DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 43 <-- 43 --> PDF |
SAOPĆENJA ŠUMARI, OSNIVAJTE ŠUMSKE ZADRUGE! Naše šumsko zadrugarstvo još je daleko od toga, a da bi se moglo reći, da je bar donekle razvilo svoj zadružni program i svoju akciju u samome narodu. Potrebno je mnogo truda i rada, dok se narodne mase pokrenu snagom zadružne ideologijedok se njihove nepresušive snage ne svedu u zadružni kolosek. U tome pogledu pozvani smo mi šumari, da izvršimo svoju dužnost i da se stavimo na čelo pokreta za osnivanje šumskili zadruga u uverenju, da ćemo na taj način najbolje poslužiti boljoj budućnosti našega naroda. Sretni smo, što možemo ovde sa prijatnim zadovoljstvom konstatovati, da se je u šumarskim redovima počela buditi svest o zadatku i dužnosti našoj za osnivanjem i širenjem šumskog zadrugarstva i da su mladi borci sa puno volje i elana počeli pristizati u prve redove zadružnog pokreta na radost i dobrobit naroda i otadžbine. Primera radi uzimamo slobodu da ovde izložimo sadržiinu jednog pisma, koje smo dobili ovih dana od našega mladog kolege i pobornika šumskog zadrugarstva g. Ing. Radivoja Stojanovića pri šumskoj upravi u Bitolju To pismo glasi: »Jako ccnjeni kolega. Pošto su sada već prestali terenski poslovi, te je čovek slobodan da i čemu drugom pokloni malo pažnje, dopustio sam sebi tu slobodu, da Vas najlepše umolim, d´j mi pošaljete ma što imali pri ruci o osnivanju drvarskih zadruga. Za ovo se obraćam Vama iz razloga, što sam doznao, da ste se Vi ovim bavili i da od Vas mogu dobiti najbolja oibaveštenja. Ovo činim iz razloga, što se nosim mišlju, da u ovome kraju csnujem koju takvu zadrugu. U toku ovoga leta dolazeći u bliži dodir sa narodom video sam da njihovi drvni proizvodi idu gotovo u bcscenje, dok stvaranjem ovakve jedne zadruge stvorila bi se mogućnost za bolje unovčenje svih šumskih proizvoda«. Neka nam kolega Stojanović oprosti za ovu slobodu, što smo sadržaju ovog njegovog pisma dali ovako javan publicitet, ali nismo se mogli oteti dužnosti, da ovu njegovu inicijativu a želju, da počne raditi na osnivanju šumskih zadruga, na jedan vidan način ne istaknemo i pozdravimo i to u toliko pre, što ona dolazi baš iz redova šumarskih stručnjaka, koji bi ovu akciju zaista trebali da vode i da stvarnim primerom- osnivanjem šumskih zadruga rade na propagandi tako potrebnog nam šumskog zadrugarstva. Isto tako dužni smo navesti i jednog drugog vrednog neimara šumskog zadrugarstva g. Aleksandra Malahova, hemijskog tehnologa. Q. Malahov je još pre rata radio u Rusiji na propagandi šumskog zadrugarstva, gde je u Severnoj Rusiji zauzimao položaj pretsednika saveza katranskih zadruga. Posle rata došao je u našu zemlju, gde je u Mokroj Gori, srez zlatiborski (Srbija), osnovao zadrugu za preradu luča, katrana, terpentina i kalofonija. Sada je prešao u Južnu Srbiju i tamo radi na osnivanju sličnih zadruga podižući za sada u selu Tretoovlju, u srezu Porečkom, peći za preradu katransko-smolarskih produkata. Q. Malahov je inače i na peru propagator šumskog zadrugarstva saradujući mnogobrojnim članicama u Glasilu Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu. Svaku svoju akciju i uspeh kao i rad i uspeh pojedinih zadruga treba objavljivati u Šumarskom listu i raznim zadružnim listovima, kako bli svojim radom služili kao primar drugima dajući im podstreka, da i oni pođu Vašim putem i stvaranjem šumskih zadruga pruže iskrenu i stvarnu zaštitu ekonomskim i socijalnim interesima našeg seljačkog naroda i uspešan razvitak i napredak domaće šumske privrede, a sve za samostalnost i snagu naše države i veličinu Jugoslovenskog naroda. 497 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 44 <-- 44 --> PDF |
u to ime smatramo za potrebno, da vidno istaknemo ovaj svetao primer kolege Stojanovića, neka bi poslužio kao podstrek i primer drugima, koji treba da podu njegovim putem. Ako bi svaki od nas osnovao samo jednu šumsku zadrugu, može smatrati, da je time učinio mnogo i da se je odazvao i kao stručnjak i kao čovek svojoj patriotskoj dužnosti, koju država, narod i Otadžbina od njega s punini pravom očekuje i zaslužuje. Završavajući ovaj apel smatramo za dužnost, da se ovim putem obratimo i našim kolevkama šumarskog znanja — poljoprivredno-šumarskim fakultetima u Beogradu i Zagrebu, da bi i oni shvatajući pravilno svu važnost zadružnog pokreta posvetili ovome u buduće svu onu pažnju, koju on zaslužuje i od njili iziskuje. Mi šumari moramo biti dovoljno spremni i oboružani potrebnim zadružnim znanjem i nesalomljivim uverenjem u zadružne ideale. Jer često puta mnogo je bolje i korisnije, da se ne pristupa zadružnom radu, ako je njegov osnov i pravac pogrešan. Svaki nezdrav početak obično je i nezdrav svršetak, a to je za zadružni pokret kud !i kamo štetnije, nego da se uopšte nije ni počinjalo. Naša književnost u pogledu šumskog zadrugarstva, kako originalna tako i prevodna, vrlo je siromašna, upravo, može se reći, i ne postoji. Mi smo narod, koji se na žalost veoma slabo koristio zadružnim znanjem drugih, naprednijih naroda, te smo u tom pogledu u velikom zaostatku. S toga bi za sada jedino šumarski fakulteti bili ti, koji bi buduće kolege trebali temeljitije da upute u bitnost i organizaciju zadružnog pokreta, uz opsežnije i podrobnije teoretske rasprave i praktična uputstva, koja su potrebna za akciju, kao što je osnivanje šumskih zadruga. U tu svrhu trebalo bi stvoriti na šumarskim fakultetima i specijalan predmet — šum. zadrugarstvo . Upoznavajući slušaoce sa ciljevima zadrugarstva tre´ba ih upoznati i sa sretstvima, pomoću kojih se do tih ciljeva dolazi. Predmete iz zadrugarstva treba udesiti tako, da daju dovoljno znanja slušaocima, te bi u tu svrhu iz šumskog zadrugarstva trebalo predavati: teoriju i istoriju zadrugarstva, knjigovodstvo (i računicu) kreditnih, nabavljačkih i proizvođačkih zadruga, zadružno zakonodavstvo i urbarnu socijologiju. I Ministarstvo šuma i rudnika bi trebalo da u ovom .pogledu uzme inicijativu stvarajući kratke (mesečne) kurseve, kroz koje bi trebali da prođu sve kolege-šumari, koji su u neposrednom dodiru sa narodom i imaju mogućnosti da rade na zadružnom pokretu. Pre nego pređemo na način osnivanja zadruga, istaćićemo ukratko, u kome se sve cilju mogu osnivati šumske zadruge. Ti su ciljevi mnogobrojni, pa otuda i vrste šumskih zadruga. Tako se može osnivati zadruga: l) Za zajedničko postavljanje šumsko-upravnog ili šumsko-čuvarskog osoblja; 2) za zajedničku izradu privrednog plana, transportnih naprava (puta železnlcc, splavarenja i dr.); 3) za zadružno pošumljavanje, podizanje rasadnika, trušnlca; 4) za zajedničku regulaciju bujlčnih potoka; 5) za zadružno iskorišćavanje (prodaju) šumskih proizvoda: katrana, drvenog uglja, smole, gljiva, lekovltog bilja i ostalih sporednih šumskih proizvoda; 6) za zadružnu preradu šumskih proizvoda putem strugare (pilane), fabrike za Izradu pokućstva, sanduka, Iburadi, štavila, smole, drvenog posuđa, sita i rešeta, žigica, čačkalica, kalupa, štapova, kutija, poljoprivrednih sprava i dr.; 7) radi zajedničkog preduzimanja radova kod eksploatacije (radova) u šumi; 8) za podmirenje potreba u drvetu i građi putem zadružne organizacije itd. Šumske zadruge mogu biti komblnovane sa zadatkom Iz dve i više navedenih tačaka. No u glavnom sve se one dele u tri glavna tipa: proizvođačke, nabavljačke i prodajne zadruge ili kombinacija ovih (proizvodačko-prodajne ili nabavljačko-proizvođačko prodajne). Sa kojom vrstom zadruga u izvesnom kraju treba prvo početi, zavisi od potrebe, shvatanja i želja onih, koji zadrugu osnivaju. Gdjegod je to moguće, treba početi sa osnivanjem prodajnih zadruga, koje seljaku daju odmah 1 očevidne koristi. Kada se one jednom ukorene i kada narod 498 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 45 <-- 45 --> PDF |
uvidi sve dobre i liorisne strane ovih zadruga, onda treba početi sa osnivanjemostalih vrsta šumskih zadruga, jer ima Itrajeva, gde su baš te druge (vrste zadruga) jedino moguće i potrebne; na primer u Vojvodini nabavljačke zadruge za snabdevanje članova građom i drvetom za ogrev; U Dalmaciji zadružno pošumljavanje, iskorišćavanje lekovitog bilja ili čuvanje branjevina; kod komunalnih šuma zajednička izrada privrednog plana, transportnih naprava, postavljanje šumsko-upravnog ili šumsko- čuvarskog osoblja. U Južnoj Srbiji pored prodajnih zadruga (drvo za ogrev, katran, smola, drveni ugalj, lekovito bilje) dolaze u kombinaciju zajednička pošumljavanja i regulacija bujica kao i pašnjačke (za suvate) zadruge (amelioracija istih), na čemu treba naročito raditi u interesu borbe protiv šumske paše; u Bosni zadružno iskorišćavanje servituta i smolarenja; u Srbiji domaća kućna industrija i pilanska preradba; u Slovenačkoj domaća kućna industrija, pilanska prerada i iskorišćavanje gljiva. Kod prodajnih zadruga treba na primer osnivati zadružna stovarišta u srcskim i drugim većim potrošačkim mestima, početi sa prodajom drva za ogrev i drvenog ćumura kao proizvoda, koji se mogu uvek lako i brzo unovčiti, a docnije, ako ima mogućnosti i potrebe, preći i na prodaju grade u oblom, pa i u prerađenom istanju. Za savete i pomoći pri osnivanju šumskih zadruga treba se obratiti Glavnom savezu srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu (Frankopanova 15), koji će svakome poborniku zadrugarstva rado izaći u susret. Šumska se