prinos u drvnoj masi. Tada se već moraju vršiti izvesna računanja i svođenja na srednji bonitet. Taj srednji bonitet, što u stvari znači srednja drvna masa i srednji priraštaj po hektaru, služi kao merilo za određivanje etata. Tu se dakle prema godišnjoj površini za seču srednjeg boniteta i drvne mase na njoj uzima za seču tolika površina drugih boniteta (manje ili više), dok se ne dostigne tražena drvna masa. Tu je u stvari opet određivanje etata po masi. O tome se u istini uvek i radi. U stvarnosti međutim mi ćemo imati obično da radimo sa nenormalnim razmerom dobnih stupnjeva. Određivanje etata ima da se vrši tada prema stvarnom stanju u šumi, a normalni eta ima da služi samo kao jedan ideal, kome će se težiti i pokušavati u prvi mah da se približi. Eta se može odrediti težeći odmah uspostavljanju normalnog stanja i to onako, kako je izneto u prethodnom pasusu; ali to je skopčano sa velikim žrtvama, kako se vidi kod rasprave o obrtu, pa se ne preporučuje. Nemoguće je ovde izneti jedno opšte rešenje za sve moguće slučajeve, niti pak nabrojati i raspraviti sve slučajeve, koji mogu postojati ili postoje. Ipak ću navesti neke glavnije slučajeve, da se vidi način kalkulisanja. Onaj koji uređuje ovakve šume, može to držati pred očima, a rešenje da traži i donosi uvek od slučaja do slučaja prema postojećim prilikama. Ako bi imali pred sobom šumu doraslu za seču na celoj površini, onda možemo, kako je rečeno kod obrta, da je posečemo svu za jednu godinu, za nekoliko godina ili kroz ceo obrt, ako se odbace svi ooziri na žrtve, koje bi se imale pri tome da učine. Kod prvoga slučaja godišnji eta je stvarno cela postojeća drvna masa. Još bi se samo moglo dodati nešto priraštaja, ako bi se seklo za vreme vegetacione periode. Taj bi priraštaj iznosio najviše polovinu godišnjeg tekućeg priraštaja, ako bi se seklo samo za vreme vegetacione periode. Tačno bi se imalo to da odredi prema toku i dobi seče. Međutim to neće imati velikoga značaja, kao što ne bi imalo smisla određivati ni drvnu masu uopšte. I onako će se drvna masa doznati, kada se sve poseče. Smisla može imati, ako će se na osnovi te drvne mase praviti kakve kalkulacije za investiciju. Ako se pak odlučilo za seču od nekoliko godina, onda će se godišnja seča sračunati na ovaj način. Postojeću drvnu masu treba uvećati za priraštaj, koji će se još dobiti do kraja seče, pa tako dobivenu celokupnu drvnu masu podeliti sa brojem godina, koliko je određeno da traje seča. U obzir dolazi tekući priraštaj, koji je određen kod procenjivanja drvne mase, a vidi se u opisu sastojina. Razume se, da ne dolazi u obzir ceo tekući priraštaj, nego smanjen, jer se postepeno sečom smanjuje i drvna masa, koja daje tat priraštaj. Obično se sračunavanje vrši tako, da se jednogodišnji tekući priraštaj pomnoži sa polovinom vremena određenog za iskorišćenje cele drvne mase., ili što je isto, polovina priraštaja sa punim brojem godina. Jednogodišnji tekući priraštaj dobija se iz opisa sastojina, gde treba da je kod svake sastojine označen. Ako dakle u jednoj dvadesetgodišnjoj hrastovoj šumi ima sada 100.000 m3pn., tekući je godišnji priraštaj 5.000 m3pn. i vreme za seču drvne mase sa cele površine 10 ,5W |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 15 <-- 15 --> PDF |
