DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 67 <-- 67 --> PDF |
Ing. S VETOZAR V. NOVAKOVIĆ (SROPL]E): POŠUMLJAVANJE U DRŽAVNIM ŠUMAMA JUŽNE SRBIJE (LE REBOISEMENT DANS LES FORETS DOMANIALES DE LA SERBIE DU SUD) DOSADANJI RAD I SMERNICE. Geografsko-politička oblast Južne Srbije prostrana je u svemu 4,178.364 ha bez jezera. Kako šuma i šumsko zemljište zauzimaju od te teritorije 40,7% ili 1,720.500 hektara, to je pre svega za nas interesantno da znamo, koliko imamo državnih šuma i zemljišta. Međutim to ne možemo tačno da izjavimo, jer pitanje svojine još nije definitivno raščišćeno. Imamo do sada definitivno ograničenih zemljišta (bilo pod šumom, bilo pod suvatskom vegetacijom) u svemu 334.888 hektara, a u sporu sa privatnima i ostalim telima 209.844 ha, pa izgleda da ćemo po ograničavanju imati oko 450.000 hektara. Odmah moramo da kažemo, da se danas nalazimo u mnogo povoljnijem i određenijem položaju u pogledu rešenja pitanja svojine državnih šuma, nego što smo stajali u doba dolaska naše vlasti u ove krajeve, u doba oslobođenja. Zatečeno stanje svojine šuma, komplikovano nesređenim odnosima svojine carske i feudalnih gospodara sa čivčijskim pitanjem — najzad, kako se vidi, blizu je svome definitivnom rešenju. Reljef ove oblasti ima svoju karakternu crtu, prema kojoj se jasno pokazuju razlike između planinskih masa i ravnica. Planinski masivi otsečno se izdižu nad ravnicama, koje su s obzirom na morfologiju samo zatvorene kotline. Te kotline ukupno prestavljaju sa gledišta poljske narodne privrede i naselja pravi izvor bogatstva, ali u njima mi nemamo šuma ili malo (Metohija)! Šume su vezane za planinske masive uopšte, a. za državne šume to je pravilo. Pored toga karakteristika je državnih šuma, da su one dosta udaljene od naselja. Sasvim je prirodno, da je blizina naselja jedan jak faktor, koji je opređeljivao dosuđivanje ´kakve šume državi odnosno ostavljao takve šume naselju. Zakonska osnova bila je pri ograničavanju drž. šuma, da se vodi računa o dokumentima za sticanje svojine i o ekonomskim potrebama u šumi jednoga naselja. Pri tome, razume se, išlo se katkada tako daleko, da! je to rastegljivo pitanje ekonomske potrebe omogućilo mnogim selima, da imaju granicu prema drž. šumi na 4 i 5 sati hoda od njihovog naselja. Tako je rezultat toga opšteg rada, da mi mahom imamo drž. šume u onom pojasu, koji je najudaljeniji od naselja i ui horizontalnom i vertikalnom pravcu. U vertikali taj se pojas kreće prema suvatskom pojasu, dakle prema granici vegetacije drveta. Vrlo često naš državni posed u onom šumskom pojasu ima oblik dugačkog i uskog platna priljubljenog uz zonu suvata, a često mesto šuma imamo tamo samo mestimične šumske oaze, koje su užljebljene u suvatske prostore, nastanjene ovde u povoljnim uslovima geobotaničke sredine. Iz toga izlazi, da gde nemamo preimućstva u ver193 |