DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1933 str. 11 <-- 11 --> PDF |
La sélection par les semis directs actuellement n´ est pas possible. Ainsi il iaut s´adresser a la plantation des hautes tiges éduquées dans nos pépinieres, provenants des bonnes graines. Planter en automne dans des trous des dimensions 100 X 70 cm, espacés de 12 a 15 m. Soutenir les jeunes arbres par des tuteurs. Éviter les cultures intermédiaires des céréales ou autres plantes annuelles. Élaguer progressivement les jeunes Noyers, afin d´obtenir un fut droit et exempt des branches au dessous de 3 m au moins de hauteur. Étudier le greffage des especes résistantes aux diverses tares du bois. Au manque de la fertilité du sol remédier par des apports des engrais appropriés au sol. L´ auteur. Inj. MILAN ANIĆ (ZAGREB): O NISKIM PREBIRNIM BUKOVIM ŠUMAMA (TAILLIS SOUS FUTAI JARDINES DE HETRE) Među gospodarskim oblicima niskih šuma spominju se u literaturi, iako rjeđe, prebirne niske šume. Prigodom svakog prebiranja, koje se na istu površinu vraća u određenim vremenskim razmacima, sijeku se kod ovog načina gospodarenja u glavnom samo najjači izbojci. lskorišćuje se dakle sav deblji materijal, a time se daje bolja mogućnost rastenju tanjeg materijala. Prebiranje se vrši na sličan način kao i u visokim prebirnim šumama. Glavna se razlika između prebirnih visokih i prebirnih niskih šuma sastoji u tome, što se kod visokih^ šuma vadi prebiranjem u normalnim prilikama ca 10 do najviše 20% od ukupne mase, dok je procenat prebiranjem izvađene mase kod niskih šuma znatno veći. Kod jakog intenziteta sječe može se on popeti na 80—8>5%> od ukupne mase. Glavna je prednost prebirnog gospodarenja u niskim šumama sadržana u stalnoj zaštiti tla, a to je od osobite važnosti za strma i ispiranju izložena zemljišta. U našoj literaturi govori o prebirnim niskim šumama g. prof. dr. A. Petračić u svojoj knjizi »Uzgajanje šuma« II dio (Zagreb, 1931, str. 279), te napominje da se ovaj oblik niskih šuma kod nas dosta provodi u seljačkim šumama zagrebačke okolice. Prilično jasnu sliku o stanju prebirnih šuma u Francuskoj, Italiji, Njemačkoj i Švicarskoj dao je dr. Ph. F 1 u r y u svojoj radnji »Untersuchungen aus dem geplenterten Buchen- Niederwald«, štampanoj u Mitteilungen der Schweizerischen Centralanstalt für das forstliche Vresuchswesen, Zürich, 1931 (Bd XVII, Hft 1, str. 35—74). U toj radnji prikazao je pisac u prvom redu značenje niskih prebirnih šuma, njihov pridolazak u pomenutim zemljama, pa ranije i sadanje njihovo gospodarenje. U većem dijelu radnje bavi se on prikazivanjem rezultata dobivenih raznim izmjerama u takvim šumama švicarskog kantona Tessin. Naročito upadaju u oči razlozi koje aulor ističe, a zbog kojih se ovaj gospodarski oblik održao u pomenutim naprednim zemljama sve dosad. G 97 |