godina; onda je celokupna drvna masa, koja će se poseći = 100.000 + 5.000 .-5 = 125.000 m3pn. Godišnji etat je tada 125.000: 10 = 12.500 m3pn. Prema ovome etatu određuje se sada, kolika će površina i gde da se poseče, o čemu će biti govora kod plana seča. Ako bi se seča protegla na jedan ceo obrt, onda bi se radilo isto ovako, samo bi se eventualno moglo biti nešto oprezniji, jer bi se tekući priraštaj mogao i smanjiti kod delova, koji će doći najdocnije za seču. Kada je šuma vrlo mlada, pa u prvo vreme nema ništa za seču, onda bi se. ako se odluči za seču i kada dođe vreme za nju, odredio procenat drvne mase, koji ima da se izvadi putem prorede, zatim vreme, za koje to treba da se učini, pa bi se ova drvna masa podelila sa tim vremenom. Razume se, da bi se sadanjoj drvnoj masi, u slučaju da se proredi ne pristupi odmah, imao da doda i priraštaj za tih nekoliko godina, pa bi se tek od te drvne mase određivao procenat. Od dužine toga vremena za seču, starosti šume, namere sopstvenika šume i uređivača iste zavisi, da li će se odlučiti za reviziju aosle izvršene prorede na celoj površini, ili će se određivati odmah nov eta sa novim planom seče, koji bi važio tek posle izvršene prorede. Na isti način, kako je napred izračunat eta, izračunavao bi se on i kad bi šuma bila srednjedobna ili izmešanih starosti, a ima da se seče kroz ceo obrt. Dakle uvek bi se sračunala drvna masa, koja će sve doći pod seču, pa bi se posle birala mesta, gde bi se ona posekla. Planom seča treba da se odredi, koje će se godine gde šeći i u kojoj količini. Pri određivanju pojedinih delova za seču mora se starati da se obrazuje jedno jedinstveno sečište ili bar da bude što manje izdeljeno. Pri tome ima da se pođe od izračunatog etata. Prema sadanjoj drvnoj masi, priraštaju i godini, kada će se šeći, određuje se površina, sa koje ima ta drvna masa da se poseče. Uzimaće se cele sastojine ili odelenja, ali i sami njihovi delovi. Kako ovo izgleda, najbolje će se videti iz primera. Ako je godišnji eta određen sa 5.000 m3pn., onda će se recimo za prvu godinu seče za ovu količinu uzeti odelenje 21 sa površinom od 80 hek. i drvnom masom na hektaru od 50 m3pn. Tako bi se dobilo 4.000 m3pn. Ostatak od 1.000 m3pn. dopunio bi se iz odelenja 22 površine 60 hektara i 45 m3pn. po hektaru. No od ovoga bi se odelenja za seču uzelo samo 22.22 hek., jer na toj površini ima tačno 1.000 m3pn., dakle onoliko koliko nedostaje. U petoj godini ima da se poseče takođe 5.000 m3pn. i za to bi se odredilo odelenje 29 sa površinom od 45 hek., drvnom masom od 60 m3pn. po hektaru i priraštajem od 5 m3pn. po hektaru. Sadanja drvna masa je dakle 2.700 m3pn. Ovoj masi ima da se doda priraštaj za 4 godine (a ako bi se seča vršila u letu, eventualno i nešto od 5 godine, ako se tako tačno radi), što iznosi 900 m3pn. Svega daje ovo odelenje 3600 m3pn. Ostatak od 1400 m3pn. morao bi se dopuniti iz 30 odelenja, čija je površina 60 hek., drvna masa i priraštaj po hektaru kao i kod 29 odeljenja. U doba seče imaće ovo odelenje 80 m3pn. na hektaru. Prema tome za 1400 m3pn biće potrebno uzeti iz ovoga odeljenja 17.5 hektara. Na taj će se način vršiti kalkulisanje za ceo plan. Lako je moguće, da se na kraju onog vremena, za koje se pravi plan, pokaže neka razlika, t. j. da taj poslednji eta bude nešto veći ili manji prema određenom. To bi došlo usled računanja sa priraštajem, jer se ovde rad; tačnije, određenije nego kod opšteg određivanja etata. Ako je razlika mala, može se ostaviti ona toj poslednjoj godini, a ako je veća, onda mora da se plan ponovo kalkuliše, kako bi se to izjednačilo. Ako se ne želi ovako stroga potraj 513 |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 16 <-- 16 --> PDF |
