DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 93 <-- 93 --> PDF |
goleti u Južnoj Srbiji, a ne može se sporiti, i u ostalim krajevima naše zemlje. I za današnje pošumljavanje se još ne može reći, da u primeni pojedinih vrsta drveća ima naučne podrške, no ono što razlikuje raniji i sadanji rad na tome polju, jeste sistem organizacije i plana, koji postoji od 1930. god. na ovamo. Dok je rad pre 1930. god. bio individualan i često bez kritičke analize uspeha ili neuspeha, on je od 1930. god. postao tako reći šumarsko-kolektivan i otpravljao se po određenim upustvima i direktivama, osnivan je na prikupljenim f sređenim podacima ranijeg iskustva na pošumljavanju goleti Južne Srbije. Ti zaključci, do kojih smo došli iskustvom, opitima i kritičkim posmatranjem, sledeći su: „Krušino". Pogled na kulturu iz 1926 god. i 1930 god. sa severozapada. Crni bor uspeva na goleti Krušino potpuno, a na goleti Krasta-IHnica slabo i delimice i ako golet Krasta ima povoljniju rezultantnu ekspoziciju nego Krušino. Klimatske su prilike jednake za obe goleti. Dakle, klimatske prilike su povoljne za uspevanje crnog bora, a uspeh ili neuspeh se ne može pripisati njima nego ili osebinama zemljišta i zemljišne podloge ili tehnici pošumljavanja. Na obe goleti primenjena je ista tehnika pošumljavanja; radilo se sa istim materijalom sadnica i na isti način, a u isto doba l(u pogledu proljetnje i jesenje sadnje). Uspeh je uvek bio osetno nejednak. Uspeh prema tome ne zavisi od tehnike pošumljavanja u konkretnom slučaju, bolje reći neuspeh na Krasti ne može se pripisati načinu pošumljavanja, jer je taf način dao uspeha tamo, gde drugih uslova za uspeh ima. Uspeh dakle zavisi od zemljišta i zemljišne podloge. Geološka podloga na Krušinu je filitni škriljevac, a na Krastifilitni š´kriljevac i krečnjak. Na Krasti je uspeh na škriljevcu nesrazmerno manji nego na Krušinu, čak šta više, na Krasti je uspeh na krečnjaku nešto bolji nego na škriljevcu. I geološka podloga prema tome nije odlučna za uspeh. Ostaje nam jedino to, da uspeh zavisi od osobina zemljišta, t. j . od pedološke tvorevine. To nam potvrđuje i činjenica, da na Krasti imamo uspeha baš onde, gde postoje procesi stvaranja zemljišta, konkretno tamo, gde se mogu opaziti tragovi rubifikacije. 219 |