DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1933 str. 31 <-- 31 --> PDF |
gdje izrazu fit pripada značenje analogno onima, koja pripadaju izrazima fiE pod 17 i fi pod 26. Kako pak iz razloga već spomenutog može da se i za fit upotrijebi tek izraz: „s fi ~j~ ^2 i r 5. ; .„„ i . i—— $. to bi jednadžba 31 imala analogno da prijeđe u jednadžbu: , M(al). a ova uz uslov r =~ 1Î gdje je ujedno R = N, u navedenu već jednadžbu 29. Ako se pojedini sumandi iz zadnje jednadžbe (33.) zamijene sa srednjim iznosima, što ih predstavlja jednadžba 24, onda iz nje izlazi : a odovud uz uslov r == 1 , s kojim je ujedno skopčan uslov R = .., izlazi opet jednadžba 29 kao i zaključak, koji slijedi iz te jednadžbe. Inače naravski, radi odnosa . .= oo i B = oo , znače îormule pod točkom II. oprovrgnuće1 mojih izvoda i zaključaka postavljenih u uvodno spomenutom članku. Jer kakogod iz prednjih razmatranja izlazi kao nepobitno, da bi kvadrat potpun e sume (sastavljene od svih uopće mogućih uniuna) morao sasvim da padne na nulu, to ovaj fakat prema prednjim izvodima ne dolazi kao posljedica nepre stano g padanja srednjeg kvadrata uporedo sa rastenjem broja sumanda, već kao posljedica prvobitnog rastenja (sve do momenta karakteri^anog jednadžbom r=-~-- dot. . = -^-. i tek potom padanja. Preostaje mi još da primijetim nešto u pogledu svoga navoda na str. 379: Š. L. od 1930. godine, alineja 2. Ta alineja mogla bi se shvatiti, ka© da sam htio ustvrditi, da sam pročitao sva postojeća djela o teoriji najmanjih kvadrata.´ Nije mi to bilo ni na kraj pameti, pogotovo jer bi me u tom demantirao veći sam pregled literature, koju sam na str. 282. S. L. od iste godine naveo kao poznatu mi, a jer na kraju krajeva nije ni potrebno, da najprije pročitam sva postojeća djela ove vrsti, pa da onda tek izreknem drugi dio dotične rečenice. Kad čovjek iz poznatih mu djela (ako njihov broj nije odveć malen) razabere, da svi dotični autori, čim u svojim razlaganjima dođu i do pojma, „srednja pogreška aritmetičke sredine", počnu odmah (u težnji za uklanjanjem konfuzija) da za „srednju pogrešku pojedinog mjerenja" upotrebljuju ovaj specijalni naziv, ili doslovno ili sasvim slično, pa kad ujedno lazabere, da je iz rečenog lazloga preciziran je tih dvaju paralelno donošenih pojmova zaista ipotrebno, onda već lako može da dođe do zaključka, da tako (ili barem sasvim., slično) čine i ostali autori. Résumé. L´ auteur traite la question susmentionnée (et tout le cycle des questions lie´es étroitement avec elle) d´ un point de vue différent de celui qui est usuel a cet égard dans lalittérature sur la théorie des moindres carrés. Il en arrive aux conclusions théoriquement différentes, pratiquement au contraire semblables a celles qui en sont déja connues. En meme temps, il. rectifie, d´ apres les résultats de cet article, les conclusions qu´ il a faites a ce sujet dans son article p. 265 du volume 1930 de cette Revue. 717 |