nost, nego se želi postepeno povećavanje ili smanjivanje seče, onda će se prema toj želji i praviti plan. Obnova šume i pošumljavanje uopšte mora se takode urediti planom. Iako je ovo izdanačka šuma, ne znači to da čovek nema ništa da pomogne njenom podmlađivanju i održavanju u kreposti. Pre svega treba posumiti šumske čistine, ako takvih ima uopšte ili u onoj površini, koja se hoće. A zatim treba raditi i na samoj pošumljenoj površini. Ovaj posljednji rad može biti dvojak. Jedan pravac rada je popunjavanje razređenih delova šume, dakle popravak gustine. Drugi je pravac osvežavanje šume novim biljkama iz semena, bilo da se seje sam žir, bilo da se sade sadnice iz rasadnika. Dok se ovaj prvi deo rada treba da uredi, jer je to potrebno i za samo njegovo izvođenje kao i osiguravanje srestava za to, dotle kod ovoga drugoga rada nije potrebno nikako naročito uređivanje. Taj posao ima da se vrši uzgredno, kod većih šuma eventualno putem samog čuvarskog osoblja. Pregledom šume i rada u toku godine može se videti, koji su panjevi rđavi, pa kraj njih sejati žir ili staviti sadnicu. Kod popunjavanja razredenih delova treba planom predvideti, koje će se godine gde raditi i na kojoj površini i to stvarno onoliko, koliko će se posumiti, kao kada bi bila sasvim čista (reducirana) površina. Eventualno može se navesti radna površina, t. j . ona na kojoj će se uopšte raditi (konkretna površina). Kod čistina treba prvo odlučiti, da li se te čistine neće moći bolje upotrebiti za poljoprivredne ili druge svrhe. Zatim treba izdvojiti i za deputat osoblja, ako takvo postoji. Tek kada se ovo odluči, može se pristupiti izradi plana pošumljavanja. Tako isto treba raspraviti i čime će se posumiti, kako i kada. To je potrebno, jer sopstvenici šume, sem države, obično neće imati takve šumarske organe, koji će taj zadatak moći dobro da rese. Prilikom toga izbora može se uzeti ista vrsta drveta, od koje je i cela šuma, ali se može izabrati i što drugo, što bi odgovaralo mesnosti, a bilo bi povoljno za rentabilitet šume i potrebe okoline. Tako ako u blizini nigde nema visoke šume, dakle ni krupne građe, može se uzeti koji četinar za visoku šumu. Kako i kada će se pošumljavati, treba dobro proceniti. No ipak sve ove mere ne treba da imaju strogo obavezan karakter, nego treba ostaviti mogućnost da sopstvenik šume uzme i što drugo, ako se to pokaže kao potrebno i bolje, o čemu će potražiti saveta kod nadležne nadzorne vlasti. Ako će se odgajivati sadnice, onda treba odrediti i mesto za rasadnik. Najzad treba proceniti i odrediti vreme, za koje ima da se svrše sva pošumljavanja. Kod ovoga treba strogo voditi računa o mogućnostima sopstvenika šume. pa ga godišnje ovim radovima samo toliko opteretiti, koliko on može da podnese s obzirom na prihode od šume. Najzad treba proučiti i mogućnost kakvog sporednog iskorišćavanja, pa ako je potrebno i to urediti posebnim planom, inače dati ideju i glavna uputstva. Jedno takvo sporedno iskorišćavanje može biti popaša u šumi, bilo da sopstvenik tu popašu izdaje