DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1933 str. 42 <-- 42 --> PDF |
(10) J. Liese : Zur Biologie der Douglasiennadelschütte, Zeitschrift f. Forst- und Jagdwesen, Hft 11, 1932, str. 630; (11) O. Jaag : Über die Rhabdocline-Erkrankung der Douglasien, Schweizerische Zeitschrift für Forstwesen, 1932, No 11, str. 332; (12) Rhode : Welche Douglasien sind in Deutschland durch Rhabdocüne gefährdet?, Forstarchiv, 1932, Hft 22. Résumé. Avantages économiques de ces deux essences exotiques, leurs distinctions morphologiques et capabilités d´acclimatisation, leur principal ennemi mycologique dit Rhabdocüne pseudotsugae. IZVJEŠTAJI ISKORIŠĆAVANJE TRESLOVINE I KORE U JUŽNOJ SRBIJI Dobijanje i iskorišćavanje treslovine u Južnoj Srbiji u industrijskom smislu ne postoji. Ovo iskorišćavanje nosi obeležje domaće, najviše zanatske potrebe. Kora od raznog drveća upotrebljava se za pokrivanje kuća i koliba, za štavljenje koža i za bojenje pređa i tkanina. Kora se upotrebljava za pokrivanje koliba, vrlo retko kuća. To su obično kolibe na planinskim pašnjacima. Za pokrivku se uzima samo kora od smrče (Picea excelsa). Prema ovome jasno je, da ovakav način upotrebe kore nema opšte raspostranjenje u J. Srbiji. On se nalazi samo u severozapadnom delu Južne Srbije, dakle gde ima dosta smrče. To je od Prokletija pa ka Bosni. Istina, smrče ima i južno od Prokletija, ali je to samo sporadično. Kora za pokrivanje naziva se 1 u b. Kod Gusinja se čak i sama smrča naziva 1 u b o d e r, što je lako razumljivo. Ovakva pokrivka vida se srazmerno često oko Rožaja i na onoj visoravni između Bijelog Polja, Plevalja i Tare. Za gulenje se obično izabiraju i uzimaju smrče srednjih debljina, koje imaju vrlo lepo i čisto deblo. Čim se drvo obori, odmah se i guli. Pri tom se cela kora deli u komade izvesne dužine i to pre guljenja. Dobivena kora upotrebljava se kao sveza, dakle odmah. Osušena kora ne valja, jer se prilikom sušenja iskrivi. Drvo obično ostane neiskorišćeno. Ovako neracionalno iskorišćavanje šume zabranjuje se. Usled toga je upotreba kore u ovu svrhu u opadanju, pa će verovatno posle izvesnog vremena i prestati. Ovo je opravdano, jer se za pokrivanje može bolje upotrebiti samo drvo. Drvo duže traje, dok se kod pokrivke od kore moraju vršiti popravke svake godine. A osim toga dobija se od jednog drveta više drvenog materijala za pokrivku (šindre), nego što ono daje kore. Za štavljenje koža upotrebljava se u glavnom rujevo lišće. Upotrebljavaju ga kožari kao zanatlije. Prema podacima, koje sam dobio od opštinskih sudova u 1928 i 1929 god., kožarskih radnja za štavljenje kože bilo je: u Strumičkom 4 u Nerodimskom 2 » Kavadarskom » Prilepskom 1 6 » Donjopološkom » Šarplaninskom 2 17 » Veleškom 4 » Dakovićskom 3 » Skopskom » Žegligovskom 10 2 » Pećskom » Deževskom 10 ! » Kratovskom 3 600 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1933 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Ruj se nabavlja iz bliže okoline, ali se može donositi i sa veće daljine. Tako se za potrebe Prilepa donosi iz okoline Kavadara, a za Skoplje iz Prizrena. Kako i u Prizrenu ima dosta