DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 61 <-- 61 --> PDF |
.´ Tabela 5. Pregled dela 4. Kategorija Kategorija Vrste Datum I II III IV I II III IV oj S, . drveća inventara > sadnica f S u procentima 05 15. VII. 1933. 5 19 3 1 18.0 68.0 10.7 3.3 82.0 Bagrem . . 28 5. XI. 1933. 8 8 4 8 28.6 28.5 14.3 28.6 71.4 Amerikanski 15. VII. 1933-9 6 16 29.0 19.4 51.6 71.0 jasen 31 5. XI. 1933. 13 3 5 10 41.9 9.7 16.1 32.3 58-1 15. VII. 1933. 13 4 4 62.0 19.0 19.0 100.0 Gledičija 21 5. XI. 1933. 3 11 4 3 14.3 52.4 19.0 14.3 85.7 Javor 15. VII. 1933. 15 — — 100.0 — — (negunđo) 15 5. XI. 1933. 14 1 83.4 6.6 6.6 15. VII. 1933. — 1 — — 100.0 — 100.0 Brest . . . 1 5. XI. 1933. 1 100.0 100.0 15. VII. 1933. 29 32 14 21 30.2 33.3 14.6 21.9 69.8 Svega . . . 96 5. XI. 1933. 33 24 13 21 39.6 25.0 13.5 21.9 60.4 . U tabeli 6, gde su uneseni rezultati šančeva, broj uginulih je porastao za 50%. Broj slabih i normalnih se umanjio za račun srednjih i uginulih. U jamama ´(tabela 7) broj uginulih je jedva primetan u međuvremenu juli-novembar. Slabe i srednje sadnice su se pojačale na račun normalnih. Procenat živih je kod jama 71.3%, a kod šančeva 57.3%, što je osetna razlika s obzirom na zajedničke uslove života, izuzev način sadnje. Opis i stanje dela „6". Ovaj deo polja prestavlja pošumljavanjc sadnjom u jamama, čije su dimenzije 70 X 60 cm, na razmaku od 2 X 2 m. Površina ovog dela polja je 7.332 m2. Poreklo sadnica, njihov kvalitet i sadnja je kao na delu »2«. Ovaj deo polja polazi od podnožja pa do grebena. Broj uglinulih je (tab. 8) u porastu na račun slabih. Broj srednjih se pojačao na račun normalnih. Na ovome delu polja prosečni je uspeh najmanji. Ovome treba tražiti uzrok u zbijenom i posnom tlu u prvom redu, a zatim i u ozledama, koje je stoka nanela većem delu sadnica. Istina i na delu »5« i »1« je stoka pričinila ozlede sadnicama. 187 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 62 <-- 62 --> PDF |
Tabela 6. Pregled dela 5 (šančevi). Kategorija Kategorija .c Vrste Datum oc I II III IV V I II III IV .. drveća inventara sadnica iai « u procentima > ce 15. VII. 1933. 208 327 55 34 33.3 52.4 8.8 5.5 66.7 Bagrem . . 624 6. XI. 1933. 321 152 87 64 51.5 24.2 14.0 10:3 48.5 Amerikanski 15. VII. 1933. 102 11 65 213 26.1 2.8 16.6 54.5 73.9 jasen 391 5. XI. 1933. 136 37 118 100 34 8 9.4 30.2 25.6 65.2 15. VII. 1933. 52 102 40 69 19.8 38.8 15.2 26.2 80.2 Gledičija 263 5. XI. 1933. 79 94 60 30 30.0 35.7 22.8 11.5 70.0 Javor 15. VII. 1933. 10 4 1 2 58.8 23.5 5.9 11.3 41.2 (negundo) 17 5. XI. 1933. 12 2 3 70.6 11.8 17 6 29.4 15. VII. 1933. 10 15 5 3 30.3 45.4 15.1 9.2 69.7 Brest . . . 33 5. XI. 1933. 18 6 7 2 54.5 18.2 21.2 6.1 45.5 15. VII. 1933. 382 459 166 321 28.7 34.5 12.5 24.3 71.3 Svega . . . 1328 5. XI. 1933. 566 291 275 196 42.6 21.9 20.7 14.8 57.4 Razlike između delova oglednog polja za iste vrste sadnica su velike. Ove razlike su pojačane kvalitetom tla i osobenim atmosferskim prilikama, koje su vladale u 1932/33. godini. Sumarna komparacija. Da bi dobili sliku stanja vrsta na ćelom poliju, u tabeli 9. iznosimo stanje celog oglednog polja po vrstama i ukupno. Bagre m u svima delovima oglednog polja pokazuje stabilnost. Naročito je napredan na delu »1« (sadnja iz 1932. u jamama) i na delu »2« (sadnja iz 1933. godine u preoranom bez jama). Njegovi gubici su bili osetni u prvom delu vegetacije, dok je u drugoj periodi gubitak malen, a popravak individua akcentuiran. Naročito je važno podvući, da je prirast bagrema u toku jeseni postojan i da on prestavlja 50% ukupnog prirasta. Bagrem je pokazao jaku izbojnu moć, te je time u mnogome obezbeđen rad na pošumljavanju sa njime. Veliki broj sadnica »slabe« nađen sredinom jula smanjio se, delom prešao u uginule, a većim delom u srednje. Broj srednjih je ostao isti, odnosno za onoliko koliko je sadnica prešlo od slabih u srednje, toliko je srednjih uznapredovalo u normalne. Ja s e n je u godini 1933. pokazao, da teško podnosi sušu, pogotovo zimsko-proletnju, praćenu niskom temperaturom. On je došao na teren 188 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 66 <-- 66 --> PDF |
