DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 38 <-- 38 --> PDF |
po direkcijama, Računovodstvo po odbitku svih troškova priznaje odnosnim direkcijama ostvareni prihod za rashodovani materijal. Čitav eksport iz poljskih državnih šuma, koji danas iznosi oko 500.000 m3 rezane robe, radi u računovodstvu svega 6 lica, dok čitavo računovodstvo ima svega 13 lica. Administracija je uprošćena do granica mogućnosti. Delovodni protokol uopšte ne postoji, manipulacija je direktna i brza kao kod privatnih preduzeća. Predmeti nose stalne brojeve prema svojoj prirodi — n. pr. 735 je kočeno drvo, koje radi X referent broj 5, i sekretarijat odmah njemu doznačuje pismo. Taj predmet uvek nosi br. 735, dolazio iz Uprave na direkciju ili iz Direkcije u Generalnu direkciju ili obratno. Ili .. pr. 625 su telegrafski stupovi — i ma od kuda dolazi predmet, koji se odnosi na telegr. stupce, mora nositi taj broj. Arhive, kao što smo rekli nema, već samo sekretarijat, koji akta nigde ne zavodi, već samo dodeljuje. Predmet se po pravilu mora istog dana resiti ili ako se nema po njemu šta raditi, ulaže se u dosje. Svi predmeti svršeni jedne vrste ostaju u odnosnom dosje-u kod dotičnog referenta. Piše se malo i kratko bez dugačkih referata i obrazloženja. U ostalom za to i nema potrebe. Ministar nema gotovo nikakve kompetencije, tj. on potpisuje samo neto = budžet, instrukcije i zakone i postavljenja triju najstarijih grupa činovnika. Sve ostalo je razdeljeno na generalnog direktora, šefove odelenja, direktore direkcija i šefove šumskih uprava. Kao što se videlo, sve maloprodaje i velikoprodaje za unutrašnjost zemlje vrše i odobravaju šumske uprave i direkcije, dok generalna direkcija šuma vrši samo zaključke i prodaje sa inostranstvom. Baza čitavog poslovanja je poverenjé. Poverenje pri administriranju, poverenje pri davanju kompetencije, poverenje pri izradi, poverenje pri prodaji »Ovde i tamo desi se po koja zloupotreba« rečeno mi je, ali to nisu zloupotrebe visoke korupcije, kakve je bilo, dok je bilo dugoročnih ugovora i dok je poljskim tržištem vladao Centyry. Svaka šumska uprava ima svoj eta, koji se ima preraditi prema ekonomsko-finansijskom planu u toliko raznih sortimenata, sa tim troškovima. Pre, posle i ža vreme izrade vrši se stalna kontrola. Po završenoj izradi vrši se sortiranje, koje se posebno pregleda i onda pušta u prodaju. Postoji samo jasno opredeljena individualna odgovornost svakog pojedinca. Nema kolektivne odgovornosti — komisije ne postoje. Kod većine mladih stručnjaka na terenu postoji jedan neobičan elan, da se izradi što bolje i da se što skuplje proda. Manipuliranje sa kreditima i budžetom vrlo je prosto. Čim se odobri budžet, računovodstvo odmah izvesti sve filijale Narodne Banke, da tim upravama odnosno direkcijama ima za tu godinu (već prema ranijem izrađenom fin. ekonom, planu) otvoriti tekući račun u visini te i te sume. Dotična ustanova odnosno šef uprave ima se kretati u visini odobrenog računa, izraditi određeni količinu robe i trošiti novac prema potrebi. Manje t. j . jeftinije može i srne izraditi, skuplje ne. Ako se prevario u kalkulaciji, to je na njegovu sopstvenu štetu. Da rezimiramo: Administracija drž. šuma u Poljskoj je posednik 3,00´5.492L85 ha šurra i šumskog tla, od čega 2,498.854.92 ha pod šumom. Ima 1668 km šumskih željeznica, 89 kaldrmisanih puteva, 1849 šoderovanih, 1775 km glinastih i 19.559 km izrađenih šumskih puteva, 32 pilane sa 101 gaterom, 1 fabriku suve destilacije, 3 strugare za izradu ukočenog drveta, 6 radionica za izradu terpentinskog ulja, 10 ciglana, 3 mlina, 1 stolarsku radionicu, 1 fabriku za izradu namještaja, 6388 drž. kuća, 3796 km telefonske mreže, zaposluje oko 12.000 lica koje činovnika, stručnjaka, službenika, manipulanta i t. d., ima 100% uređenih šuma, pošumila je više od 80% seča i goleti, koje su ostale iza dugoročnih ugovora i iza okupacije, kupila je 100.000 ha privatnih šuma i sa etatom od oko 7,000i.000 m3 alimentira budžet, koji se kreće zimeđu 70,000.000 zlota (630.000.000 dinara) i 150,000.000 zlota (975,000.000i) dinara (pomnoži sa 9 odnosno:;. 348 |