kožara, to se u njemu i kupuje dosta ruja. Kod s. Geđa u Podrinskom srezu ruj se za skupljanje seče srpom i to samo tanko granje. Ova seća vrši se svake godine. Isečeno granje suši se dva dana. Zatim se tuče štapom radi odvajanja lišća od granja. Najzad se to lišće puni u vreće i nosi u Prizren radi prodaje. U 1928. god. prodavalo se po 1.20 din. od jedne oke (1.280 kgr.). Stabljike ostaju za loženje vatre. Ako se desi da pri sušenju preti kiša, onda se granje skupi u stog slično lisniku. U okolini Kavadara bere se lišće i plod u mesecu septembru. Pošto se osuši, prodaje se u Kavadaru po 2 din. od oke (1928 god.). Radi privrednog značaja dobro bi bilo da se zna, koliko se godišnje sakupi rujevog drveta. Međutim za ovako šta nemamo nikakve statistike. Za bojenje prede i tkanja rede se upotrebljavaju samo biljni delovi. Mnogo se više upotrebljavaju razne boje za bojenje, a njima se na dosta mesta samo dodaju biljni delovi, ali ne uvek. Zadatak tih biljnih delova u glavnom je u tome, da boju od drugih raznih srestava za bojenje utvrde, t. j . da spreče da ona ne otpušta docnije prilikom pranja pređe. Upotreba biljnih delova raširena je po celoj J. Srbiji. Upotrebljava se kora od crnog jasena (Fraxinus ornus), crne jove (Alnus glutinosa), hrasta (Ouercus), merelke (Acer obtusatum), vrbe (Salix), divlje jabuke (Pirus malus), trešnje i oraha. Kora bele jove (Alnus incana) ne upotrebljava se, jer ne valja. Lišće se upotrebljava od crnog jasena, žešljike (Acer tataricum), breze, crne jove (dok je mlado, ali je kora bolja), mladog hrasta, ruja (Rhus) i oraha. Plod se upotrebljava od crne jove i oraha (ljuske t. j . spoljašni mesnati omot oraha). U selima G. Jabučište i Aldince ispod planina Karadžice i Dautice upotrebljava se i jedna zeljasta biljka imenom mlečika, verovatno iz familije Euphorbiaceae. Kao što se vidi, najvećim je delom ovo bilje, koje je poznato po svome sadržaju treslovine. Svim ovim srestvima najvećim se delom bojadišu vunene tkanine i sukna, a druga manjim delom. Oko Bercva se tako kora i plod od jove upotrebljavaju i za bojenje pamučnih tkanina, ali to ide teže. Za lanene pak tkanine upotrebljava se lišće od mladih hrastova. Od Kosovske Mitrovice na severozapad k Novom Pazaru za bojenje prtenih (kudeljnih) stvari upotrebljava se ruj. U raznim delovima Južne Srbije bojadišu se prede i tkanine na razne načine. Ja ću navesti nekoliko primera za razne krajeve. Time, mislim, nisam iscrpeo ovaj predmet, jer je ostalo još dosta krajeva, gde .bi se ovaj materijal imao da sakupi. U okolini Berova za bojenje u crno upotrebljava se kora od crne jove (ele), ali se može upotrebiti i plod zajedno sa grančicom, na kojoj je. Kora se guli u svako doba godine. Plod se bere samo dok je zelen. Kora ili plod potopi se u jedan bakrač sa vodom, pa se zatim kuva ceo dan. Uveče se u tu vodu potopi preda i ostavi da u njoj prenoći. Ujutro se izvadi i osuši. Zatim se u ovu zaostalu vodu (od jove) stavi kara (crna) boja, pa se kuva dok ne provri. Onda se u nju stavi pređa. U ovoj vodi opet prenoći. Ujutro se izvadi, ispere i zatim suši. Ako se nije dovoljno obojilo, t. j . nije dobro crno, onda se ceo postupak ponovi. U proleće se za bojenje upotrebljava i mlado hrastovo lišće. Ovako se isto sa jovom boji i lan. Pod planinom Belasicom u Strumičkom srezu za crno se upotrebljava kora od jove i crnog jasena sa kara-bojom, a za žutu boju ljuske od oraha. U selima Drenu i Radnji u Negotinskom srezu za crno se uzima kora crne jove, a za žuto kora od merelke. U selu Mrežičko u Kavadarskom srezu (Morihovo) »masti se« pređa ovako: Prvo stoji pređa dva dana u vodi sa orahovim ljuskama. Ova voda mora biti stalno mlaka. Ovim stajanjem postigne se da pređa požuti. Zatim se izvadi i osuši. Posle ovoga se u drugom bakraču naslaže red kore od crnog jasena, pa onda red pređe, a na ovaj red zelene galice. Ovako se slaže sve do vrha. Kad je slaganje gotovo, nalije se 601 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1933 str. 44 <-- 44 --> PDF |
bakrač zagrejanom vodom i tako ostavi da stoji 24 časa pa i više, što zavisi od količine galice. U koliko ove ima manje, u toliko se duže mora držati. Najzad se pređa izvadi, opere i osuši. Mesto jasenove kore može da se upotrebi kora od jove, zatim mladi hrastovi lastari, najzad kora od merelke. U s. Jehlovcu u Kičevskom srezu za crno se uzima kora od jove i crnog jasena i lišće i kora od oraha sa karabojom. Sela Divjaci, Pusta Reka i Cer u Kruševačkom srezu nose koru od crnog jasena za bojenje u Bitolj radi prodaje. U Poreču u s. Qornjem Krušju upotrebljava se za crno kora od crnog jasena i crne jove i ljuske od oraha sa kara-bojom. Kora i ostalo upotrebljava se da boja ne izbledi. Selo pusta Breznica u Skopskom srezu upotrebljava za crno lišće i »korupki« od crnog jasena i žguru ili trusku, koja se dobija kod cigana kovača. Radnja bojenja naziva se »vančenje«. U s. Dušanovcu Preševskog sreza »crno se masti sa korke od orasi«. Ostale se boje kupuju. Ljubičasta boja naziva se »vanil-boja«. U s. Kamenici u Gnjilanskom srezu boji se crno sa kara-bojom i lišćem ili korom od jasena ili korom i ljuskama od oraha. Selo Koračića Podrinskoga sreza upotrebljava kara-boju i lišće od žešljike. U s. Budiću Deževskog sreza »vrani se« sa korom od crne jove i sa kara-bojom. Tako se isto radi u s. Izvoru istoga sreza, ali se upotrebljava i kora od jasena. Na isti se način radi i u s. Zlataru pa i u Graničanima u Mitrovačkom srezu, gde se upotrebljava i lišće od jasena i od ruja. Ovo naročito i za prtene stvari. Sela Plašće i Podjavorje u Pribojskom srezu upotrebljavaju za crno takode koru od od crne jove i od crnog jasena sa kara-bojom. Tu se smatra da je kora od crne jove bolja od jasenove kore. Na isti se način radi i u okolini samoga Priboja. U s. Baću i okolini u gornjem toku lbra »mrči se« sa korom i kara-bojom. Pored ostalih upotrebljava se i kora od trešnje. U okolini Požaja već u izvornom delu lbra, za mrčenje ili »mošćenje« upotrebljava se kara-boja i kora od jasena i jove. U s. Zahumu u Plevaljskom srezu prvo se boji sa kara-bojom. Boja se rastvori u mlakoj vodi, zatim se pređa potopi u nju i ostavi da tako stoji jednu noć. Usled ovoga pređa dobije žutu boju. Ako ne bude dobro, onda se