je pitanje njenog uspeha i daljeg razvoja sadnica, koje će ubrzo svojim korenom naići na zbijene i nepropustne slojeve tla. Sadnja u jamama dimenzija 70 X 60c/m, gde se mogu koristiti jake pikirane sadnice, daje dobre rezultate, samo je trošak po hektaru veći, a broj sadnica manji. Prema sadašnjim cenama radne snage, trošak po hektaru za 2.000 sadnica iznosi: kopanje jama 2.500 dinara, sadnja 600 dinara, okopavanje 200 dinara i trošak sadnica 150 dinara, što čini oko 3.500 dinara. Ako uzmemo uspeh ove metode sa 80%, onda na hektar površine dobijemo 1.600 sadnica, koje imaju za duži niz godina uslove za razvoj, ali stvaranje sklopa je odloženo za docnije, dok bi se to u slučaju sa sadnjom u preoranom brže postiglo. Moj sadašnji zaključak glasi, da treba eksperimentisati i dalje sa sadnjom i setvom, a rezultati neće izostati. Résumé Les recherches systématiques sur le reboisement artificiel de terrains arides et dénudés de la Banovine de Vardar, inaugurées des . année 1930, sont un appui solide pour . avenir du reboisement de ces terrains. La placette d´ essai »Zajčev Rid« se trouve a . Ouest de Skoplje a 4 km, orientée vers le Sud, sur une pente douce et en plan incliné, a une altitude de 247 m.. Sa contenance est de 4.78 hectares. Le sol est composé des sables et argiles, tres compact, assez profond et dur au labour. Elle est divisée en 6 sections des différentes grandeurs ou nous observons les méthodes et la marche des essences employées. Les plantations sont exécutées: dans la section No. 1 vers la fin ae Mars en 1932, tandis que les autres dans le meme mois eu 1933. Nous avons planté les plants suivants: Robinier, Gleditchia triacanthos, Fraxinus americana alba, Acer negundo, Ulmus campestris et Monis alba. Ces plantes a . âge d´ un an provenaient de la pépiniere de Skoplje située a 7 km de la placette. Dans la section No. 1 la plantation est faite dans des potets de 70X60 cm; dans celle No. 2 la terre est labourée a 15 cm de profondeur ou . on a planté les différentes plantes. La section No. 3 est labourée de meme que No 2 et dans ce labeur des potets de 70X60 et de 70X50 cm. La section No. 4 des fossets d´ arret (Chevandier) 70X60 cm et 70X50 cm. La section No. 5 des fossets d´ arret et des potets 70X6O cm. La section No. 6 des potets 70X60 cm. Les plantations dans des potets ont donné de résultats meilleurs que celles dans des fossets d´ arret. Les résultats sur la terre labourée sont tres encourageants. Les observations futures sur ces plalettes d´ essai nous renseigneront sur tout ce qui nous intéresse dans le reboisement de terrains identiques. 192 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 65 <-- 65 --> PDF |
