DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1933 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Za učauravanje gusenica svilobube upotrebljava se prnar, koji je ovde u obliku žbuna. To žbunje se seče i daje gusenicama, da se na njemu učauravaju. U Strumičkom srezu, a nešto i u Dojranskom upotrebljava se još i »metlica« i grab. Prnar n»4Že da se upotrebi dve godine, kao u Strumičkom srezu, ali obično se to me radi, jer gusenicc nerado zavijaju na takvom prnaru. Prnar treba da se poseče 10 do 15 dan? ranije, kako bi se isušio i lišće mu opalo, jer se sa lišćem ne može upotrebiti. 0 proizvodnji sirovih kožuraka (čaura) daje podatke priloženi pregled. Proizvedeno kilograma u godini S . e z 1920 J921 1922 1923 1924 1925 1926 1927 1928 Đevđelija 50000 70000 90000 92000 178123 162716 157000 160990 222798 Dojran 30000 50000 50000 119340 44736 72260 82700 86560 [246466 Strumica 50000 62874 71872 131000 132335 156160 168390 179040 — — — 250 250 250 250 250 260 Svega . . . 130000 182874 211872 338716 428713 340037 385670 412330 488648 Ovo su kombinovani podaci iz Trgovinskog Glasnika br. 57 od 14. marta 1923. godine, Nadzorništva svilarstva preko šumske uprave u Devdeliji i članka »Uzroci opadanja svilarstva u našoj zemlji i mere za njegovo unapređenje« od Vlad. Valente, štampan u Glasniku Ministarstva poljoprivrede i voda br. 22 april — maj 1928. godine. Sada da vidimo, kakav je značaj iskorišćavanja. Za račun ću uzeti proizvodnju čaura u 1928. god. Prema napred iznetim podacima, za tu količinu čaura bilo je potrebno 8144 uncije semena (prosečno od jedne uncije semena 60´ kgr čaura), a za učauravanje gusenica 16288 tovara prnara. Ako dalje uzmemo da u jedan puni kubni metar ide po 20 tovara prnara, onda izlazi da se poseklo svega 814 m3pn. prnara. Pored svilarstva prnar se upotrebljava i za zimski ribolov na Dojranskom Jezeru. Kako se to vrši, nije ovde za ovaj mah važno, pa o tome neću ni da govorim (o tome vidi podatke u Šumarskom Listu br. 9 za septembar 1925.). Glavno je da vidimo, koliko je prnara potrebno. U 1930. god. bilo je na Dojranskom Jezeru 80 ribarskih koliba. Ako uzmemo da je kod svake kolibe bila jedna ograda (pardija), da za jednu ogradu treba 100 tovara prnara, da taj prnar traje četiri godine i da se svake godine delimično obnavlja, dakle sav za četiri godine, što čini godišnje po 25 tovara, onda za tih 80 ograda treba godišnje 2000 tovara prnara, što čini 100 m3pn. Za snabdevanje prnarom služe ribarima prnareve šume u okolini Dojrana. Tu ih ima po proceni 370 hektara, od čega je 060 hek. niskog oblika sa drvnom masom od 5200 m3pm. i 110 hek. šikara. Ako uzmemo u obzir samo nisku šumu, onda izlazi da je ona već u punoj meri opterećena, te da bi veće opterećenje već išlo na uštrb kapitala ili bi se moralo zadovoljiti sečom u daljim prnarovim šumama. Šikare nisu uzete u obzir, jer se one upotrebljavaju za brst koza. Ako se pak hoće da i dalje seče po ovim bližim šumama, onda bi se moralo težiti povećanju priraštaja, a to zahteva intenzivnije gazdovanje i izradu privrednih planova. Kako to treba urediti, pitanje je za sebe, u koje ovde neću ulaziti. Celokupna površina, koju prnar pokriva, bilo kao čist bilo u mešavini sa drugim vrstama (tu je uzeta samo površina, koja njemu pripada) iznosi 6660 hek. Od ovoga na čist dolazi 4440 hek. a na onoj iz mešavine 2220 hek. S pogledom na oblik otpada na sitnu šumu 32887 hek., a na šikaru 3.371.3 hek. Celokupna drvna masa procenjena 729 |