okolnom_stanovništvu, bilo da napasuje svoju stoku. U hrastovim šumama biće uvek trave, makar da su ovako mlade, pa je popaša sasvim moguća. Razume se, da se od popaše moraju isključiti delovi, u kojima je seča skoro prošla i to sve dotle dok izdanci toliko odrastu da im vrh bude izvan zuba stoke. Drugo sporedno iskorišćavanje može biti u lisniku i brstu, ako se seča vrši za vreme leta. Prilikom seče padne dosta i lista, pa bi taj list mogla stoka odmah da brsti. Međutim kod seče u avgustu i septembru, kada se sprema lisnik za zimu, može taj list sa grančicama da se 514 |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 17 <-- 17 --> PDF |
ostavi za zimu, prodavajući ga okolnom stanovništvu. Ovo razume se onda, ako ima potrošnje i to stalno. No oba ova iskorišćavanja treba dobro odmeriti s obzirom na kakvoću zemljišta. U niskoj šumi su srazmerno česte seče, pa to može iscrpljivati zemljište. Ako je ono već dosta slabo, ne treba ga još više slabiti, oduzimajući mu lišće, koje bi inače išlo za njegov popravak. Sa ovim bi privredni plan bio gotov. On bi se sastojao iz opšteg izveštaja sa načelima za gazgovanje, pregleda površina, opisa sastojina, plana seča, plana pošumljavanja, eventualno plana sporednih iskorišćavanja, osnovne karte, sastojinske karte eventualno karte seča. Osim ovoga uz elaborat treba priložiti i podatke geodetskog premera kao i taksacione (primerne površine). U pogledu državnih šuma treba se upravljati po postojećem pravilu. Ostaje još da se što kaže o obrascima za špartane delove elaborata. Za državne šume ima se pridržavati postojećih uputstava. Za državne šume ima se pridržavati postojećih uputstava. Za ostale šume pridržavaće se obrazaca, koje bude propisao pravilnik za uređenje takvih šuma, kada taj pravilnik bude izrađen. Dok to ne bude, poslužiće se obrascima za državne šume, u koliko se oni mogu ovde upotrebiti. Tako za predled površina može se uzeti obrazac br. 1 tih uputstava. üde nema provedenog katastra, može se izostaviti zaglavlje o podacima katastra. Za opis sastojina može se eventualno uzeti obrazac br. 2 uputstava, samo se mora nešto izmeniti. Ta će se izmena odnositi na zaglavlje »drvna masa«. Ono ima da se uprosti, te da ima samo podzaglavlja: sadanja drvna masa (na 1 hek., svega)., pripaštaj (na 1 hek., svega) i maseni priraštajni procenat. Za plan seča mogao bi da služi priloženi obrazac 1. Plan pošumljavanja i obnove šume sastaviće se otprilike po obrascu 2. Za plan sporednih iskorišćavanja može se lako ustrojiti obrazac prema datim prilikama. Izrada šumskih karata mogla bi se vršiti po upustvima za uređivanje državnih šuma. To je dobro i radi jednoobraznosti na uređivanju ši:ma uopšte. Prema tome o ovome radu ne treba ovde ništa govoriti. Najzad ostaje još da se što kaže o vođenju evidencije prilikom izvađanja plana. O zadacima evidencije i podacima, koje ona treba da da, neću ovde da govorim, jer nema ništa naročito da se kaže za ovakav tip šuma i gazdovanja. Kao što je poznato, evidencija se ima da vodi u vidu šumske hronike i privredne knjige. O vođenju šumske hronike ne treba ništa da se kaže. Tu će se propisati ono što se i inače propisuje kod uređivanja drugih šuma (videti uputstva za uređivanje državnih šuma). Privredna bi knjiga i ovde služila za unošenje podataka o izvršenim sečama i pošumljavanjima po godinama i po