Tabela 9. Pregled oglednog polja po vrstama drveća. Kategorija Kategorija A o ´_> Vrste Datum CD s .. I II III IV I II III IV «8 ´S drveća inventara . CJ > N sadnica 03 u procentima m > Bagrem 16. VII. 1933 1055 1583 1213 1840 18.5 27.8 21.5 32.4 81.5 5691 5. XI. 1933 1356 720 1218 2397 23.8 12.7 21.3 42.2 76.8 Amerikanski 15. VII. 1933 390 99 413 1226 18.3 4.7 19.4 57.6 81.7 jasen 2128 5. XI. 1933 397 203 716 812 18.6 9.5 33.7 382 81.4 Gledičija 15. VII. 1933 147 340 186 300 15.1 35.0 19.1 30.8 84.9 973 5. XI. 1933 189 275 26) 248 19.4 28.3 26.8 25.5 80.6 Javor 15. VII. 1933 337 154 83 144 47.0 21.4 11.6 20.0 53.0 (negundo) 718 5. XI. 1933 367 114 112 125 51.1 15.9 156 17.4 48.9 Brest 15. VII. 1933 230 59 90 71 51.1 13.1 20.0 15.8 48.9 450 5. XI. 1933 245 44 68 93 54.4 9.8 15.1 20.7 45.6 Dud (beli) 15. VII. 1933 9 59 42 8.2 53.6 38.2 100.0 110 5. XI. 1933 9 33 68 8.2 30.0 61.8 100.0 Svega 15. VII. 1933 2159 2244 2044 3623 21.4 223 20.3 36.0 78.6 10070 5. XI. 1933 2554 1365 2408 3743 25.3 13.5 23.9 37.3 74.7 bacila. Deo 6 je podbacio. On se približuje delu 3, koji je u pogledu osobina tla više manje jednak. Jasno je, da ovi ogledi, usled izuzetnih atmosferskih prilika, koje su vladale od 1. oktobra 1932. godine do kraja maja 1933. godine, a usled kratkoće vremena osmatranja, ne mogu dati punovažne zaključke za pošumljavanje sličnih goleti u okolini Skoplja. Sadnja u preoranom zemljištu, i to na kompaktnim goletima bez tragova bujičnog dejstva, i sadnja u preoranim pantljiikama na bujičnim goletima naročito nas interesuje, jer je pošumljavanje tim putem jeftinije. Oranje punog hektara staje oko 300 dinara, sadnja 8.000 sadnica ua hektar oko 800 dinara, prašenje sadnica u junu mesecu oko 300 dinara, trošak upotrebljenih sadnica oko 400 dinara, što iznosi za 8.000 zasađenih sadnica 1.800 dinara. Ako bi se upotrebila dva oranja, onda bi trošak po hektaru iznosio 2.000 dinara. Kada bi ova metoda dala 75% uspeha, na jednom hektaru imali bismo oko 6.000 živih sadnica. Ova bi se metoda mogla koristiti za bezbroj terena u Vardarskoj banovini, samo 191 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 64 <-- 64 --> PDF |
Tabela 8. Vrste drveća Bagrem Amerikanski jasen Gledičija Javor (negundo) Brest Svega Datum inventara 15. VII. 1933 5. XI. 1933 15. VII. 1933 5. XI. 1933 16. VII. 1933 5. XI. 1933 15. VII. 1933 5. XI. 1933 15. VII. 1933 5. XI. 1933 15- VII. 1933 5. XI. 1933 Pregled dela 6. kategorija O Ö I i . III IV 1 i 1 sadnica > . kategorija I . III IV rt > u procentima TJ1 404 322 103 47 46.1 37.9 11.7 4.3 53.9 876 530 167 154 25 60.5 19.0 17.6 2.9 39.5 62 12 77 45 31.6 62 39.2 23.0 68.4 196 96 15 49 36 49.0 7.6 25.0 18-4 51.0 18 78 20 17 14.3 58.7 15.0 12.0 85.3 133 53 49 23 8 39.9 36.9 17.2 6.0 60.1 107 4 1 95.5 3.6 0.9 4.5 112 108 2 2 96.4 1.8 1.8 3.6 13 6 1 65.0 30.0 5.0 35.0 20 14 3 3 70.0 15.0 15.0 30.0 604 422 201 110 45.2 31.6 15.0 8.2 54.8 1337 801 236 229 71 59.8 17.6 17.1 5.5 40.2 ne uspeva da formira uspravno stablo. U zaklonu od vetra, na poroznim i svežim zemljištima pokazuje dobar porast. Primećeno je da ima dva varijeteta, te da je varijetet sa žućkasto-crvenkastom korom i nežnijim listom manje otporan, dok je varijetet sa debljim i većim listom i crvenkasto- ljubičastom korom otporniji na aridnim terenima. B r es t |e imao neprilike sa sušom, ali kada je ta perioda prošla, on se snašao, nastojao da se popravi i zauzme mesto, koje mu na goletima juga pripada. On je 5. novembra bio sav u zelenom .listu. Bel i du d je sađen u maloj količini, te se ne može donositi ni približni sud o njemu. I ako nema gubitaka, on ne stvara stabla, već se bokori. Zaglavne pripomene. Prelazeći na upoređenja metode rada, nalazimo da je sadnja u preoranom bez jama dala najbolje rezultate u delu polja, koji je pošumljen 1933. godine. Ovo verovatno usled toga što je korenje plitko zasađeno, te je lakše zagrejavanje preoranog tla omogućilo ranije listanje sadnica, a dalji vodeni taloži pak omogućili prirast. Upoređenje sadnje u šančevima sa sadnjom u jamama na delu 5 ide u prilog sadnji u jamama što potvrđuje i deo 1. Na uspeh u šančevima imalo je dejstva slivanje materijala — zamuljivanje usled kiša, te je izbojna moć pojedinih vrsta pod 190 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 63 <-- 63 --> PDF |