zadruga najlakše osniva, kad se prethodno zainteresuju za nju jedno ili dva lica iz sela ili sreza gde se misli osnivati zadruga. To se najbolje postigne, ako im se pročitaju pravila i objasni, šta su to šumske zadruge, gde ih ima ´(kod nas i na strani), kakve su rezultate postigle u drugim mestima i državama, kako se jedno takvo udruženje može osnovati u njihovom kraju, i ako im se najzad .preporuče upustva, koja daje besplatno Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu, odakle mogu videti pojedinosti, koje su potrebne za osnivanje jedne šumske (zemljoradničke) zadruge. Treba zainteresovati za šumsku zadrugu na prvom mestu sve ljude iz sela, koji svojim položajem i glasom uživaju opšte poštovanje i poverenje. Naročito treba zainteresovati sveštenika i učitelja. Ako je sam sveštenik, učitelj ili neko od pismenih seljaka voljan da radi, da se u njegovom kraju osnuje šumska zadruga, on treba da zainteresuje za nju, na način kao što je gore kazano, što više (po mogućstvu bar 10) lica, pazeći pri tome da uđu samo oni, koji mogu biti zadrugari. Cim se tako zadobije potreban broj lica za šumsku zadrugu, ova lica treba da potpišu dva primerka pravila. Pored svoga potpisa svaki će staviti: koliko upisuje udela. Kad se pravila sastave, onda će se s potpisanim pravilima obratiti neposredno sreskom načelstvu ili, da se ne bi izlagali trošku oko odlaska do sreske kancelarije i povratka otuda, lica ova (potpisnici pravila) mogu sačekati, kad srcsk? načelnik ili pisar dođu u selo s drugim kakvim poslom, pa ga umoliti, da im potpise na pravilima overi. Jedan primerak pravila zadržaće sreski načelnik za svoju arhivu. Za pretstavku i overu potpisa ne plaća se nikakva taksa. Zemljoradničke zadruge su oslobođene svih taksa u smislu propisa čl. 95 i 98 Zakona o zemljoradničkim i zanatskim zadrugama i rešenjem Ministra finansija br. 4608 od 25/3 — 1931 god. (Službene novine br. 11-1 od 1 I 1932 god.). Cim sreska vlast overi potpise na pravilima, smatra se da je zadruga osnovana. Osnivači njeni (potpisnici pravila) treba odmah da se sastanu na skupštinu, da izaberu upravni i nadzorni odbor i da rese o ostalim pitanjima, koja se tiču poslovanja zadrugina (izbor rukovoditelja i pretsedatelja skupštine; izbor poslovođe skupštine; izbor triju zadrugara za overu i potpis zapisnika; usvajanje pravila; veUčina udela zadrugarskih; o danima i časovima, u koje će zadrugina prodavnica poslovati; o ukupnoj 499 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 46 <-- 46 --> PDF |
sumi, do koje se zadruga može zadužiti s obzirom na propise čl. 99 zakona o zemljoradničkim i zanatskim zadrugama; o stupanju u Glavni Savez srpskih zemljoradničkih zadruga,^ u komu su učlanjene i ostale zemljoradničke zadruge; o stanu i kancelariji zadruginoj i nabavci materijala za rad i t. d.) 0 svemu, što se na skupštinama šumskih zadruga veća i rešava, mora se voditi zapisnik. Pre nego što skupština otpočne svoj rad, treba uvek pozvati sve zadrugaresastaviti spisak o njima. U spisak će se zapisati samo oni zadrugari, koji su prisutni skupštini. Da se ne bi desio slučaj, da se spisak zadrugara razdruži od zapisnika, najbolje je sastaviti isti na čelu samoga zapisnika. S ovim je svršena uloga prve skupštine. Posle toga nastaje obrazovanje (sastav) upravnog i nadzornog odbora. Članovi izabrani u upravni odbor sastaju se odmah u sednicu radi izbora pretsednika upravnog odbora, koji je ujedno i pretsednik zadruge. To ´isto ima da izvrši i nadzorni odbor, t. j . da i on izabere sebi pretsednika. 0 scdnicama ovih izbora vodi se zapisnik, koji potpisuju svi prisutni članovi i knjigovođa. Upravni odbor, pored izbora pretsednika, mora izabrati blagajnika, sekretara i magacinera, a nadzorni odbor sekretara. Pošto zadruga postoji pravno tek onda, kad je Okružni sud uvede u zadružni registar, to je upravni odbor dužan, čim se zadruga obrazuje, da je prijavi Okružnom sudu. Prijava mora biti pismena i njoj se prilaže: 1) pravila, koja su potpisali zadrugari, a sreska vlast overila; 2) prepis tih pravila, t. j . još jedan primerak štampanih pravila, na kojem će se prepisati potpisi zadrugara i overa policijske vlasti; 3) spisak zadrugara, Jz koga se može videti ime, prezime, zanimanje, mesto stanovanja svakog zadrugara i broj upisanih udela; 4) prepis skupštinskog zapisnika o izboru upravnoga i nadzornoga odbora (kako spisak zadrugara, tako i prepis zapisnika, mora biti overen od strane uprave zadrugine: pretsednika, jednog člana upravnog odbora i knjigovođe); 5) svojeručni potpisi članova upravnog odbora, overeni od strane policiske vlasti; i 6) iznos od 90 Din na ime takse za štampanje oglasa u »Službenim novinama« o osnivanju zadruge. Kad sud primi ovu prijavu, on će još istoga dana overiti pravila, staviti na njima potvrdu, da su uvedena u zadružni registar i vratiti ih zadruzi. Čim zadruga primi od suda potvrđena pravila, upravni odbor treba da se pismeno obrati Glavnom savezu srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu i umoli ga, da primi zadrugu u članstvo. Uz ovo pismo upravni odbor treba da pošalje savezu: 1) jedan primerak pravila zadruginih, na kojem se moraju prepisati kako sva imena potpisnika originalnih pravila tako i overa policiske vlasti i potvrda sudska; 2) prepis skupštinskoga zapisnika; 3) spisak zadrugara sa naznačenjem udela upisanih; 4) obavezu magacinera potvrđenu kod policiske vlasti (Kako prepis pravila tako i prepis skupštinskoga zapisnika moraju prethodno overiti svojim potpisima: pretsednik, jedan član upravnog odbora i knjigovođa). U ovom pismu o osnivanju zadruge i molbi´ za prijem u članstvo saveza mora se navesti: 1) datum, kada je zadruga osnovana (dan držanja skupštine); 2) datum, kada je zadruga uvedena u zadružni registar; 3) činjenica, da se šalje savezu prepis potvrđenih pravila i prepis skupštinskoga zapisnika; 4) koja su lica izabrana za članove upravnog odbora i nadzornog odbora, a koja su izabrana za prctsednike upravnog ^ Glavni je zadatak Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, da se brine o pravilnom razvitku šumskih zadruga, da štiti i brani njihove interese i da ih u radu poučava i obodrava. ^ Po zakonu zapisnik se mora trajno čuvati u zadruginoj arhivi i davati na uviđaj svakom zadrugaru, koji to zatraži, i nadležnoj državnoj vlasti. Prema tome zapisnik se mora voditi i na prvoj konstitutivnoj skupštini. 500 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 47 <-- 47 --> PDF |
i nadzornog odbora; 5) koja su lica izabrana za linjigovođu, blagajnika i magacinera; 6) obaveza magacinera na sumu od dinara, za koju jamče još dva zadrugara, potvrđenu kod policijske vlasti; 7) izjava da zadruga pristaje na sve odredbe pravila Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga. Na kraju ove molbe treba staviti tačnu adresu zadruginu, a zatim potpise pretsednika upravnog odbora, jednoga člana istoga odbora i knjigovođe. Sa ovim su i poslednje formalnosti izvršene oko osnivanja zadruge i zadruga može otpočeti svoje redovno poslovanje, naravno čim bude primljena u članstvo Glavnog saveza i kad od istog dobije knjige, obrasce i štambilj. Da bismo onima, koji rade na osnivanju šumskih zadruga, olakšali posao oko sastava i izrade zadružnih pravila, donosimo ovde nacrt takvog jednog projekta, koji se naravno prema mestu i prilikama može menjati. Odredbe, koje mogu biti izložene hitnijim izmciiama i dopunama, označene su naročito u samom tekstu nacrta.-´ Pravila .. . šumske zadruge član 1. Na osnovu zakona o zemljoradničkim i zanatskim zadrugama, osniva se udruženje pod firmom: ... . šumsko-proizvodačko-prodajna i nabavljačka zadruga. Sedište je zadruzi ... (srez . .. banovina ....) Cian 2. Zadruga se osniva na udelima, a svaki zadrugar odgovara za obaveze zadrugine (pet, deset) puta, koliko oznosi zbir suma svih njegovih udela, prema odredban´. a zakona za zadruge s ograničenom odgovornošću,* Član 3. Zadatak je zadruzi da prerađuje, .prodaje i nabavlja za račun svojih zadrugara sve šumske proizvode (glavne i sporedne). Radi toga zadruga će: 1) Podići zadružnim sredstvima potrebne magacine i druga smestišta za prikupljanje proizvoda od svojih zadrugara. Radi zadružne prerade drveta, izrade pokućstva, sanduka, buradi, štavila, smole, drvenog posuda, sita i rešeta, žigica, čačkalica, kalupa, štapova, kutija, poljoprivrednih sprava, katrana, smole, drvenog uglja, gljiva, lekovitog bilja i ostalih šu.Tiskih proizvoda zadruga će podići potrebna postrojenja, strugare (pilane), fabrike i druge strojeve. 2) Prikupljene sirovine, prerađevine, koje su zadrugari sami sa svojom čeljadi ili radenicima proizveli kao i proizvode koje zadruga bude izrađivala, zadruga će grupisati po vrstama i kakvoći i težiće da ih najbolje unovči. 3) One vrste šumskih proizvoda (namirnica — robe), u kojima zadrugar´ oskudevaju, zadruga će nabavljati svojim zadrugarima za njihove potrebe i ustupiti ini po povoljnim pogodbama — za gotov novac ih na otplatu, što će se urediti poslovnikom. 4) Zadruga će po potrebi postavljati potrebno šumsko-upravno i šumsko-čuvarsko osoblje radi zajedničkog čuvanja i zaštite kao i radi racionalnog unapređenja šuma i zabrana svojih članova i njihovog šumskog gospodarstva uopšte (izrada privrednih planova, regulacija bujičnih potoka, transportnih naprava, puteva, železnica, splavarenja i drugo). ^ Pored ovog nacrta mogu se kod izrade pravila uzeti za primer pravila zemljoradničkih nabavljačkih i prodavačkih zadruga, žitarskih zadruga, mlekarskih zadruga, voćarskih zadruga, stočarskih zadruga, vinogradarskih zadruga, kreditnih zadruga i dr., koja se mogu besplatno dobiti od Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu — Frankopanova 15. * Ako se zadruga osniva na neograničenoj odgovornosti, onda bi ovaj član glasio: »Zadruga se osniva na neograničenoj odgovornosti zadrugara na udelima. Zadrugari odgovaraju za obaveze zadrugine solidarno, celim svojim imanjem, prema odredbama zakona za zadruge s neograničenom odgovornošću.« O zadrugama s ograničenom i neograničenom odgovornošću vidi detaljnije u zakoiuu o zemljoradničkim i zanatskim zadrugama. 501 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 48 <-- 48 --> PDF |