odeljenima, dakle sastojala bi se iz dela 1. i II. Evidencija izvršenih seča po odeljenima ili sastojinama, ako takvih bude bilo, vršila bi se po obrascu 3. U ovaj pregled bi se unosile one količine drva, koje se stvarno poseku. Drvna masa ima da se iskazuje punim kubnim metrima. Međutim same predaje drva mogu da se vrše u prostornim kubnim metrima. Zbog preračunavanja ovih drugih u prve biće potrebno da se odredi redukcioni broj, što se ima vršiti prilikom predaje drva po već poznatom načinu. Da bi se ovo preračunavanje moglo lako da kontroliše, biće dobro da se u ovaj pregled unose i prostorni kubni metri. To se može vršiti iznad broja punih kubnih metara sa brojevima nešto manje veličine i mastilom druge boje, recimo zelenim. U zaglavlju »procenjena drvna masa« unosiće se drvna masa iz plana 515 |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 18 <-- 18 --> PDF |
Obrazac 1. Priraštaj Površina -5 o Sadanja drvna masa aE a > r< svega Drvna masa u dobi seče Način seče Primedba II! 1 CO S 0) C 3 "o-ô I -K o ~ o a >u CD v 3CD-3 hektara m pn. C/5 m S pn. .... Obrazac 2 Mesto za Površina pošumljavanje dopune prirodnog pošumljavanja Godina Primedba rada godine ukupno CO konreduC kretne cirane CO ~ C -o ".. o cfi hektara Obrazac 5. Oznaka Posečeno svega Procenjena drvna masa Pri medba Način za 0) >o to po za tu seče "S ugalj i površini gradju o "S J gorivo Cfi t— CD _c "3 CO -3 ".. -a o o 5 i -a CO Obrazac 4. Godišnji Posečeno Bil ans etat površine dr. mase "w svega za C E u Pri po >cj o CO CD ."S povrza ogrev svega vrednosti medba .. > građu i -o šini CD CO o ´c1 a ´c C ugatj co >.. co -5 a o. s S o l O hekt. mpn. > hekt. m3 pn. hekt. m3 pn. dinara 5 Iß |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Obrazac 5. izvršeno upotrebljeno pošumljavanje Način semenja sadnica radnika O co — >cn izvršenoga Primedba jO ft o ft-O pošumlja s* ae 1 <° s vanja C ^ co O co fe C > 3 O) ft . CO ft o ft O C la hektara ft Obrazac 6. Po planu po-izvršeno po B i 1 a n s a U potrebljeno šumljavanja šumljavanje tO semenja sadnica radnika XI 6 -o i e i e O tO o O 3 t> — ft D) O r e XI . ft D) 05 ft O O C >- D) S CO oft o T3 -o CO o CO 3 D) .. o ti o "Co *- e ^ ft o Tj O .. ^? O C ~ CO ft QJ CO ~ «J ft ft C °-co CO co-* coa ".. c/l -o CO co CO co CO >.. C d) 01 O O 0) C .Si E C hi -o fe ° . (il ´e ci) ´c o C co C CO > =1 =1 "5S CO >cß .. -o co D CO -o >3 o >ć3 ft ft ´5 f= fi S o» CD C t4 — 1.1 E D. Q, >.. >.. co CO « C ft >XI S O ft o > -o o .>.. o S^ o. O hektara M 3 M 3 A 3 t/3 | 1 seča iz zaglavlja »drvna masa u doba seče«. U primedbi će se stavljati ono što se nađe da je potrebno za razumevanje iznetih podataka (na pr. redukcioni broj). U zaglavlje »za građu« treba unositi podatke o drvima, koja su stvarno za tako što iskoriščena, ako tako čega bude bilo (starija drveta iste vrste ili koje druge, recimo bor). Zaglavlje »za ugalj i gorivo« treba dobro razumeti. Neće sve drvo ići za ugalj. Nešto će se upotrebiti i za ogrev ugljara ili koga drugog, naročito kada se ugalj izrađuje zimi. 0 toj količini mora se voditi računa, pa se mora i uzeti u obračun, jer ona može biti prilična. Kako evidencija po ovome obrascu služi upravo procenjivanju tačnosti određene drvne mase, to se onda mora tačno i utvrditi šta je sve posečeno. Pošto se ova evidencija ima da vrši za svaku sastojinu posebno, to treba