Tabela 7. Pregled dela 5 (jame). Kategorija Kategorija .a o \> Vrste Datum a >tq . I II III IV I II III IV « "S os drveća inventara S " tes> i. « sadnica 02 u procentima 02 16. VII. 1933. 165 180 144 68 29.6 32.3 25.8 12.8 70.4 Bagrem . . 557 5. XI. 1933. 195 158 136 68 35.0 28.3 23.9 12.8 .6 5.0 Amerikanski 15. VII. 1933. 163 33 75 152 19.5 10.2 23.2 47.1 80.5 jasen 323 5. XI. 1933. 145 57 148 73 13.9 17.6 45.8 22.7 86.1 15. VII. 1933. 13 45 35 28 10.7 37.2 28.9 23.2 89.3 Gleđičija 121 5. XI. 1933. 4 64 37 16 3.3 52.9 30.7 13.1 96.7 Javor 15. VII. 1933. 61 34 12 11 51.7 28.8 10.1 9.4 48.3 (negunđo) 118 5. XI. 1933. 78 22 13 5 66.1 18.7 11.0 4.2 33.9 15. VII. 1933. 1 1 — 50.0 50.0 — 500 Brest . . . 2 5. XI. 1933. 1 1 50.0 50.0 50.0 100.0 15. VII. 1933. 303 293 266 259 27.0 26.1 23.7 23.2 73-0 Svega . . , 1121 6. XI. 1933. 322 302 335 169 28.7 26.9 29.9 14.5 71.3 lepo razvijen, uspravan i otmen, ali nije mogao razviti svoju fiziološku delatnost, te je u stvari proletnji prirast kod njega bio ništavan. Dalji sušni meseci nisu mu dozvolili, da pojača svoje telo, te je ušao u jesen sa već izgubljenim listom i pupovima spremljenim za zimovanje. Interesantna je činjenica, da oko 10% zasađenog jasena nije uopšte listalo, da od toga broja dobra polovina individua živi kako nad tako i pod zemljom. Kod ovih sadnica koren funkcioniše. Ovome su pogodovale jesenske kiše i blaga temperatura. Naredne ćemo godine videti, šta će biti sa ovakvim sadnicama jasena. Gleđičij a se pokazala stabilnom i otpornom prema suši u prvoj periodi vegetacije. Njen jesenski prirast je dobar. Lignifikacija prirasta je sprovedena, te nema opasnosti od smrzavanja vršnih delova. Ovo isto vredi i za bagrem. Slabe sadnice gledičije su kod okopavanja u junu prerezane do zemlje. To isto je učinjeno sa bagremom i javorom negunđo. Kod sadnje nije vršeno uravnoteženje sadnica, pošto gleđičija usled toga usporava svoj prirast u visinu i dobija oblik nagnutog slova T. Jasen pak pušta dva jednaka izdanka, koji međusobno konkurišu, te je prirast u visinu kod takvih individua jako usporen. Javo r negunđ o je na delovima polja, koja su zasađena 1933. godine, podbacio, što znači da je neotporan prema suši i niskoj temperaturi u proleće. Kod njega je izdanačka moć jaka, ali na aridnim terenima 189 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 60 <-- 60 --> PDF |
Tabela 4. Pregled dela 3. Kategorija Kategorija . o ´> Vrste Datum ci I II III IV 1rt *o g © I II . IV .. drveća inventara Sc ö & g> sadnica u procentima 60 15. VII. 1933. 67 80 13 14 38.5 46.0 7.5 8.0 61.5 Bagrem . . 174 5. XI. 1933. 53 24 49 50 30.4 13.8 27.0 28.8 69.6 Amerikanski 15. VII. 1933. 8 5 6 90 7.3 4.6 5.5 82.6 92.7 jasen 109 .. XI. 1933. 5 6 41 57 4.6 5.5 37.6 52.3 95.4 15. VII. 1933. 35 47 2 19 34.0 45.6 2.0 18.4 66.0 Gleđičija 103 5. XI. 1933. 32 27 26 18 31.0 26.2 25.2 17.6 69.0 Javor 15. VII. 1933. 65 8 — 3 85.4 10.6 — 4.0 14.6 (negunđo) 76 5. XI. 1933. 72 2 2 95.4 2.3 2.3 4.6 15. VII. 1933. 55 9 3 5 76.4 12.5 4.1 7.0 23.6 Brest . . . 72 5. XI. 1933. 66 3 3 91.8 4.1 4.1 8.2 15. VII. 1993. 230 149 24 131 43.0 28.0 4.5 24.5 57.0 Svega . . . 534 5. XI. 1933. 