5) Sem toga zadruga će se starati da uvede kod svojih zadrugara one vrste drveta, koje se na tržištu najbolje plaćaju i koje najbolje odgovaraju stojbiriskim prilikama i ličnim potrebama. Prema tome nabavljače bolje seme i ustupati ga zadrugarima za pošumljavanje svoga šumskog zemljišta, podizaće trušnice za trušenje semena i rasadnike za proizvodnju sadnica, preduzimače zadružna pošumljavanja, sve to za gotov novac ili na otplatu, što će se odrediti poslovnikom. 6) Pored toga, ako se pokaže potrebno, ona će nabavljati zad-^ngarima i druge sprave u vezi sa podizanjem, uređenjem i iskorišćavanjem šuma kao i sredstva za uništavanje i suzbijanje štetočina i t. d. i ustupati im ili za ,gotov novac ili na otplatu. 7) Budiće i širiće svest o štednji medu svojim zadrugarima, primaće štedioničke uloge, kako od svojih zadrugara tako i od drugih lica, i plačaće interes na štednju, koliko skupština zadrugara odredi.´´ 8) Izdavače novac na unete šumske proizvode, najviše do "A pijačne vrcdnosti, onim zadrugarima, koji ne mogu da sačekaju bolju pijačnu cenu, i na izdati im novac naplaćivaće interes, koji skupština odredi, 9) Starače se da zavede kod svojih zadrugara racionalno podizanje, gajenje ´ iskoriščavanje šuma, tako da proizvodnju podigne na viši stupanj kulture i da je u pogledu izvoza po mogućstvu i potrebi dovede u vezu sa većim stranim tržištima. U tome cilju zadruga će organizovati što uspešniju propagandu putem teorijskog i praktičnog rada, preko svog šumarskog osoblja i drugih stručnih Ijudi-radenika na tome poslu." Član 4. Zadruga postoji pravno od dana, kad je nadležni Okružni Sud uvede u zadružni registar. Osniva se na neodređeno vreme, a prestaje i likvidira po odredbama zakona o zemljoradničkim i zanatskim zadrugama. Član 5. Zadrugar može biti: 1) Svaki šumoposednik, koji živi na selu, a ne bavi se zelenaštvom, špekulacijom, naročito preprodajom šumskih proizvoda za svoj lični ili tuđ račun; 2) svaki zadrugar, koji nije zadrugar neke druge šumske zadruge; 3) starešina u porodici (pod porodicom se razume otac sa sinovima, unucima, praunucima itd.); nu starešina, koji zbog slabosti, starosti ili nepismenosti ne može ili ne želi da stupi sam u zadrugu, može na to ovlastiti jednoga od svojih sinova, koji je punoletan i odgovara ostalim pogodbama iz ovoga člana; 4) starešina u zadružnoj kući (u zadružnu kuću spadaju braća rođena, braća od stričeva, stričevi sa sinovima, unucima, praunucima itd.) po ovlašćenju svih ostalih pravno sposobnih zadrugara iste kuće; ako starešina ne može ili ne želi sam da stupi u zadrugu, na njegovo mesto može stupiti drugi koji član zadružne kuće, ako je punoletan i odgovara ostalim pogodbama iz ovoga člana; 5) udova (žena), koja ima svoje vlastite imovine; 6) lUdova (žena) umrloga zadrugara, koja nema vlastite imovine, ali želi da ostane u zadruzi na mesto svoga pokojnog muža; u ovom slučaju ona mora prethodno dobiti odobrenje starateljskog sudije (analogno članu 75 tač. 5. zakona o starateljstvu); 7) m´UŠko dete umrloga zadrugara, kad navrši 17. godinu, a po odobrenju starateljskog sudije; 8) staraoc dece ostale bez roditelja, koji su bili članovi zadruge, i to po odobrenju starateljskoga sudije; 9) svaka posebna zemljoradnička zadruga: kao nabavljačka, prodavačka i t. d.; 10) opštine, crkve, škole, manastiri, banovinski, sreski i opštinski poljoprivredni odbori, koji imaju svoju šumu ili rukuju šumom fondova i sa istom gazduju; 11) svi. ´^ Vidi objašnjenje i napomenu kod čl. 64. " U ovome članu obuhvaćeno je u glavnom sve ono što može biti zadatak raznih vrsta šumskih zadruga. Ne znači, da sve to treba uneti kao zadatak u Pravila pojedine šumske zadruge, jer (kao što je već napred rečeno) šumska zadruga može se osnovati i sa jednim ograničenim zadatkom, što će naravno zavisiti od vremenskih i lokalnih odnosa i prilika kao i od želja, potreba i mogućnosti samih zadrugara. 502 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 49 <-- 49 --> PDF |
prosvetiii i kulturni radnici: učitelji, sveštenici i ostali činovnici i podobni njima, ako i nemaju svoje šume, a žele da budu zadrugari. Članovima ove zadruge mogu biti samo lica, koja stalno žive na njenom području u ...., srez ..., banovina .... i nisu pod stečajem, koja uživaju sva građanska prava, a uz to su vredni, valjani, pošteni i uredni Ijudt, koji nisu odani pijanstvu, kartanju i Icnovanju (neradu). Pri stupanju u zadrugu zadrugar mora prijaviti, kakvu sumu i koliku ima šumu (zabran), i to po vrsti drveta i načinu uzgoja, zatim kako se zove mesto, gdje je šuma. Član 6. Ko posle potvrde ovih pravila hoće da stupi u zadrugu, ima da podnese pismenu molbu upravnom odboru. Onaj, koga ne primi upravni odbor, može se žaliti prvoj skupštini zadrugara. Član 7. Primljen zadrugar mora podneti zadruzi pismenu izjavu, u kojoj mora hiti izrikom naglašeno, koliko udela upisuje, i da odgovara (deset) puta onoliko, koliko iznosi zbir suma svih njegovih udela, kako za buduće obaveze zadrugine tako i za obaveze, što ih je zadruga pre njegova stupanja u zadrugu na se primila (čl. 12 i 15 zakona o zadrugama). Potpis na ovoj izjavi mora biti overen prethodno od zadruge. Podnosilac izjave postaje zadrugarom od onoga dana, kad ga dotični Okružni sud uvede u spisak zadrugara. Član 8. Zadrugarstvo prestaje: 1) kad zadrugar umre; 2) kad sam istupi iz zadruge; 3) kad bude isključen iz zadruge; 4) kad se iseli iz oblasti zadrugine. Član 9. Kad zadrugar umre, njegov pravni naslednik nasleduje ga u svima pravima i dužnostima u zadruzi. To nasledstvo u zadruzi traje dve godine, dokle traje odgovornost pokojnoga zadrugara za obaveze zadrugine (član 57 zakona o zadrugama). Ode ima više više pravnih naslednika, tu će oni između sebe izabrati i ovlastiti jednoga, da ih u ovoj zadruzi zastupa. Član 10. Svaki zadrugar može da istupi iz zadruge kad hoće. O ovome istupanju mora javiti upravnom odboru zadruge pismeno. Na ovo pismo zadruga mu odmah izdaje reverz. Zadrugar, koji se iseli iz oblasti zadruge, mora takođe pismeno javiti zadruzi o svom istupanju i njemu zadruga odmah izdaje revers. Zadrugar može i pred nadležnim okružnim sudom izjaviti, da hoće da istupi iz zadruge. član U. Mora se isključiti iz zadruge svaki onaj zadrugar: 1) koji promeni svoja pravila (ako je zadruga) tako da nema više u njima onih pogodaba, koje traži zakon o zemljoradničkim i zanatskim zadrugama; 2) koji radi protiv ugleda i interesa ove zadruge; 3) koji ne ispunjava svoje dužnosti prema zadruzi, pravilima propisane; 4) koji svoje proizvode prodaje van zadruge ili pokuša tuđe proizvode da proda preko zadruge; 5) koji se oda trgovini, špekulaciji, naročito prodaji šumskih proizvoda za svoj ili tuđ račun; 6) koji se oda pijanstvu, kartanju i drugom nemoralnom životu i t. d.´ 7) koji ne dođe na tri skupštine uzastopce, a ne može da opravda svoj Szostanak; 8) koji drugome ustupi ili preproda proizvode, koje je od zadruge za svoju ličnu ili do- m.aću potrebu nabavio; 9) koji ne vrati svoj dug na vreme, nego zadruga mora da traži naplatu sudskim putem; 10) koji padne pod stečaj i uopšte koji nema više pogodaba iz čl. 5. ovih pravila. O isključenju iz zadruge rešava upravni odbor. To se rešenje, pismeno i neodložno, saopštava isključenome. Protiv odluke upravnog odbora isključeni se može žaliti prvoj skupštini zadrugara, čije je rešenje konačno. član 12. Zadrugari, koji umru, koji prestanu da rade, koji sami istupe iz zadruge ili budu isključeni, prestaju biti zadrugarima od dana, kad nadležni Okružni sud primi izveštaj o smrti, prestanku rada, istupanju ili isključenju njihovu. Član 13. Pravo je zadrugara: 1) da sudeluje na skupštinama zadrugarskim s pra vom rešavanja; 2) da čini predloge u pogledu zadruge i njenoga poslovanja; 3) da zahteva na uviđaj skupštinske zapisnike; 4) da zahteva prepis godišnjeg računa; 5) da preko zadruge prodaje šumske proizvode ili prerađevine svoje; 6) da preko za druge nabavlja sredstva za posebnu ili zajedničku upotrebu (čl. 3); 7) da se služi 503 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 50 <-- 50 --> PDF |