ponovi još jednom. Zatim se osuši, pa stavi u vodu, u kojoj je skuvano jasenovo lišće ili jovova kora, i tu ostane jednu noć. Zatim se ohladi i osuši. Može da se primeša i rujevo lišće. Najbolje je lišće od crnoga jasena oko Vidov-dana. Oko Bijelog Polja mrči se jovovom korom. Najzad u s. Rovcu Beranskog sreza upotrebljava se za mrčenje kora od jove. U Beranima se boji na interesantan način. Tu se »mrči« (izraz samo za bojenje u crno) preda sa lišćem od crnog jasena u proleće. Lišće se uzima sa tankih grana. Za jedan kilogram pređe uzima se jedna .kanta (od petroleja) lišća. Ovo se lišće skuva u vodi, pa se onda u tu vodu potopi pređa i ostavi da vri jedan čas. Zatim se pređa premesti u hladnu vodu. Za to vreme zasebno se skuva kara-boja do vrenja. Posle toga se u tu još vrelu kara-boju stavi preda (sada iz mlake vode) i pritisne kamenom, da ne izlazi iz boje. U kara-boji ostane pređa jednu noć. Za ovim se ocedi, popari vre lom vodom i najzad ispere u hladnoj. Smatra se, da je ovo najbolji način za crnu boju. Isto se ovako radi i sa lišćem i sitnim granjem od crne jove ili zimi sa njenom korom. Međutim smatra se, da preda omračena na ovaj način nije tako lepo crna kao ona, koja je omračena po prvom opisanom načinu, i da se još ne drži tako dobro. Može da se mrči i sa rujem. Ruj se bere u jesen i može da se čuva i za docniji rad. Za bojenje u žuto upotrebljava se orah, verovatno ljuske od oraha. Tako isto upotrebava se i lišće od breze i to jedan do dva kilograma za jedan kilogram pređe. Lišće se prvo skuva, zatim se voda ohladi da bude mlaka. U takvu se vodu stavi šap (stipsa) i zatim ostavi da provri. Za jedan kilogram pređe stavlja se četvrt kilograma šapa. Dalje se radi kao kod crne boje, ali se ne pari, nego se samo ispere u hladnoj vodi. Obično se dodaje još za jedan dinar čaršiiske žute boje, ali to ne mora biti. Za modru boju kupuje se čivit, i to 20 gr. za jedan kgr. pređe. Čivit se zaveže u krpu i stavi u ćup sa ljudskom mokraćom. Tu stoji dok se ne rastvori. Mokraća 602 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1933 str. 45 <-- 45 --> PDF |
mora uvek biti vruća, ali ne treba da provri. U mokraću se zatim stavi pređa da leži dva do tri dana ili koliko već treba prema jačini (tonu) boje, koja se želi. Pošto se ocedi i osuši, dobro se pari da ne smrdi, pa se posle ispere. Zeleno se bojadiše ovako: pređa se prvo ožuti sa rujem. Zatim se metne u ćup sa mokraćom, kojoj se ništa ne dodaje. U ćupu stoji jedan čas ili više već prema ja čini boje, koja se želi postići. Za alen-boju uzima se na ;2< kgr. pređe za 10 dinara boje (alen) i četvrt kilograma šapa. Šap se rastvori u hladnoj vodi. Boja se rastvori zasebno u čaši vode ili još bolje u rakiji. Zatim se pomeša sa stipsom. Za ovim se greje i pusti da vri jedan dva minuta. Tada se pređa potopi i kuva 5 minuta, pa se ostavi da se hladi. Ovako stoji ćelu noć. Za vreme toga stajanja pokupi pređa svu boju pa voda ostane skoro bezbojna. Najzad se voda ocedi i pređa ispere, ali se ne pari. Iznad Kosovske Mitrovice oko Ibra (selo Špilje) upotrebljava se kora od jove i crnog jasena, ruja, hrasta i