DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 5 <-- 5 --> PDF |
rod daje naročite nazive, prema upadljivim spoljnim znacima. Takvi narodni nazivi ušli su docnije u tipološku klasifikaciju šuma severne Rusije. Prof. Aleksije Rudski u svome delu »Uputstvo za uređivanje ruskih šuma«, koje u 1888 godini izlazi u drugom izdanju, govori o tome, kako je taksator dužan stvoriti mali broj »pervoobrazov« (tipičnih predstava), koje bi ujedinile vrlo mnogo raznolikih u mali broj jednolikih predstava. Govoreći dalje o uticaju zemljišta na sastav i razvitak sastojina kao primer navodi od naroda primećenu razliku između visinskog (»kondovog«) i nizinskog (»mjandovog«) bora, t. j . govori o razlici između dva sada priznata i proučena tipa. Kod njega kao i kod drugih taksatora (njegovih savremenika) stvorila se već predstava o tipološkoj podeli šuma, ali on nije formulisao tačno, šta je »pervoobraz«. Iz njegovog se razlaganja ipak jasno vidi, da »pervoobraz« nije ništa drugo no tip šume u sadašnjem smislu. On predlaže, da se podela šume na gazdinske jedinice vrši prema tim »pervoobrazima« radi olakšavanja rada na izdvajanju istovetnih jedinica i sigurnosti uzgojnih i urcđajnih zaključaka. God. 1891. prof. Turski u svojem delu »Lesovodstvo« daje prvu šemu podele na tipove i klasifikaciju. Mogao bih navesti mnogo imena ruskih šumara, savremenika Rudskog i Turskog, koji su se bavili tipološkim pitanjima, ali dovoljna su i ta dva imena da bih mogao s pravom navesti, da je nauka o tipovima ponikla i razvijala se na ruskom tlu, u ruskim šumama pre četvrt stoleća. Sve do prof. Morozova tipovi, iako praktički primenjivani, nisu imali nikakve naučne baze. Morozov je prvi dao čvrst temelj ovoj nauci, stvorio čitavu školu tipologa, koja i dalje radi u tom pravcu. Skoro istovremeno i nezavisno razvila se tipologija i u susednim severno-evropskim državama Finskoj i Švedskoj. Sada u glavnom postoje četiri tipološke škole. Predstavnici dviju ruskih škola su profesori Morozov i Sukačev. U Finskoj je glavni predstavnik prof. Kajander. U Švedskoj vlada tako zvani gospodarski tip sastojine, koji skoro i ne bazira na fitosociološkim principima. U glavnim crtama u Rusiji možemo razlikovati sledećih pet stadija u razvitku tipologije: Prvi stadij počinje 1888 god. To je stadij naslućivanja. Glavni mu je predstavnik prof. Rüdski. Drugi stadij datira od 1891 god. To je stadij prve klasifikacije i primene. Glavni mu je predstavnik prof. Turski. Treći stadij počinje 1904 god. To je stadij šumskouzgojnog pravca u tipologiji. Glavni mu je predstavnik prof. Morozov. Četvrti stadij počinje 1917 god. To je stadij opadanja i raspadanja šumsko- uzgojne škole prof. Morozova. Peti stadij počinje 1925. god. Obilježje mu je fitosociološki pravac u tipologiji. Glavni mu je predstavnik prof. Sukačev. Sad ćemo preći na osnovne tipološke i fitosociološke pojmove i iz definicije tih pojmova od strane predstavnika pojedinih škola postaće nam jasne razlike i zajedničke osobine pojedinih tipoloških pravaca. .. Biljna zajednica. Osnovni tipološki i fitosociološki pojmovi. Osnovna jedinica klasifikacije biljnih zajednica u fitosociologiji zove se asociacija, a u tipologiji tip. Do sada još nije došlo do sporazuma ne samo o tome, kako treba definisati asociaciju, nego i šta treba razumeti pod biljnom zajednicom. Pre nego pređemo na definiciju asociacije (tipa) 627 |