zadružnim spravama pri gazdovanju sa svojim šumama; 8) da ulaže kod zadruge tiovac na čuvanje i pod interes; 9) da uživa sve koristi ovoga zadružnog poslovanja. Posebne zadruge kao i druga samoupravna tela i ustanove, koji su zadrugari u ovoj zadruzi, prestavljaju punovažno na skupštinama zadruginim njihova punomoćnici, koji moraju biti zadrugari ove zadruge. Jedan punomoćnik ne može zastupati više od jednog zadrugara. Zadrugari, koji su to prestali biti (čl. 15. ovih pravila), ne mogu sudelovati na skupštinama. Član 14. Dužnost je zadrugara: 1) da upiše najmanje jedan udeo i da ga uplati po propisu pravila (čl. 66). Jedan zadrugar može upisati i više udela, nu više od 100 udela ne može imati nijedan zadrugar. Opštine i ostale ustanove upisaće udele kao i obični zadrugari; 2) da odgovara za obaveze zadrugine (10) .puta onoliko, koliko iznosi zbir suma svih njegovih udela, a prema odredbama zakona o zemljoradničkim i zanatskim zadrugama za zadruge s ograničenom odgovornošću; 3) da sudeluje na svim skupštinama zadruginim i da pomaže svim silama, da se ostvari zadatak zadrugin; 4) da u svakoj prilici ima na umu ugled i interese zadrugine i da ih čuva i brani; 5) da sve svoje šumske proizvode, izuzimajući one koji su mu za kuću potrebni, donosi i predaje odmah zadruzi, koja će ih ili zajednički prodavati ili prerađivati. Ko bude uradio protivno kao i onaj koji bude pokušao da svoje šumske proizvode sam prodaje, smatraće se da ne ispunjava svoje dužnosti prema zadruzi i na njega će se odmah primeniti odredba čl. 11 tačka 3. ovih pravila; 6) da se u svemu vlada po odredbama ovih pravila, poslovnika i skupštinskih odluka, osobito u pogledu posluge zadružnim spravama, nabavaka, vraćanja duga, donošenja i predavanja proizvoda kao i ostalih radova. Član 15. Zadrugar, koji ma kojim uzrokom prestane to biti, odgovara za dotadanje obaveze zadrugine po zakonu o zemljoradničkim i zanatskim zadrugama (član 57 i dalje). Ovo vredi i za naslednike umrlih zadrugara. Član 16. Zadrugini su organi: 1) Upravni odbor; 2) Nadzorni odbor; 3) skupština; 4) blagajnik, magaciner, sekretar i ostalo službeno osoblje. Član 17. Upravni odbor sastoji se iz ... . članova," koji biraju između sebe pretsednika. Pretsednik upravnog odbora pretsednik je i Zadruge. Članove upravnog odi bora bira skupština iz sredine zadrugara. Oni moraju znati čitati i pisati. Članovi upravnog odbora biraju se na dve godine. Prve godine istupa jedna polovina, na koju padne kocka. Druge godine istupaju ostali (druga polovina).** Posle toga roka istupa svake godine po jedna polovina članova po redu izbora. Na mesto njihovo skupština bira druge. Stari članovi mogu biti ponovo birani. Ako koji član umre ili odstupi pre roka, prva skupština bira na njegovo mesto drugoga člana. Izbor novoga člana važi za ono vremc, za koje je imao važiti izbor pređašnjega člana. Nu ako bi se broj članova upravnog odbora, smrću ili odstupanjem, toliko smanjio, da no bi mogao rešavati, tada je nadzorni odbor dužan sazvati vanrcdnu skupštinu, koja će popuniti upražnjena mesta, i to na,idalje za 10 dana. Blagajnika, sekretara i magacinera bira Upravni odbor iz sredine zadrugara. ^ Ako zadruga obuhvata nekoliko sela, onda treba izabrati 3 člana iz mesta, u kome je zadrugino sedište, a iz ostalih sela svega 2 ih, ako je više sela, 4 ili, ako je još više sela, 6. Tada bi ukupan broj članova u upravnom odboru bio 5, 7 ili 9. l´reba izbegavati odveć velik broj, jer je onda otežan rad u odboru. Ako Zadruga obuhvata samo jedno selo, onda broj članova može biti manji — 5 ili samo 3. * Pošto je broj članova upravnog odbora neparan, to će se pod prvom polovinom uvek razumeti jedan manje od celokupnog broja, a pod drugom jedan više od toga broja. Na pr. ako je broj članova upravnoga odbora 7, prva polovina 3, a druga 4. 504 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 51 <-- 51 --> PDF |
član 18. Skupština ima pravo da pojedine članove upravnoga odbora, a i ceo odbor, smeni u svako doba, kad ne vrše svoje dužnosti, kao što to zakon o zadrugama i ova pravila određuju (čl. 19. zakona o zadrugama). Na mesto njegovo biraju se odmah drugi članovi. Izbor novili članova važi za ono vreme, koliko je imao važiti izbor predašnjih članova. I nadzorni odbor je vlastan da pojedine članove upravnog odbora, a i ceo odbor udalji od dužnosti, kad opazi da posluju protivno odredbama zakona o zadrugama ili protivno odredbama ovih pravila ili poslovnika ili da su inače oštetili ugled i interese zadrugine. Samo je u tom slučaju dužan nadzorni odbor da još istoga dana, kad je doneo odluku da se neki član upravnoga odbora ili ceo odbor od dužnosti udalji, sazove skupštinu i da joj iznese sve nepravilnosti, koje je našao u radu uklonjenih članova upravnog odbora. Za vreme, dok se skupština ne sastane, dužnost uklonjenih članova upravnoga odbora privremeno će vršiti lica, koja nadzorni odbor iz svoje sredine odredio bude (član 35 zakona o zadrugama). Član 19. Za legitimovanje upravnog odbora služi izvešće suda, da su lica u njemu imenovana kao članovi upravnoga odbora uvedena u zadružni registar (član 21 zakona o zadrugama i član 20 odeljak 3 pravila o vođenju zadružnoga registra). Član 20. Zadrugu potpisuje pretsednik sa još jednim članom upravnoga odbora i sekretarom — odnosno blagajnikom. Smatra se da je zadruga punovažno potpisana, kad se oni, koji su ovlašćeni za potpisivanje imena njezina, ispod njega svojeručno potpišu. Član 21. Upravni odbor predstavlja i punovažno zastupa zadrugu na sudu i van suda. U slučaju spora, kad se u ime zadruge mora polagati zakletva, polagaće je svi članovi upravnoga odbora ili jedan od njih, koga odredi sud. Za dokaze po knjigama polaže zakletvu, umesto njih, zadrugin sekretar — odnosno blagajnik. Član 22. Upravni odbor dužan je: 1) da se tačno drži zakona o zadrugama, ovih pravila i poslovnika i da tačno izvršuje zaključke skupštinske; 2) da rešava o primanju i isključenju zadrugara; 3) da rešava o zajedničkoj prodaji šumskih proizvoda ili prerađevina; 4) da ispituje kakvoću i utvrđuje cenu, po kojoj će se proizvodi od zadrugara primati. Odluka o proceni je punovažna, kad je na sednici najmanje 3 odborska člana ibilo i u proceni se svi složili; 5) da rešava o zajedničkoj proizvodnji ili preradi zemljoradničkih proizvoda; 6) da rešava o nabavci srestava i namirnica za posebnu ili zajedničku upotrebu i određuje cenu, po kojoj će se što ustupiti zadrugarima; 7) da rešava o podizanju potrebnih građevina i o nabavci potrebnih sprava, pribora i nameštaja za smerove zadruge; 8) da rešava o kupovini ili zakupu zemljišta za potrebe zadruge; 9) da se stara o nabavci potrebnoga novca putem zajma ili uloga, a u granicama one sume, koju skupština odredi; 10) da se stara o tačnom i urednom otplaćivanju ili vraćanju ovih zajmova; 11) od vremena na vreme da u opravdanim slučajevima utvrđuje stopu interesa, koji će se plaćati za štedioničke uloge zadrugara i drugih ulagača (vidi čl. 51 tačka 8); 12) da odredi časove, u koje će zadruga poslovati; 13) da bira i postavlja službeno osoblje, da mu određuje platu i da ga otpušta; 14) da propiše uredbu o služibenom osoblju; 15) da rešava o svima rashodima zadružnim; 16) da svakoga meseca pregleda knjige, sva pismena, efekte, obveznice, stanje magacina i stanje blagajnice; tom prilikom da se uverava, da li je stanje zadružno ispravno kao i dali se knjige uredno vode; 17) da na kraju svake godine pregleda godišnji račun i potpisuje ga, ako nađe da je ispravan i da odgovara onom stanju imovine i duga, koje je popisom (inventarom) na dan 31 decembra nađeno u zadruzi; 18) da najdalje do 31 marta svake godine sazove redovnu skupštinu i da joj podnese godišnji račun i izveštaj o svom poslovanju i poslovanju zadruginom za prošlu godinu; 19) da sazove vanrednu skupštinu, kadgod to interesi zadružni zahtevaju; 20) da u smislu zakona o zadrugama (član 12, 25 i 26) tačno prijavljuje sudu svako prinavljanje i istupanje za 505 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 52 <-- 52 --> PDF |
drugara kao i svaku promenu u upravnom odboru; 01) da motri na rad magacinera tako da se ostavljeni proizvodi u magacinu i stovarištu paze da ne poglegnu kvaru ili propadanju; 22) da izvrši popis o tome, koliko se nalazi proizvoda kod zadrugara neprodatih, i da u tom smislu obaveštava zadrugare da donesu ostatak svojih proizvoda, kad to tržišne prilike budu zahtevale; 23) da se stara, da se zadrugari, kod kojih se ´ukaže potreba za racionalniju obradu šumskih proizvoda, pridržavaju upustava datih od strane zadruginih organa; da izdaje upustva i širi potrebno znanje, kako u pogledu svih radova oko podizanja i gajenja šuma tako i u pogledu eksploatacije i suzbijanja štetočina u šumi; 24) da prisustvuje pregledu nadzornika Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga; 25) da novac, koji bi ležao u zadruzi beskorisno, predaje na čuvanje i pod interes Glavnom savezu srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu; i 26) da po jedan član upravnog odbora bude u zadruginom magazinu i stovarištu (da reduje) uvek i za sve vreme, kad su oni otvoreni. Član 23. Upravni odbor osobito će se još starati, da se medu zadrugarima ustamovi i održava uzajamno pomaganje u radu, osobito u slučajevima, kad se neki zadrugar razboli, kad otide na daleki put ili na vojnu vežbu ili u rat i t. d., a njegovi ukućani ne mogu, s oskudice radne snage, stići da sami sve radove na vreme svrše. Član 24. Članovi upravnog odbora sastaju se na redovne sednice najmanje jedanput mesečno, i to uvek u unapred određeni dan i čas, bez ičijega poziva. Osim toga se sastaju po potrebi na poziv pretsednika ili, ako je pretsednik sprečen, na poziv zamenika mu. Pretsednik je dužan sazvati sednicu upravnog odbora 1 onda, kada to pismeno zatraži od njega jedan član istoga