228 62 117 127 42.7 11.6 22.0 23.7 57.3 Opis i stanje dela 4. Deo polja »4« prestavlja pošumljavanje sadnjom u dva šanca, koji su na podnožju polja. Dimenzije sančeva iznose 70 X 60 i 70 X 50 cm. Dužine sančeva iznose po 30 m. Poreklo sadnica, njihov kvalitet i vreme sadnje isto je kao kod dela »2«. Iz pregleda (tabela 5) vidimo nazadovanje po broju živih, dok se oseća izvesan popravak kod bagrema, ali ne i kod ostalih vrsta. I ovde je zbijeno tlo važan faktor slabijeg uspeha, a pored toga i prašina sa puta S´koplje—Tetovo. Svi su izgledi, da će se nazadovanje produžiti i u narednoj godini. Opis i slanje dela „5." Ovaj deo polja prestavlja kombinovanu sadnju u šančevima i u jamama dimenzija 70 X 60 cm. Površina dela »5« iznosi 8.618 m2. Poreklo sadnica, njihov kvalitet i vreme sadnje isto je kao kod dela »2«. Šančevi su kopani .po» izohipsama, a između njih su jame. Da bi mogli praviti upoređenje između jednog i drugog načina rada, rezultate inventarisanja u 1933. sa ovoga dela polja prikazujemo posebno. 186 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 59 <-- 59 --> PDF |
Tabela 3. Pregled stanja dela 2. Kategorija Kategorija -a Vrste Datum oc I II III IV . I II III IV os « "S drveća inventara ta s L i sadnica i, « u procentima OD 15. VII. 1933. 147 554 266 351 11.2 42.0 20.2 26.6 88.8 Bagrem . . 1318 5. XI. 1933. 177 145 325 671 13.4 11.0 24.6 51.0 86.6 Amerikanski 15. VII. 1933. 126 10 110 595 15.0 1.2 13.0 70.8 85.0 jasen 841 5. XI. 1933. 55 72 280 434 6.5 8.5 333 51.7 93.5 15. VII. 1933. 28 41 25 106 14.0 20.5 12.5 53.0 86.0 Gledičija 200 5. XI. 1933. 16 25 57 102 8.0 125 28.5 51.0 92.0 Javor 15. VII. 1933. 66 89 45 33.0 44.5 22.5 67.0 (negunđo) 200 5. XI. 1933. 73 59 39 29 36.5 29.5 19.5 14.5 63.5 15. VII. 1933. 151 28 80 63 46.9 8.6 25.0 19.5 53.1 Brest . . . 322 5. XI. 1933. 147 30 54 91 45.7 9.3 16.7 28.3 54.3 15. VII. 1933. 518 722 481 1160 18.0 25.0 16.7 40.3 82.0 Svega . . . 2881 5. XI. 1933. 468 331 755 1327 16.2 11.5 26.2 46.1 83.8 Kod bagrema je i na ovom delu polja osetno pomeranje u pozitivnom smeru. Broj normalnih se udvostručio na račun II. i III. kategorije. Kod jasena je opadanje u snazi individua. Gledičija je stabilna. Javor je u opadanju. Brest je u primetnom jačanju. Na dan 5. novembra bagrem je imao 90% lišća, brest 100%, javor 60%, gledičija 40% a jasen samo 10%. Opis i stanje polja 3. Deo polja »3« prestavlja pošumljavanje sadnjom, u preoranom zemljištu, sa jamama dimenzija 70 X 60, 70 X 50 i 70 X 40 cm, na razmaku 1.5 X 1.5 do 2 X 2 m. Poreklo sadnica, njihov kvalitet i vreme sadenja isto je kao i na delu polja »2«, površina dela 3 iznosi 2.048 m2. Iz pregleda (tabela 4) sleduje, da se broj uginulih umanjio. Bagremove sadnice su u znaku oporavljanja. Kod jasena je primećeno opadanje životne energije. Gledičija se oporavlja. Javor i brest su u opadanju. S obzirom na slabu životnu snagu svih vrsta ima izgleda, da će se u narednoj godini procenat uspelih smanjiti. Razlika između dela »2« i ovog dela još kod prvog inventarisanja bila je izražena, a na štetu dela »3«. U produžetku dela »2« ima izvesnih razlika u fizičkim osobinama tla, koje se jačaju prema delu 6. 185 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 58 <-- 58 --> PDF |
Tabela 2. Pregled stanja na delu polja 1. Kategorija Kategorija Vrste drveća Datum inventara I 11 III IV Svega zasađeno I II III IV Svega živih sadnica u procentima Bagrem 15. Vli. 1933 5. XI. 1933 59 72 101 66 629 465 1325 1511 2114 2.8 3.4 4.8 3.1 29.7 22.0 62.7 71.5 97.2 96.6 Amerikanski jasen 15. VII. 5. XI. 1933 1933 20 47 28 13 74 75 115 102 237 8.4 19.9 11.8 5.5 31.2 31.2 48.6 43.4 91.6 80.1 Gledičija 15. VII. 5. XI. 1933 1933 1 2 14 5 60 54 67 71 132 0.7 1.5 10.6 3.8 45.6 40.9 43.1 53.8 99.3 98.5 Javor (negundo) 15. VH. 5. XI. 1933 1933 13 10 15 26 70 57 82 87 180 7.2 5.5 8.3 14.4 38.9 31.7 40.6 48.4 92.8 94.5 Dud beli 15. VII. 1933 5. XI. 1933 9 9 59 33 42 68 