DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1933 str. 29 <-- 29 --> PDF |
uvodu naglasio o vrijednosti ishodne jednadžbe za kalkulisanje šumske takse i o bitnosti poduzetničke dobiti, mogu sestvarnoit a dva stanovišta uzeti kao pretpostavke, jer se i pi i p2 također samo ocjenjuju. A mogu se ocijeniti sa raznih stanovišta. Osim toga mogu razlike u ocjenjivanju pojedinih elemenata troškova, a takve se moraju uvijek tolerirati, biti od mnogo većeg utjecaja na visinu šumske takse od toga, da li ćemo poduzetničku dobit računati na jedan ili drugi način. Tako na pr. iznosi u zadnjem primjeru razlika u šumskoj taksi računatoj na jedan i drugi način 159,91 — 157,35 = 2,56 din. Izvedemo li isti taj račun, ali tako da troškove proizvodnje smanjimo za 10 din., a ova se razlika može tolerirati, dobićemo u prvom slučaju šumsku taksu 171,51 din., a u drugom siučaju 167,35 din. Razlika u šumskoj taksi iznosi, ako se poduzetnička dobit računa samo od efektivnih troškova, 171,51 — 159,91 = 11,60 din., a ako se dobit računa od uloženog kapitala sa kamatama, 167,35 — 157,35 = 10 din. Ali baš iz razloga, što se pojedini elementi kalkulacije šumske takse samo ocjenjuju i što se na koncu konca i relacija postotka jth i p2, od kojih zavisi prihod poduzetnika kao poduzetnička dobit u širem smislu, može mijenjati, treba da su barem stanovišta, sa kojih se polazi pri izračunavanju pojedinih elemenata kalkulacije, ispravna. A među ta spada između ostaloga i izvođenje poduzetničke dobiti (koju je u ostalom, kako sam već ranije naglasio, posve nepotrebno posebno izračunavati) od ukupno uloženog kapitala sa kamatama. Résumé. Ces deux problemes intéressent nos forestiers surtout apres la guerre ou F on donne, d´une grande partie, nos forets a l´exploitation par des contrats a longue durée, comme cela n´ était autrefois le cas qu´ en Bosnie et dans !´ Hertzegovine. Le premier et principal probleme (le deuxieme n´ étant qu´ inclu dans le premier) consiste a trouver le meilleur mode de la calculation des prix de bois sur . étoc qui doivent etre appliqués envers les exploitateurs. L´ auteur donne un aperçu comparatif des modes de cette calculation qui ont été jusque la proposés chez nous par des divers auteurs d´ avant et d´ apres la guerre. Il les examine du point de vue de l´économie nationale et tire finalement ses conclusions. Ing, A. PANOV (ZAGREB): NAŠE ZAKONODAVSTVO I KRŠ (NOTRE LÉGISLATION ET LE KARST) Stupanjem na snagu Zakona o šumama od 21. XII. 1929 dobio je najzad i problem pošumljavanja krša zakonsku podlogu, koja mu je toliko nedostajala. Sta više, dobio je baš onu i onakvu zakonsku podlogu, koju je tražio za njega najširi stručni forum — Jugoslovensko Šumarsko Udruženje. Materija je obrađena i kodifikovana uglavnom onako, kako 587 |