odbora. Kad je pretsednik sprečen, upravni odbor određuje mu iz svoje sredine zamenika. Zaključci sednica upravnoga odbora punovažni su, kad su na sednici najmanje tri odborska člana, računajući tu i onoga, koji pretsedava. Odluke se donose sporazumom. Kad ne može da se postigne sporazum, onda se glasa. Rešava prosta većina, a na slučaj jednake podele glasova, rešava glas pretsedatelja. Član 25. Kad se rešava o prodaji robe na otplatu kojega člana upravnoga odbora, 0 potpisu njegovu ili inače o pitanju, u kojem je on lično zainteresovan, on ne može biti na sednici, a odluke upravnoga odbora o tom pitanju moraju se dostavljati nadzorno.Ti odboru, bez čijeg odobrenja one ne mogu biti punovažne i izvršne. Član 26. O većanju i rešavanju na sednici upravnog odbora vodi se zapisnik. Zapisnik vodi sekretar, koji sudeluje na sednicama upravnoga odbora s pravom savetovanja. U zapisnik se beleže i odvojena mišljenja pojedinih članova upravnoga odbora. (Zapisnik potpisuju: pretsednik upravnog odbora, svi članovi, koji su bili na sednici i sekretar. Član 27. Upravni odbor može izabrati iz svoje sredine izvršni odbor od tri člana, koji će vršiti dužnosti celoga upravnog odbora, zastupati ga u svima pravima i dužnostima propisanim pravihma. Član 28. Izvršni odbor sastoji se od pretsednika, potpretsednika i jednog člana upravnog odbora i upravnika (ako ga ima), koji žive u sedištu zadruge ili su iz najbliže okolice, tako da bi mogli doći na sednicu u svako doba, kako to interesi zadruge zahtevaju. Poziv na sednice izvršnog odbora potpisuje pretsednik i sekretar. Član 29. Upravni i izvršni odbor sastavljaju zajedno Glavni upravni odbor. član 30. Članovi upravnoga odbora odgovorni su zadruzi celim svojim imanjem solidarno za štetu, koja bi nastala od protiv-zakonog ili nepravilnog vršenja njihove dužnosti ili otuda, što bi prekoračili međe svoga prava i svoga poslovanja, koja im zakon ili ova pravila određuju, te time zadrugu oštetili. Nu ova odgovornost ne može pasti na onoga člana upravnoga odobra, koji je odmah protiv odluke i odredbe odbora protestovao i nadzornom odboru pismeno protest dostavio ili nije sudelovao u poslu, kojim je zadruzi učinjena šteta. 506 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 53 <-- 53 --> PDF |
član 31. Odredbe što važe za članove upravnoga odbora, važe i za njihove zamenike (član 18 ovih pravila). Član 32. Pretsednik rukovodi u ime upravnoga odbora, a u smislu ovih pravila i poslovnika, sve poslovanje u zadruzi. Član 33. Nadzorni odbor obrazuje se slično kao upravni odbor (čl. 17). Članovi nadzornog odbora biraju između sebe pretsednika i sekretara. Članove nadzornoga odbora bira skupština iz sredine zadrugara. Oni moraju znati čitati i pisati. Biraju se na dve godine. Istupanje i ponovno biranje pojedinih članova nadzornog odbora vrši se slično kao kod upravnog odbora (čl. 17). Nu, ako bi se broj članova nadzornoga odbora smrću ili odstupanjem smanjio na dvojicu, ova dvojica moraju odmah sazvati vanrednu skupštinu, koja će popuniti upražnjena mesta. član 34. Članovi nadzornog odbora ne mogu jednovremeno biti i članovi upravnoga odbora niti mogu ove zastupati. Oni me mogu vršiti ni sekretarske ni blagajničke dužnosti. Samo u slučaju člana 18 ovih pravila može nadzorni odbor pojedine članove svoje određivati, da zamenjuju članove upravnoga odbora. Za to vreme i sve dok im se ne izda razrešnica, zastupnici iz reda članova nadzornog odbora ne smeju vršiti svoje dužnosti u ovom odboru. Ako koji član upravnoga odbora iz ovoga istupi, to on ne može biti biran za člana nadzornoga odbora, sve dok kao član upravnoga odbora ne dobije razrcšnicu. Član 35. Skupština ima pravo da pojedine članove nadzornog odbora, a i ceo odbor, smeni u svako doba, kad ne vrše svoje dužnosti, kao što zakon o zadrugama i ova pravila određuju (čl. 19. zakona o zadrugama). Na mesto njihovo biraju se odmah drugi članovi. Izbor novih članova važi za vreme, za koje je imao važiti izbor pređašnjih članova. član 36. Za legitimovanje nadzornog odbora služi skupštinski zapisnik. Član 37. Osobite su dužnosti nadzornog odbora: 1) da propiše poslovnik o poslovanju zadruginu; 2) da motri, da se sav posao u zadruzi vrši po odredbama zakona o zadrugama, ovih pravila, poslovnika i odluka skupštinskih; 3) da najmanje svaka tri meseca pregleda sva potraživanja pa ako nade, da je koje potraživanje u opasnosti, da ga otkaže ili da traži da se bolje obezbedi; 4) da pazi da se upravni odbor sastaje na sednice u one dane i časove, koji su za to određeni, i da najmanje jedan član upravnog odbora, sekretar i blagajnik budu u stanu zadruginu uvek i za sve vreme, kad zadruga posluje; 5) da svakoga meseca, a i kadgod nade za potrebno, pregleda sve poslovanje zadrugino, sve knjige, blagajnicu, obveznice, zalogc, robu na stovarištu, sva dokumenta i prepisku, i da se tom prilikom uverava, da li je zadrugino stanje ispravno i da li se knjige uredno vode; 6) da na kraju svake godine pregleda godišnji račun i potpisuje ga, ako nađe da je ispravan i da odgovara onom stanju imovine i duga, koje je upravni odbor popisom svojim na dan 31 decembra našao u zadruzi; 7) da redovnoj godišnjoj skupštini podnese pismen izveštaj o svom poslovanju kao i predlog, da li da se da ili ne da razrešnica upravnom odboru; 8) da na vreme sazove vanrednu skupštinu, kadkod nađe da je potrebno, ili kad je potrebno da se popuni upražnjeno mesto u upravnom odboru; 9) da prisustvuje pregledu nadzornika Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu; da potpisuje protokol o pregledu i da ga sa svojim izveštajcm o ishodu pregleda saopštava skupštini (član 104 zakona o zadrugama). Član 38. Nadzorni odbor je vlastan, da udalji od dužnosti i magacinera i blagajnika i tajnika, kad opazi da posluju protivno odredbama zakona ili protivno odredbama ovih pravila iU poslovnika. O tom udaljenju nadzorni odbor ima odmah izvestiti upravni odbor i zahtevati da se izabere drugo lice. član 39. Ako zadruga nađe da treba da povede parnicu protiv članova upravnog odbora i o tome skupština donese odluku, onda će parnicu voditi nadzorni odbor. Nađe 507 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 54 <-- 54 --> PDF |
li zadruga da treba da povede parnicu protiv članova nadzornog odbora i o tome skupština donese odluku, onda će parnicu voditi naročiti punomoćnici, koje skupština izabere. ; Član 40. članovi nadzornog odbora sastaju se na redovne sednice najmanje jedanput mesečno, i to uvek u unapred određeni dan i čas ibez ičijega poziva. Osim toga se sastaju po potrebi na poziv pretsednika ili, ako je pretsednik sprečen, na poziv zamenika mu. Pretsednik je dužan sazvati sednicu nadzornog odbora i onda, kad to pismeno zatraži od njega jedan član istoga odbora. Kad je pretsednik sprečen, nadzorni mu odbor određuje iz svoje sredine zamenika. Zaključci sednice nadzornog odbora punovažni su, kad su na sednici najmanje tri odborska člana, računajući tu i onoga koji pretsedava. Odluke se donose sporazumom. Kad ne može da se postigne sporazum, onda se glasa. Rešava prosta većina, a ina slučaj jednake podele glasova, rešava glas onoga koji pretsedava. Svi članovi na sednici moraju glasati. Član 41. O većanju i rešavanju na sednici nadzornog odbora vodi se zapisnik. Zapisnik vodi sekretar. U zapisnik se beleže i odvojena mišljenja pojedinih članova nadzornog odbora. Zapisnik potpisuju svi članovi, koji su bili na sednici. Član 42. Članovi nadzornog odbora odgovorni su zadruzi lično i celim svojim imanjem solidarno za štetu, koja bi nastala usled toga, što se nisu držali odredaba zakona i ovih pravila. Član 43. Pravo zadrugara, da raspravljaju pitanja, koja se tiču zadruge i njenih poslova, da ispituju godišnji račun, da vode nadzor nad svekolikim poslovanjem u zadruzi i da donose odluke o poslovima, koji će se tek poduzeti, iskazuje se u odlukama onih zadrugara, koji su došli na skupštinu. Skupštinu sastavljaju svi zadrugari. Opštine i ostale ustanove pobrojane u čl. 5. tač. 9 i 10 ovih pravila, predstavljaju na skupštini takode punomoćnici, koji su" časnici ili zvanična lica tih ustanova. Jedan punomoćnik ne može predstavljati na skupštini više od jednog zadrugara. Svaki zadrugar (punomoćnik) ima na skupštini pravo samo na jedan glas. Kad se rešava o razrešnici, koju treba dati nekom zadrugaru ili kad se rešava da se neki zadrugar optuži sudu, onda zadrugar, koga se to tiče, ne može sudelovati u donošenju te odluke niti sme glasati niti ibiti na sednici. To važi i za odluke, koje se odnose na zaključivanje kakvoga pravnog posla s nekim zadrugarom. Zadrugari moraju svoje pravo glasa lično upotrebiti. Ovo se ne odnosi na pomenute ustanove u čl. 5. pravila. One svoje pravo glasa upotrebljavaju preko svojih punomoćnika, koji moraju lično dati svoj glas. Član 44. Skupštine su redovne ili vanredne, a drže se u mestu, u kojem je sedište zadruge. Redovnu skupštinu saziva upravni odbor po svršetku svake godine, a najdalje do 31 marta iduće godine. Ako upravni odbor ne bi sazvao redovnu skupštinu u određenom roku, onda je to dužan da za 10 dana, po isteku toga roka, učini nadzorni odbor; a ako i ovaj ne bi to učinio, onda jedna desetina zadrugara može tražiti od okružnog suda odobrenje, da skupštinu sazove. Vanrednu skupštinu saziva upravni odbor, kad nade da je to potrebno. Nu on je mora sazvati i onda, kad to zatraži od njega bar jedna desetina zadrugara. U ovom slučaju ova desetina zadrugara dužna je da podnese upravnom odboru pismen zahtev, u kome mora navesti uzroke, zbog kojih tražih da se sazove vanredna skupština, i predmete, koji će se raspravljati na toj skupštini. Ako upravni odbor ovakav zahtev jie ispuni, onda podnosioci zahteva ´ I nadzorni odbor može sazvati vanrednu skupštinu, kad nađe da je potrebno. 508 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 55 <-- 55 --> PDF |