predvideti u knjizi dovoljan broj strana. Za kontrolisanje etata vršiće se evidencija po godinama i to po obrascu 4. Može da se desi da se predaja i obračun vrši i po količini uglja. U takvom bi se slučaju iza bilansa otvorilo još jedno zaglavlje »od toga proizvedeno uglja«. Količina bi se izražavala u kilogramima. Ako bi se obračun vršio u okama, onda bi se one preračunale na kilograme. Ipak broj oka bi se unosio iznad broja kilograma na način iznet napred. No u ovakom slučaju moralo bi se odrediti, koliko se uglja dobija od jednog prostornog kubičnog metra drva, kako bi se na kraju mogao izvršiti preračun na pune kubne metre. Razume se, da se mora voditi računa i o onim drvima, koja nisu upotrebljena za ugalj (ogrev). Evidencija pošumljavanja vršiće se takođe po sastojinama odnosno čistinama, koje treba posumiti, ali f-po godinama. Za prvu evidenciju 517 |
| ŠUMARSKI LIST 9/1933 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Obrazac 7. Prerada zemljišta Setva semenj a Plevljenje gruba fina hrasta crnog drva rad sjeme rad sjeme CO CG CO C C CO trn -o -o o S >c/) O CD CO "ćfi .. CO (. "Vi *.. IM .. co C C C O OC >.. C K/) C 3o o C C >.. C o t* L» T3 o C -o -o 0> -a c -o C -o C -a c o CO o O o CD co ^. ® s; CO CO t- "O D> O t- "O i> d P" C .Jti C O T, Q a. a. fe s* > * * > > Obrazac 7 (Nastavak) Proizvedeno i izneto Prašenje Drugi izdaci sadnica CO hrasta crnog drva CO J* CD (0 I-, -5 -Q c c Primedba J2 CO CO 3 CO CO C CO J« CO eu CO -a CO «3 a S -5 .. CO a "en CO -o o o e e JA> CO C CC — -6 c -o OJ o C-a "S c CO > CO -E "O eu 0) a s» D) -S´ 2 JA O ki o ce — o E d) Jd. > o dobiće svaka sastojina ili čistina svoju zasebnu stranu, pa prema tome treba ih dovoljno predvideti. Za evidenciju po sastojinama ili čistinama služiće obrazac 5. U ovome obrascu u zaglavljima »popravka izvršenog pošumljavanja« i »popuna prirodnog podmladka« treba unositi dvojake površine. Jedna je konkretna, t. j . ona cela na kojoj je rađeno, a druga reducirana, t. j . stvarno veličina kao kad bi bila čistina pošumljavana (prema broju sadnica i semena). Evidencija po godinama vršiče se po obrascu 6. O površinama, koje treba unositi, vredi napred rečeno. I kod jednog i kod drugog obrasca u primedbi treba stavljati sve što se bude smatralo da je potrebno za bolje razumevanje navedenih podataka. O radu u rasadniku, ako takav bude postojao, dobro je da se vod: takođe evidencija. To se može vršiti otprilike po obrascu 7. Za sporedna iskorišćavanja propisaće se i ustrojiti takođe odgovarajući obrasci, ako takva iskorišćavanja budu postojala. Svi ovi navedeni obrasci ima da se smatraju samo kao jedan predlog. Dok ne budu izrađena upustva za uređivanje nedržavnih šuma, radiće uređivač prema prilikama i okolnostima. Kako ova evidencija ima da služi pored kontrole i za skupljanje svih podataka o prihodima i rashodima gazdovanja radi proračunavanja rentabilnosti gazdovanja, to će i uređivač predvideti što još bude bilo potrebno u ovome pravcu. Résumé. Dans la Serbie méridionale (Macédoine) la production du charbon de bois ayant bien de l´importance, l´auteur expose ses vues concernant . aménagement et le traitement consécutif des forets destinées a ladite production. Ce seraient des taillis composés des essences feuillies (hetre et chene en premier lieu) avec une rotation ne dépassant 20 ans. 576´ |