divlje jabuke. Kaže se »hoću da mrčim« za crno i »hoću da bojadišem« za druge boje. Jovova se kora ljušti sa svih delova i to do Preobraženja. Po ljuštenju suši se na suncu. Upotrebljava se obično zimi. Leti može da se upotrebi »mlada šuma«, a to je mlado lišće sa najtanjim grančicama. Međutim ona nije tako dobra kao kora. Kod samoga bojadisanja kuva se jovova kora u vodi jedan dan. Zatim se voda ocedi i kora baci. Kada se voda ohladi, onda se u nju stavi kara-boja (za 8 aršina tkanja jedna oka), pa se onda stavi na vatru da provri. Posle ovoga se u nju potopi tkanina i kuva dalje dok se dobro ne omrči. To kuvanje obično traje jedan dati. Ako posle ovolikog kuvanja ne bude dobro, onda se doda još karaboja i kuva dalje još jedan dan. Iskuvana tkanina ili pređa ispere se zatim dobro u hladnoj vodi (»da ne pušta mrč«), pa se popari i opet ispere u hladnoj vodi. Tek posle ovoga se suši. Na isti se način radi i sa jasenovom korom. Ruj se upotrebljava za bojenje kučine i radi se na isti način. Kod bojadisanja međutim ne upotrebljavaju se šumski proizvodi, Tako za bojadisanje u alen-boji uzimaju se 4 kašike te boje za 4 vretena prede, a pored toga i nešto »tipse«. Ovo se sve rastvori u vodi i stavi na vatru da uzavri. Posle toga se u tu vadu stavi pređ a i ostavi da tako stoji 3 do 4 časa, a može i da prenoći. Najzad se ispere u hladnoj vodi i suši. Za dobijanje moravne boje (zatvoreno ljubičasto) uzima se na 5 vretena pređe za 5 dinapa moravne boje (1929 godine) i kara-boje »na esap«, jednu šačicu i manje. Ovo se rastvori u hladnoj vodi, pa voda stavi na vatru da provri. Zatim se u tu vođu, potopi pređa i ostavi da tako stoji oko 3 časa. Najzad se ispere u hladnoj vodi i izloži suncu radi sušenja. Za rastvaranje uzima se vode upravo toliko, da pređa sva ogrezne u njoj. Kada se uzima kara-boja, onda se stipsa ne meće. Za bojenje u zeleno uzima se za 2 dinara zelene boje i za 2 dinara žute boje, One se rastvore u vodi i ova stavi na vatru da uzavri. Ostali je posao kao i ranije. Može da se stavi i malo stipse, ali ne mora. Za žuto — rujno — uzima se žuta boja i malo stipse, pa se radi kao i ranije. Kafena se boja dobija, kada se crveno pomeša sa malo kara-iboje. U Sredačkoj Župi (c. Mušnikovo) za bojenje u crno ili »vapčenje« upotrebljava se kora od crne jove. Kora se kosirom guli sa mlađih drveta ili mlađih delova starijih drveta, jer se upotrebljava kopa, koja nije ispucana. Drvo se prvo otseče, pa se tek onda guli. Za jednu oku pređe uzima se u jedan kotao 10 oka vode. U tu vodu stavi se jedno rešeto t. j . 5 do 6 oka korube od jovove kore. Zatim se voda kuva od jutra do podne. Ovako iskuvana kora izvadi se, voda zatim iznova uzavri, pa se onda doda pola oke kara-boje (ako se hoće crno da oboji). Odmah zatim stavlja se u ovu vodu i pređa i kuva jedan čas. Prokuvana pređa se vadi i ispira u hladnoj vodi. Najzad se »bari« t. j . prelije vrućom vodom. Kada bi se bojilo samo sa kara-bojom, 603 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1933 str. 46 <-- 46 --> PDF |