Član 45. Skupština se saziva pismenim pozivom, koji se mora prilepiti na stan zadrugin, najmanje za 10 dana prc njenog sastanka. U pozivu se moraju naznačiti svi predmeti, koji će se na skupštini raspravljati, a osim toga i gde će biti izložen na uviđaj godišnji račun (član 47 zakona o zadrugama). Ako se skupština saziva po odrobrenju ili ovlašćenju okružnog suda, onda se i to mora izrično u pozivu kazati. Poziv potpisuje pretsednik zadruge, jedan član upravnog odbora i sekretar, kad skupštinu saziva upravni odbor, inače pretsednik i sekretar nadzornog odbora, kad skupštinu saziva nadzorni odbor. Kad skupštinu saziva jedna desetina zadrugara, onda poziv na skupštinu mora potpisati ova desetina zadrugara. Osim toga mora se zadrugarima poslati i pismen (štampan) poziv u istom roku, i to preko služitolja ili pošte. ´ Član 46. Skupštini pretsedava pretsednik upravnog odbora ili njegov zamenik. Ako su obojica sprcčeni, bira skupština iz svoje sredine pretsednika. Skupština bira sebi pretsednika i onda, ako je ona sazvana na zahtev jedne desetine zadrugara ili ako se sastala na poziv nadzornog odbora. Član 47. Skupština rešava samo o onim predmetima, koji su u pozivu naznačeni. Odluke skupštinske o pitanjima i predlozima, koji nisu objavljeni u dnevnom redu, ne vrede, osim odluke o rukovanju skupštinom i sazivu druge skupštine. Član 48. Skupština punovažno rešava, kad je na okupu polovina svih zadrugara. Ako ne dođe tolik broj zadrugara, onda se skupština odgađa i saziva u roku od 10 dana druga, koja će punovažno rešavati bez obzira na broj zadrugara. Rešava prosta većina. Od ovoga se izuzimaju slučajevi, kad se rešava: 1) o izmenama i dopunama u ovim pravilima; 2) o ukupnoj sumi, koju ne smeju preći zajmovi, što ih zadruga gradi; 3) o smenjivanju članova upravnog i nadzornog odbora; 4) o prestanku zadruge — jer je za donošenje ovakvih odluka potrebno da glasaju za njih tri četvrtine svih zadrugara. Glasa se javno i to ustajanjem ili podizanjem ruke, sedcnjem ili prozivanjem. Kad se glasovi ha jednako podele, rešava glas onoga, koji pretsedava. član 49. Pre nego što skupština otpočne svoj posao, upravni je odbor dužan sastaviti spisak svih zadrugara, koji su na skupštinu došli. Spisak ovaj utvrđuje svojim potpisima pretsednik upravnog odbora, jedan član istoga odbora i sekretar, a .proveravaju ga potpisnici skupštinskog zapisnika. Spisak se ovaj smatra kao prilog skupštinskom zapisniku, stoga se mora, kao i on, čuvati u zadružnoj arhivi i davati na uviđaj svakom zadrugaru, nadležnoj državnoj vlasti i nadzorniku Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu. Član 50. O većanju i rešavanju na skupštini vodi se zapisnik. Zapisnik vodi .sekretar, a potpisuju ga: pretsednik skupštine, svi članovi upravnog i nadzornog odbora i sekretar. Zapisnik overavaju tri zadrugara, koje skupština toga radi izabere. Potpisivanje se vrši na samoj skupštini, pošto se zapisnik najpre pročita. član 51. Redovna skupština: 1) rešava o izmenama i dopunama u ovim pravilima; 2) bira članove upravnog i nadzornog odbora; 3) pošto sasluša izveštaj upravnog i nadzornog odbora o poslovanju zadruginu u prošloj godini i o stanju njenu na kraju iste godine, razrešava ih odgovornosti za rad i račune u prošloj godini, ako je taj rad i ako su ti računi ispravni; 4) određuje za slučaj kakva gubitka, koji se ne može popuniti iz rezervnog fonda, koliko će pojedini zadrugar da popuni; 5) odlučuje o najvećoj sumi, za koju se roba može dati na otplatu jednom zadrugaru; 6) određuje ukupnu su.nu, koju ne smeju preči štedionički ulozi, što se zadruzi poveravaju; 7. određuje ukupnu sumu, do koje se zadrugar sme zadužiti, osim štedioničkih uloga; i8. utvrđuje stopu interesa, koja će se plaćati na štedioničke uloge, i stopu interesa, ikoja će se naplaćivati na dugovanja zadrugara; 9. određuje dane i časove, u koje će zadruga poslovati; 10. određuje stopu interesa na predujam, koji će se izdati za 509 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 56 <-- 56 --> PDF |
drugarima pri unošenju proizvoda; 11. određuje dnevnice članovima upravnog i nadzornog odbora, kad dolaze na sednice; 12. određuje kaznu onim zadrugarima, koji ne dođu na skupštinu, a ne mogu da opravdaju svoj izostanak; 13. odlučuje o predlozima i žalbama pojedinih zadrugara; svaki je zadrugar dužan da saopšti pismeno upravnom odboru bar na 5 dana pre sastanka skupštine kako predlog tako i žalbu, koju namerava da iznese pred skupštinu; 14. odlučuje o kupovini zemljišta za zadružne potrebe kao i o podizanju ili kupovini potrebnih zgrada i postrojenja; 15. rešava o stupanju zadruge u zajednicu s drugom kojom zadrugom radi zajedničkog posla u smislu ovih pravila; 16. rešava o stupanju zadruge u sreski ili banovinski savez zemljoradničkih zadruga, koji su ranije obrazovale zemjjoradničke zadruge iz toga sreza ili banovine, ili da u društvu sa ovom zadrugom obrazuje čitav savez; 17. bira punomoćnike za kongres i skupštinu Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga i skupštinu sreskog ili banovinskog saveza ili srcske ili banovinske zadruge; 18. bira punomoćnika, kad se resi da zadruga povede parnicu protiv članova nadzornog odbora; 19. rešava o prestanku zadruge; 20. bira likvidatore, kad se resi da zadruga prestane; 21. bira tri zadrugara, koji će sa upravnim i nadzornim odborom i sekretarom-blagajnikom potpisati zapisnik skupštinski i spisak zadrugara, koji su .na skupštinu došli. čI. 52. Uopšte redovna skupština rešava o svima predmetima, koji se stave na dnevni red, a u naraeri da se ostvari zadatak zadrugin. Član .53. Vanredna Skupština rešava samo o onim predmetima, radi kojih je isazvana. Član 54. Protiv odluke skupštinske, koja bi se kosila sa zakonom ili ovim pravilima, može se .podneti žalba nadležnom okružnom sudu i zahtevati da se poništi. Žalba se podnosi u roku od mesec dana. Osim upravnog odbora žalbu može podneti svaki onaj zadrugar, koji je na skupštini bio i koji je protivu dotične odluke uložio .protest i tražio da ovaj ude u zapisnik. Podnašanje žalbe i dan ročišta mora upravni odbor objaviti u »Zemljoradničkoj zadruzi«. Protiv rešenja sudskog može se u zakonom roku izjaviti žalba Kasacionom sudu. Kad se rešenjem sudskim skupštinska odluka poništi, onda to vredi i za ostale zadrugare, koji nisu parnicu vodili. Član 55. Ako žalba protiv skupštinske odluke bude neosnovana i u zloj nameri .podnesena, pa bi se time zadruzi šteta nanela, to za ovo odgovaraju solidarno svi tužioci. Član 56. Blagajnika bira i otpušta Upravni odbor. On ne može biti ni član upravnog ni član nadzornog odbora, a ni magaciner. Pri biranju upravni odbor od ređuje kauciju odnosno garanciju, kohku će blagajnik dati zadruzi. Kaucija odnosno garancija može biti u nepokretnom imanju, u hartijama od vrednosti ili u pouzdanom ličnom jemstvu. Ako upravni odbor ne bude osigurao zadrugu kaucijom, to će on solidarno snositi sve štete, koje bi blagajnik učinio zadruzi. Kad se mesto blagajnika uprazni bilo kojim uzrokom, upravni će odbor izabrati drugo lice. Član 57. Blagajnikove su dužnosti: 1. da svake večeri na priznanicu prima novac od magacinera, koji ovaj bude ikod sebe imao od prođe robe; f2. da prima i izdaje i drugi novac, koji se zadruzi predaje ili ona kome isplaćuje, a prema odlukama upravnoga odbora; 3. da čuva sva novčana dokumenta; 4. da u sporazumu sa pretsednikom i jednim članom upravnoga odbora novac, koji bi besplodno ležao u zadruzi, predaje na čuvanje i pod interes Glavnom savezu srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu; 5. da prisustvuje pregledu nadzornika Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu, da daje potrebna obaveštenja i da potpisuje protokol o pregledu. Član 58. Sekretara bira i otpušta upravni odbor. On ne može biti ni član iipravnog na član nadzornog odtoora, ali sudeluje na sednicama upravnog odbora, daje 510 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 57 <-- 57 --> PDF |