110 8.2 8.2 53.6 30.0 38.2 61.8 100.0 100.0 Svega 15. VII. 5. XI. 1933 1933 92 131 167 119 892 684 1621 1839 2773 3.3 4.7 6.0 4.3 32.2 24.6 58.5 664 96.7 953 sferskih faktora poteraju iz panja i žila, ako su ti delovi živi i normalno funkcionišu. Bagrem i gledičija se najbolje drže, kako po procentu živih tako i po krepkosti sadnica. Dud se bokori. Jasen je u zastoju. Okopavanje sadnica u junu 1932. pomoglo je slabe da se održe u životu i uznapreduju. Opis i stanje dela 2. Deo polja »2« prestavlja pošumljavanje sadnjom u preoranom zemljištu, bez spravljanja jama. Cela površina od 3.307 m2 preorana je jedanput na dubinu od 10—20 cm. U tako preoranoj zemlji zasađene su sadnice na 1 m razmaka. Oranje je izvršeno početkom marta, a sadnja izmeau 25. marta i 5. aprila 1933. godine. Sadnice su uzete iz šumskog rasadnika »Jurije« kod Skoplja. Sađcne su jednogodišnje biljke bagrema, amer, jasena, gledičije, javora negundo i poljskog bresta. Sadnice su pre sađenja umočene korenom u blato od đubreta, zemlje i vode. Ozledene i predugačke žile uklonjene su oštrim makazama. Iz tabele 3. zapaža se osetno umanjenje broja uginulih sadnica, i to jasena, gledičije i bresta. Broj slabih se takođe smanjio, dok su srednje i normalne u porastu. Kod jasena smo našli dosta individua, koje nisu ni 5. XI. 1933. prolistale. Takve sadnice, zdrave u stabljiki i korenu, svrstali smo u slabe, stoga se njegov broj pojačao. Pregledom jedne takve sadnice utvrdili smo, da je koren potpuno zdrav i da funkcioniše. Na kojih 5 cm ispod zemlje, usled jesenske vlade i blage temperature, koren je počeo da razvija žilice 3—5 cm dužine, kao i izbojke (dva izbojka oko 2 cm dužine). Ovi izbojci bili su potpuno zeljasti, bez kore i žuto-bele boje. Osmatranjem u narednoj godini utvrdiće se dalji tok ovakvih sadnica. 184 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 57 <-- 57 --> PDF |
Do pošumljavanja je golet Zajčev rid služila za ispašu stoke sela Zlokućana i to u vreme od druge polovine septembra do sredine juna, u koje je vreme trava sveza i ima je u dovoljnoj meri. Polje je podeljeno, prema vremenu sadnje i prema metodama rada, na šest delova (Vidi nacrt u razmeri 1 : 2.500). Sadnja je izvršena pod stručnim rukovodstvom inžinjera N i k o1 a j a Z a 1 e s o v a i D i m i t r i j a V e 1 i č k o v i ć a, a sistem ogleda i nadzor nad ovim radovima izvršavao je inž. Ljubom i r Marković. Registriranje stanja polja izvršili su sa nužnom tačnošću inžinjeri Ljubomir Marković, Hans Em, M i h a i 1 o 11 i ć, Nikolai Z a 1 e s o v, P a n t e 1 e j m o n D o 1 g i j, Relja Popović i Svetislav Kijametović. Izmeru teodolitom je izvršio P a n t e î e î m o n Dolgi j. Radi jednobraznosti opisa sadnica i njihovog zdravstvenog stanja, prilikom registriranja (prvo 15. jula, drugo 5. novembra 1933. godine), razvrstali smo sadnice u četiri kategorije. U I. kategoriju su svrstane uginule, u II. one koje teraju iz panja i žila (slabe), u ... one koje teraju iz dela stabljike osrednjeg izgleda (srednje) i u IV. kategoriju one sadnice, koje su lepo razvijene, sa zdravom bojom lista i kore (normalne). Polje ćemo prikazati po delovima, kako bi se mogle uočiti karakteristike metode rada i ostalih činjenica od važnosti. Opis i stanje dela polja 1. Ovaj deo polja prestavlja pošumljavanje sadnjom u jamama, čije su dimenzije iznosile 70 X 60 cm, na razmaku od 2X 2 do 4X 4 m. Veći deo jama iskopan je besplatnom radnom snagom vojske. Sadnja ie izvršena između 5—15. marta 1932. godine. Sadnice su donesene iz banovinskog šumskog rasadnika »Juri je«, koji je udaljen oko 7 km od ovog polja i nalazi se u skopskom polju na 237 m