ne bi bilo dobro, jer bi se boja docnije prilikom pranja otpustila, a i inače se slabije oboji. Za kafenu boju upotrebljavaju se ljuske od oraha. Radi se na isti način kao i sa jovovom korom, a na jednu oku pređe dodaje se kafene boje za \2 dinara. Sa ostalim bojama boji se bez upotrebe kore ili ljusaka. Tako se za žuto bojenje pola oke prede uzima za 2 din. stipse, za 5 din. žute boje i 3 do 4 oke vode. Stipsa se meće u vodu »na mlako«, a kada ova uzavri, onda se doda »žutica«. Preda se kuva pola časa, pa se zatim vadi i suši, a ne ispira se. Kod modrog bojenja uzima se na pola oke prede za jedan dinar modre boje i malo (grumen) stipse. Pređa se kuva pola časa, ispira se na reci i najzad bari t. j. prelije se vrelom vodom. Isto se ovako radi i za pembe-boju (otprilike boja trešnje) i za crveno. Kod boje sitmalije (plavo) na pola oke pređe uzima se za 5 din. boje, za 1 do 2 din. sode, jedna šaka kuhinjske soli i 5 do . oka vode. Prvo se meće soda i so, pa posle voda »na vrelo« i najzad preda. Ovo se ima razumeti valjda tako, da se prvo u nešto vode rastvori boja, pa se onda njoj doda soda i so i najzad prelije sve vrelom vodom do potrebne količine. Posle kuvanja pređa se ispira u reci i najzad bari. Za alen-boju (vrsta crvenog) uzima se na pola oke prede za jedan dinar stipse i za 5 din. žutice. Ovo se rastvori u vodi i to prvo stipsa »na mlako«, pa žutica »na vrelo«. Kada se preda u ovome skuva, izvadi se, a voda opet stavi na vatru da uzavri. Tada se doda za jedan dinar boje, pa se pređa nanovo kuva. Najzad se ispere i suši. Bošče za odelo boje se prvo sa stipsom, solju i žutom bojom, pa posle sa pembe-bojom. Kao što se iz izloženoga vidi, kod svih bojenja u crno razne kore ili delovi biljaka, zapravo treslovine u njima, upotrebljavaju se rad utvrđivanja crne boje. ali stvarno i za izazivanje potpuno crne boje. Bojenje samo sa kara-bojom nije dovoljno, jer se ne dobija potpuno crna boja. U glavnom se ovde radi o adjektivnim bojama, dakle koje same po sebi nisu dovoljne, nego im se mora dodati još kakvo drugo sredstvo za utvrđivanje (fiksiranje). Kod kara-boje ta sredstva daju razni biljni delovi, a kod ostalih boja to je stipsa. Supstantivna boja bila bi možda bojenje u žuto sa orahovim ljuskama. Drag. S. Petrović. KNJIŽEVNOST BADANIA WLASCIWOSCI STRUKTURY, ROZWOJU I PRZYROSTU DRZEWOSTANÔW SOSNOWYCH W POLSCE, Warszawa 1932., 389 str., vel. okt. formata. Skupno djelo Prof. W. Jedlinskog, šum. inžinjera: P. Borkowskog, A. Antosiewicza, P. Andruskog, J. Zabfockog, J. Rudničkog i J. Olszanskog, te Dr. F. Jezierskog, u kojem su prikazana istraživanja o značajkama strukture, r a z v i| t k u i p r i r a š ć i v a n j u borovih s a s t o j i n a u Poljskoj. Odelenje za šumarstvo pri Ministarstvu poljoprivrede u Varšavi započelo je još 1921. god. provađati razne izmjere u borovim šumama u Poljskoj. Izmjere su vršene po unapred sastavljenim instrukcijama, a u svrhu sastavka prirasno-prihodnih tablica za poljske borove šume. God. 1925. preuzeo je vodstvo nad tim radovima pretstojnik Instituta za uređivanje šuma i dendrometriju na visokoj školi za kulturu tla u Varšavi — Prof. Wfadistaw Jedliriski. Do 1930. g. snimljeno je u svemu 180 pokusnih 604 |