potrebna obaveštenja i ima savetodavni glas. On može pored ove dužnosti da vrši dužnost i blagajnika, ali magaciner ni u kom slučaju ne može biti. Pri biranju upravni odbor određuje kauciju odnosno garanciju, koliku će sekretar dati zadruzi. Kaucija .odnosno garancija može biti u nepokretnom imanju, u hartijama od vrednosti ili u pouzdanom ličnom jemstvu. Ako upravni odbor ne bude osigurao zadrugu kaucijom, to će on solidarno snositi sve štete, koje bi sekretar učinio zadruzi. Kada se mesto seikretara uprazni bilo kojim slučajem, upravni će odbor izabrati drugo lice iz sredine zadrugara. Član 59. Dužnosti su sekretara: 1. da vodi knjige zadrugine, svu prepisku i zapisnike na sednicama skupštinskim i upravnoga odbora; 2. da sastavlja na kraju svakoga meseca meseCni račun o poiSlovanju i stanju zadruginu, a na kraju godine godišnji račun; 3. da prisustvuje svima pregledima zadruge i da potpisuje protokol o pregledu. Član 60. JVlagacinera bira i otpušta upravni odbor. On ne može biti ni član upravnog ni član nadzornog odbora, a ni sekretar niti blagajnik. Pri biranju upravni odbor određuje kauciju odnosno garanciju, koliku će magaciner dati zadruzi. Kaucija lOdnosno garancija može biti u nepokretnom imanju, u hartijama od vrednosti ili u pouzdanom ličnom jemstvu. Ako upravni odbor ne bude osigurao zadrugu kaucijom, to će on solidarno snositi sve štete, koje bi magaciner učinio zadruzi. Kad se mcsto iinagacinara uprazni bilo kojim slučajem, upravni će odbor izabrati drugo lice. Član 61. IVlagacinerove su dužnosti: 1. da se nalazi u stovarištu zadruginu za sve vreme, dok je ono otvoreno; 2. da prima robu od upravnoga odbora, da potpisuje »Knjigu robe« i da odgovara za njih; 3. da prodaje robu samo zadrugarima ili njihovoj čeljadi, i to samo za gotov novac ili na otplatu prema poslovniku; 4. da prima proizvode od pojedinih zadrugara radi zajedničke prodaje; 5. da svake večeri predaje na priznanicu (knjigu: Prodaja robe) blagajniku novac dobiven od prođe robe; 6. da vodi beležnicu o dnevnom radu stovarišta, t. j . o kupljenoj i prodatoj robi, o primljenim i izdatim proizvodima, o primljenom i´ izdatom novcu; 7. da održava čistoću u stovarištu, a robu, proizvode, iUameštaj i pribor u redu i da se stara da se roba i proizvodi održavaju u zdravom i ispravnom stanju; 8 Magaciner ne sme prodavati kupljenu robu nikom drugom osim zadrugarima ili njihovoj čeljadi. Radi toga on mora tražiti svakom prilikom, kad koji zadrugar nabavlja robu, da mu se pokaže knjižica o robi i tom će prilikom upisivati u istu knjižicu: koga je dana, kakvu robu ii za koju sumu nabavio dotičan zadrugar od zadruge; 9. Magaciner ne sme sam ni pod kakvim izgovorom prodavati robu na poček i na veru, bez odobrenja upravnog odbora; 10. Mora prodavati robu po onoj peni, koju je odredio upravni odbor;!!. Ne sme primati na stovarište druge proizvode osim zadrugarskih; !2. Odgovara za tačnu meru; 13. ne sme vršiti nikakav posao za svoj račun u stovarištu zadruginu; 14. ima osobito paziti, da se u stovarištu zadruginom ne dešavaju krade i pohare. Radi obezbedenja od krade- pohare, magaciner će spavati u zadruginoj prodavnici, te mu se zato neće priznati nikakvo opravdanje, već će biti dužan da pričinjenu štetu odmah naknadi zadruzi. Clan 62. Sekretar, blagajnik ili magaciner može biti smenjen od upravnog odbora u svako vreme, kad se pokaže da svoju dužnost ne vrši savcsiio. To isto pravo ima nadzorni odbor. O udaljenju njihovu od dužnosti nadzorni će odbor odmah izvestiti upravni odbor i zahtevati, da se upražnjeno mesto odmah popuni. Sekretar, blagajnik ili magaciner može i sam otkazati službu, ali dužnost ne sme napustiti, dok upravni odbor ne odredi drugo lice, kome će ovaj predati dužnost. Član 63. Ako se poslovi u zadruzi toliko razviju, da ih sekretar, blagajnik, odnosno magaciner ne može sam izvršiti, upravni odbor može mu uzeti jednoga ili više pomoćnika. U ovom slučaju upravni odbor će određivati i dužnosti svakome. pomoćniku kao i nagradu. Ona će zavisiti od veličine posla svakoga ponaosob kao i 511 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 58 <-- 58 --> PDF |
lOd prihoda zadruginih. Za pomoćnika prvenstveno će se uzimati lice, koje je svršilo zadružnu školu. Isto tako upravni odbor može uzeti služitelja, ako se potreba ukaže. Ako se ovi službenici moraju uzimati, onda će se težiti sa tim, da se oni po mogućstvu uzimaju iz sredine zadrugara. Član 64. Zadrugin zadatak označen je u glavnome u članu 3. ovih pravila. Na koji će se način to poslovanje vršiti, odrediće tačnije poslovnik. Međutim važe kao glavne osnove poslovanja zadruginoga" ova pravila: A) U pogledu nabavke robe i ostalog za račun zadrugara. a) uputstva i znanja, koja se tiču šumarstva, zadruga će davati i širiti među svoje zadrugare na sve mogućne načine, koji se pokažu kao najbolji, da se postigne što veći uspeh; b) sprave i šumske proizvode, kako za zajedničku tako i za posebnu upotrebu, zadruga će nabavljati od Glavne zemljoradničke zadruge u Beogradu; v) sprave za zajedničku upotrebu zadruga će davati na poslugu zadrugarima uz naplatu ujma, koji će se upotrebljavati za isplatu tih sprava; g) sprave i šumske proizvode za posebnu upotrebu zadruga će ustupati zadrugarima po ceni koštanja, s dodatkom svojih troškova; d) Otplatu od zadruge uzete robe, sprava i drugog kao i izvršenih radova od zadruge, a za račun zadrugara (čl. ,3. tačka 3—6), zadruga će dozvoljavati sa.no svojim zadrugarima i to pošto se prethodno uveri, je li odista potrebna zadrugaru, hoće li biti upotrebljena kako treba, da se u svakom pogledu zadovolje savremene potrebe šumskog gazdovania i postigne korist pojedinih zadrugara, je M dug dovoljno obczbeden. Zadrugar koji hoće da se služi otplatom, trsba radi toga da se prijavi zadruzi onoga dana, kad zadruga posluje. Tamo će popuniti pismeno, u kome moli za zaduživanje, navešće svoje jemce ili šta daje u zalogu, kolika je suma u pitanju, radi čega (u kojem smeru) i uz koje rokove otplaćivanja. Koliko najviše može dugovati jedan zadrugar zadruzi, odredivaće svake godine skupština. Upravni ili nadzorni odbor, kad rešava o dugovanjima, ne srne ni u kojem slučaju prekoračiti onu sumu, koju odredi skupština. Pri odobravanju otplate upravni ili nadzorni odbor staraće se, da konačan rok duga kao i rokove otplaćivanja udesi prema prirodi dugovanja i prilikama zadrugara, koji otplatu traži, tako da on bude u stanju ispuniti svoju obavezu. Otplate se dozvoljavaju: 1. na kraće vreme i to od jednoga meseca pa do godinu dana; 2. na duže vreme, najviše do četiri godine. Sve ove otplate moraju se otplaćivati u redovnim mcsečnim, tromesečnim i šestmesečnim otplatama, kako se sa zadrugarom, koji traži zaduženje, utiapred ugovori. Samo u izuzetnim prilikama, gde je bilo nesreće od požara, poplave, grada, suše itd. može upravni odbor na molbu dužnikovu i uz odobrenje nadzornog odbora odobriti pojedinom zadrugaru, da dužnu otplatu položi docnije i da mu konačan rok duga produži najviše još za godinu dana. Ali i tada dužnik mora unapred platiti interes. Duže vreme od 5 godina ne može trajati jedan dug. Dužnik može položiti pojedinu otplatu i ćelu sumu duga i pre ugovorenog roka. Dugovi moraju biti u svakom slučaju tako obczbeđeni, da za zadrugu nema opasnosti. Otplate se dozvoljavaju: 1. na lično jemstvo, t. j . na solidarne pismene obaveznice, po zakonu punovažne, koje potpisuju, osim pravoga dužnika, još dva za " Kod nekih nabavljačkih, prodajnih i proizvođačkih zadruga krug njihovog poslovanja pored ovde navedenog proširuje se još i na primanje uloga na štednju. Sporno je, da li se ovakve vrste zadruga treba da bave i prikupljanjem uloga na štednju ili to treba prepustiti kreditnim zadrugama, a one da se ograniče samo na poslove nabavljačko-proizvođačko-prodajne prirode. Kod zadruga, koje rade na trgovačkoj osnovi i sa investicijama, jači otkaz uloga može zadrugu dovest u nelikvidan položaj, a često puta izazvati i veće potrese, pa i sam opstanak zadruge dovesti u pitanje. 512 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 59 <-- 59 --> PDF |
drugara kao solidarni dužnici; 2. na zalogu zlatnoga novca, državnih harti.ia od vrednosti ili šUiTiskih proizvoda. I u ovom slučaju dužnik mora dati zadruzi obveznicu, u kojoj će pored ostaloga izjaviti i to, da zadruga može samo založene stvari prodati na javnoj licitaciji i svoje potraživanje naplati, ako on-dužnik-ne plati dug na vreme. Svi troškovi oko prodaje padaju na teret dužnika. Ako od sume, koja se prodajom zaloga dobije, što preteče, zadruga će to vratiti dužniku ili pravnom nasledniku njegovu, kad joj se jedan ili drugi za to prijavi. Kad se dužnik zadužuje na zalogu zlatnog novca, ne može se dati više od dve trećine vrednosti založenog novca, računajući zlatnik u 2CK) dinara. Kad se dužnik zadužuje na zalogu državniii hartija od vrednosti, ne može mu se dati više od polovine imenite (nominalne) vrednosti založenih hartija. Kad se dužnik zadužuje na zalogu šumskih proizvoda, ne može mu se dati više od dve trećine, računajući vrednost proizvoda po ceni, koja tada važi na najbližoj pijaci: Ako je dug veći od 10.000 dinara, upravni odbor može tražiti zalogu nepokretnoga imanja s pribeleškom na prvo mesto. U tom slučaju vrednost zaloge mora biti dvaput veća od sume dugovanja. Zadruga ima pravo da traži od dužnika isplatu celog duga i pre roka: 1. kad upravni ili nadzorni odbor steče uvercnje, da zaduženje nije upotrcbljeno na ono, na što je traženo i odobreno; 2. kad nastupe nepovoljne prilike u imovinskim odnošajima glavnoga (pravoga) dužnika ili jemca, tako da više ne pružaju jemstva zadruzi za bezbednost duga; 3. kad glavni dužnik ili njegovi jemci istupe iz zadruge; 4. kad glavni dužnik ili njegovi jemci budu iz Zadruge isključeni. B) U pogledu primanja štedioničkih uloga: Zadruga ima običnu i dečju štednju, u koju može ulagati svaki, bio zadrugar ili ne po odredbama koje će se propisati poslovnikom o ovim štednjama. Najmanja ie suma, koja se može na običnu štednju primiti, 1 dinar, na dečju 25 para (u novcu ili u .poštanskoj neupotrebljenoj marci), a najveća od jednoga lica i po jednoj knjižici lOO.OOO dinara, uz propisne otkaze. Interes, koji će zadruga plaćati na pojedine i sve vrste štednje, određuje skupština. V) U pogledu prodaje zadrugarskih