nadmorske visine. Seme bagrema i gledičije sakupljeno je u okolini Leskovca. Seme amerinkanskog jasena kupljeno je od firme »Šuma« u Ljubljani. Seme duda dobiveno je iz Novog Sada. Seme javora negundo i bresta sakupljeno je u okolini Skoplja. U rasadniku su sadnice u prvoj godini života zalivane radi klijanja i porasta, a u godini pikiranja nisu navodnjavane, već samo prašene 3 puta u toku leta. Zasađene su sadnice dvogodišnjeg pikiranog bagrema (Robinia pseudoaccacia) i belog duda (Morus alba), kao i jednogodišnje sadnice amerikanskog jasena (Fraxinus americana alba), gledičije (Gleditschia triacanthos) i javora negundo (Acer negundo). Zasađene su 2.773 sadnice na površini od 26.135 m~, odnosno 1.064 sadnice na 1 hektar. Prema podacima tabele 2. porast broja uginulih sadnica je neznatan. Broj slabih umanjio se za račun uginulih. Srednje individue su u opadanju za račun normalnih. Jasen je pokazao izvesno opadanje u svima kategorijama izuzev porasta uginulih. Na njega je sušna zima i proleće kao i niska temperatura u aprilu i maju nepovoljno delovala. Temperatura ga je zadržala od blagovremenog listanja, s toga je njegov prirast u godini 1933. od 0—10 cm. Kod bagrema je primetno pomeranje živih sadnica u pozitivnom smeru. To isto vredi za gledičiju i beli dud. Kod javora se javlja na prvi pogled, da uginule individue vaskrsavaju, i to za vreme suše, u periodi juli-novembar. Tu se krije osobina javora negundo, da i sadnice bez života u vazdušnom delu, kod povoljnih atmo 183 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 56 <-- 56 --> PDF |
182 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 55 <-- 55 --> PDF |
dalo pošumljavanja dotičnih objekata. Stoga su ona vodila računa o geološkoj podlozi, o fizičkim i hemijskim osobinama tla, o reljefu, o ekspoziciji, o nadmorskoj visini i t. d. Dosadašnji rezultati ovih oglednih polja pomogli su nas u mnogim važnim pitanjima praktičnog pošumljavanja za pojedina područja. Odgovor na nerešena pitanja tražimo i dalje osmatranjem i registrovanjem fenomena kako na ranijim tako i na novim oglednim poljima. Smatram da je od interesa za šumarsku javnost, ako se upozna sa ovim radom. Stoga sam se odlučio da prikazem ogledno polje »Zajčev rid«, koje u minijaturi pretstavlja tip širih ogleda i način pošumljavanja aridnih goleti u Vardarskoj banovini. Ovo polje, pored svog glavnog zadatka, služi mladim šumarskim inžinjerima u Skoplju za praktično usavršavanje u ogledima, a stručnjacima- posetiocima Skoplja, da na najlakši način vide i ocene stručne napore šumara i novije rezultate na pošumljavanju Juga. Opis oglednog polja. Ogledno polje »Zajčev rid« nalazi se na istoimenom golom brdu. Svojina je sela Zlokučani, koje je od skora sastavni deo opštine grada Skoplja. Veličina oglednog polja je 4,78 hektara. Zajčev rid se nalazi severozapadno od Skoplja, na 4. km desno od puta Skoplje-Tetovo-Ohrid. Zajedno sa Kučkinom rupom i Francuskim grobljem čini jedan venac nad Vardarom, koji počinje pod zidinama Dušanovog grada, te se završava Zajčevim riđom. Tlo je teška peskovita ilovača na jezerskom šljunku, sa gornjim slojem od 10—20 cm plodnije zemlje, koja se lako obrađuje, dok su niži slojevi tla siromašni u hranljivim elementima, vrlo zbijeni i teški za obradu. Nagib terena je blag i pada prema putu skoro po strmoj ravni. Ekspozicija je u celosti južna. Nadmorska visina je od 247 do 295 m. Bez malo cela površina je pokrivena niskom sitnom travom. Ispod polja se nalaze njive, na kojima se gaji duvan, pšenica i dr. Bujičnih tragova nema. Vardar protiče na kojih 500 m južno od podnožja polja. Objekt Zajčev rid pripada jegejsko-istočnoj