proizvoda: a) od zadrugara će se primati samo oni proizvodi, ikoje su oni sa svojom čeljadi ili radnicima proizveli. Osim toga u stovarište će se primati samo oni proizvodi, koji ne podležu brzom kvaru. A proizvodi, koji podležu brzom kvaru, primaće se samo ako ima kupaca da se odmah prodadu. Kohko će se najmanje i koliko najviše od koga proizvoda primati u stovarište ili radi neposredne prodaje, rešiće upravni odbor; b) Svaki če zadrugar sam ili na svojim kolima doneti svoj proizvod do zadrugina stovarišta. Proizvod mora biti zdrav, čist i bez ikakvih primesa; uz to mora biti čisto spakovan, kako priroda samoga proizvoda zahteva. Nezdravi, nečisti ili me- šani proizvodi, sa kakvim -primosama, neće se u stovarište primati; v) kad zadrugar donese svoj proizvod i kad se upravni odbor uveri, da se proizvod može primiti, onda će se proizvod premeriti i proceniti. Procenu vrši upravni odbor uzimajući za osnov cene, koje važe na najbližem tržištu, čim se proizvod premeri i proceni, zadrugaru (donosiocu) će se izdati zapis o proizvodu, koji je on doneo u stovarište. Zapis će ovaj sadržati redni broj, ime i prezime zadrugara, naziv, količinu, kakvoću i vrednost proizvoda, i to kako po kilogramu ili komadu tako i ukupnu vrednost i svojeručne potpise: pretsednika zadruge i jednog člana upravnog odbora, knjigovođe i magacinera; Za proizvode primljene od svojih zadrugara zadruga će icplaćivati najviše % njihove vrednosti računajući istu po procenjenoj ceni. Ostatak neisplaćene vrednosti unesenih proizvoda kao i postignuta ušteda na njihovu prodaju isplaćivače se zadrugarima na kraju izvršene prodaje. g) Kada če se proizvodi, koji su predati stovarištu, prodati, rešava upravni odbor; ^ -f o OJ,-) |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 60 <-- 60 --> PDF |
d) Cim se opazi, da se koji proizvod počinje kvariti, upravni odbor pozvaće odmah dotičnoga zadrugara (ostavljača) i vratiti mu njegov proizvod. Ostavljač će prethodno vratiti zadruzi zapis, koji mu je ona izdala, kad je primila od njega dotični proizvod. d) Zadruga će se uvek starati da preradu šumskih proizvoda usavrši u toj meri, da steknu glas izvrsne robe; e) zadruga će prodavati svoje proizvode ili preko Glavne zemljoradničke zadruge ili na način, koji u sporazumu s njome za najbolji našla bude. Član 65. Sredstva za poslovanje zadrugino sastoje se: 1. iz udela zadrugarskih, 2. iz štedioničkih uloga, 3. iz zajmova, 4. iz rezervnog fonda. Član 66. Jedan udeo iznosi dinara.^" Zadrugar, koji to hoće, može da uplati odjedared ceo udeo. Međutim je svaki zadrugar dužan da uplati pri stupanju u zadrugu najmanje Vio na ime svakog udela, koji je lupisao. iKako će se i kad ostale uplate polagati, odrediće poslovnik. Svaki udeo glasi na ime i ne može se prenositi s jednoga zadrugara na drugoga. Udeo dotično, dok se potpuno ne uplati, uplate ne mogu se zadrugaru isplaćivati niti za zalogu uzimati sve dokle on iz zadruge ne istupi. A kad iz zadruge istupi, uplate će mu se vratiti na kraju druge godine računajući od dana, kad je prestao biti zadrugar, i to uzevši za osnovu razračunavanja godišnji račun, kad je prestao biti zadrugar. Ako imovina zadružna, zajedno s rezerznim fondom i uplatama svih zadrugara, ne dostiže sumu potrebnu radi pokrića dugova zadruginih, to je zadrugar, koji je to prestao biti, obavezan položiti zadruzi deo nedostatka, što na nj pada prema godišnjem razračunu, kad je prestao biti zadrugar. Ako zadruga u toku iste godine, po istupanju zadrugara, prestane, onda ne vredi njegovo istupanje. Član 67. Zadrugina će biti briga, da se svest o štednji probudi i neguje kod svih građana, bili oni zadrugari ili ne. Nu iznad svega zadruga će brižljivj buditi i negovati štednju kod dece, kako bi se ova od malena spremala za štedljive građane. Bliži propisi o primanju i vraćanju štedioničkih uloga, porea propisa iz člana 64 pod B. ovih pravila, odrediće se poslovnikom. Skupština zadrugara utvrdiće svake godine ukupnu sumu, koju ne smeju preći štedionički ulozi, što se zadruzi poveravaju. Član 68. Zajmove zadruga pravi samo onda, kad joj sopstvena sretstva ne dostižu. No o tome ima prethodno da resi skupština, koja u isto vreme utvrđuje i ukupnu sumu, koju ne smeju preći ovi zajmovi. Član 69. Od zajedničke uštede zadrugarske unosi se svake godine 15% u rezervni fond sve dok ovaj ne dostigne sumu svih uplata zadrugarskih, a posle toga vremena stalno po 5%. Rezervni fond služi za to, da se iz njega pokrivaju gubici, koje zadruga pretrpi u poslu pravilno preduzetom i izvršenom, a sa štetom okončanom. S toga bar polovina rezervnoga fonda mora biti uvek odvojena od ostaloga novca zadrugina i uložena — jedan deo u nepokretnosti zadrugine, a drugi u udele Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu. Zadrugari nemaju lično prava na ovaj fond niti mogu zahtevati da se on podeli, ako bi zadruga prestala. Nu prihodi rezervnoga fonda mogu se po rešenju skupštine zadrugara upotrebiti u dobrotvorno 1 prosvetne svrhe. U slučaju prestanka zadruge rezervni fond predaće se na čuvanje Glavnom savezu srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu, koji će ga čuvati sve dok se ne osnuje nova zadruga u istom mestu, istom smeru i na istim osnovama, kao ^" Jedan udeo ne treba da bude manji od 50 dinara; veličina zavisi od kapitala, koji je potreban zadruzi. Kako je sada svaka roba skuplja 2—10 i više puta, to i kapital mora biti što veći, pa prema tome i udeo. Srednja je veličina udela danas 100 dinara. 514 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 61 <-- 61 --> PDF |
što je i ova. A kad se osnuje nova zadruga, Savez će na nju preneti pravo raspolaganja rezervnoga fonda ove zadruge. Član 70. Za slučaj da rezervni fond ne bude dovoljan da pokrije gubitke, koje zadruga pretrpi u poslu pravilno preduzetom i izvršenom, a sa štetom okončanom, nedostatak će se podmiriti iz uplata zadriigarskih, a ako i ove ne dostignu, onda će se pozvati zadrugari da nedostatak popune novim podjednakim uplatama, koje su dužni još položiti na ime svojih udela. Ćlan 71. Poslovanje zadrugino počinje 1. januara, a završuje se 31. decembra svake godine. Član 72. Na kraju svake godine mora se sastaviti godišnji račun. Ovaj se sastavlja na osnovu inventara imovine i duga zadrugina. On se mora izvršiti 31. decembra svake godine, ^ deli se na tri dcla. Prvi deo godišnjega računa obuhvata imovin u i dug, drugi prihod i rashod, a treći brojno stanje zadrugara. U imovinu ulazi: 1. gotov novac; 2. hartije od vrednosti; 3. sprave za zajedničku upotrebu, po odbitku njihove zarade (ujma); 4. sprave i druge potrebe za posebnu upotrebu; 5. Neizrađena i izrađena roba; 6. razne pokretnosti: nameštaj, pribor itd., po odbitku 10% na upotrebu; 7. ncpokretnosti: zemljište, zgrade, po odbitku 5% na upotrebu. U dug ulaze: 1. uplate zadruga´rske; 2. štedionički ulozi; 3. zajmovi, koje je zadruga zaključila; 4. rezervni fond; 5. fondovi, koje zadruga osn´^a oi interesu svojih zadrugara i zadružne stvari uopšte. U prihod ulaze razni prihodi, dok u rashod ulaze: 1. Interes na štedioničke uloge; 2. interes na zajmove, koje je zadruga zaključila; 3. otpis na upotrebu pokretnosti; 4. otpis na upotrebu nepokretnosti; 5. plate, stanarina, ogrev, osvetljenjc, kancelarijski materijal itd.; 6. razni drugi rashodi. Kad se od ukupne sume prihori-i odbije sav rashod, onda višak pretstavlja neisplaćenu vrednost proizvoda, koja se raspoređuje ovako: 15% rezervnom fondu (član 69 ovih pravila); 5% fondu za obrazovanje u zadružnom duhu (osnivanje knjižnice i čitaonice, priređivanje predavanja itd.); 20% na uplate zadrugarske, ali ne više od 6% godišnjeg interesa (višak preko 6% god. interesa dodaje se u 60% zadrugarima); 60% zadrugarima srazmcrno sumi, za koju je svaki od njih nabavio namirnice od zadruge, odnosno vrednosti proizvoda, koje je svaki od njih predao zadruzi u toku godine, za koju se sastavlja godišnji račun. Procena na nabavke odnosno prodaje zadrugarske isplaćivaće se zadrugarima počev od 1. aprila do 30. septembra prve godine posle zaključka godišnjeg računa, a prema pazaru, koji je upisan u knjižice o nabavljenim namirnicama odnosno prodatim proizvodima. Posle toga roka sve neisplaćene odnosno nepodignute sume uneče se u rezervni fond zadrugin. Treći deo godišnjeg računa sadrži: 1. broj zadrugara, koji su se zatekli u zadruzi u početku one godine, za koju se sastavlja godišnji račun ;2. broj zadrugara, koji su stupili u zadrugu u toku iste godine; 3. broj zadrugara, koji su istupili, isključeni ili umrli u toku iste godine; 4. broj zadrugara, koji ostaju u zadruzi na svršetku iste godine. Član 73. Godišnji račun utvrđuje upravni odbor, pošto ga prethodno pregleda, s knjigama i inventarom uporedi i uveri se o njegovoj ispravnosti. Tako utvrđeni godišnji račun predaje Upravni odbor na pregled nadzornorh odboru najdalje do kraja februara iduće godine. Nadzorni odbor dužan je takodc da pregleda ovaj račun, da ga uporedi s knjigama i inventarom, pa da ga i od svoje strane utvrdi svojim potpisima. Ako nadzorni odbor nađe da godišnji račun nije u svemu ispravan, pozvaće upravni odbor da neispravnosti ispravi. Ako pak naiđe na krupnije neispravnosti, on mora sve takve neispravnosti obeležiti i u svom izveštaju saopštiti skupštini. Nadzorni odbor je dužan da godišnji račun pregleda najdalje do polovine marta svake godine. 515 |