klimi, u kišnom režimu pčinjsko-metohijskom. Iz podataka, koje smo dobili od meteorološke stanice na aerodromu u Skoplju i koje prikazujemo1 u tabeli 1., sleduje, da je godišnji vodeni talog za periodu 1930´—1933. niži od 500 mm i da vegetacioni talog zahvata oko 60% od godišnjeg. Proleće dobija najviše vodenih taloga (34.7%), a leto najmanje (12.0%). Srednja godišnja temperatura je oko 18.5°, a za vreme vegetacije oko 25.5°. Kolebanje između apsolutnih ekstrema t° je oko 50.4°. Srednja godišnja relativna vlaga je oko 70.5%:. Broj dana sa preko 25" je 119, a sa nižom temperaturom od 0" iznosi 81. Qodina 1932/33., u kojoj je glavni deo oglednog polja obrađen i zasađen, bila je izuzetno sušna — samo 295.8 mm taloga. Temperatura je bila niska naročito u toku proleća, tako da je u martu minimum bio — 7.5°, u aprilu —4.4°, u maju 2.1°, junu 4.5°, julu 5.5* i t. d. Ova dva faktora bila su od uticaja na prijem i dalji razvoj sadnica. Tlo, klima, nadmorska visina i ekspozicija su elementi, koji Zajčevom riđu daju pečat aridne goleti, kakvih ima mnogo na našem Jugu, a naročito dolinom Vardara, Pćinje, Bregalnice, Strume i Crne reke. 181 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 54 <-- 54 --> PDF |
180 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 53 <-- 53 --> PDF |
Résumé Aussitôt apres la guerre balkanique, . Etat a commencé les travaux d´ organisation de . Administration forestiere dans les régions alors délivrées. La question qui a absorbé presque toute . époque depuis 1913—1930, c´ était la délimitation générale des forets. Par suite des difficultés sur´gies dans ces travaux, le service de forets de l´Etat n´ a pas pu consacrer le plus grand soin aux travaux de rebodsememt des terrains dénudés de la Serbie méridionale. Malgré ces difficultés, nous pouvons montrer que l´administration a fait des grands efforts dans le domaine des travaux de reboisement. Nous ne sommes pas pourtant heureux de montrer un succes qui nous pourrait contenter. La plus grande partie de cultures forestieres n´ a pas eu de succes. Pourtant, ces travaux nous serviront comme expérience, afin de chercher des meilleures méthodes des travaux de reboisement dans une région qui possede ses caracteres spéciaux au point de vue de climat, de la flore forestiere et de . économie régionale. Depuis 1913—1930, l´administration a eu 34 pépinieres forestieres, avec 13.84 hectares de surface. On a produit 20,508,762 des plants de différentes especes feuillues et celles des Coniferes. La surface soumise au reboisement était de 413 hectares. Pour les travaux dans les pépinieres on a dépensé 1,193.318 dinars et pour ceux de reboisement meme 1,463.479 dinars, en tout 2,656.797 dinars. Jng. LJUBOMIR MARKOV1Ć (SKOPLJE): ZAJČEV RID. OGLEDI NA POŠUML]AVANJU ARIDNIH GOLETI JUGA (LES RECHERCHES SUR LE REBOISEMENT DES TERRAINS ARIDES A ZAJČEV RID) Opšti deo. Veštačko pošumljavanje aridnih goleti u Vardarskoj banovini od 1930. godine ovamo vrši se sadnjom u jamama i šančevima, a upoređo se vrše ogledi sa pošumljavanjem u preoranom zemljištu sa i bez jama. Da bi utvrdili pozitivne i negativne strane ovih metoda i tehnike sadnje, odredili najpovoljnije vreme za sadnju, došli do povoljnog izbora vrsta i kvaliteta sadnica za pojedine terene, ocenili važnost i potrebu okopavanja zasađenih sadnica i pratili njihov dalji razvoj, uveli smo u pošumljavanje još u jeseni 1930. god. (i produžili narednih godina) sistematske oglede pošumljavanja putem oglednih polja. Ogledna polja postavljana su na goletima, koje je Banska uprava pošumljavala u sopstvenoj režiji. Ona su imala zadatak, da budu ogle 179 |