DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1/1935 str. 31     <-- 31 -->        PDF

zaslužuje naročitu pažnju zbog misli, koje su u njem, iznesene. Pod natpisom »Kresanje
grana sa stabala« donijeta su pravila o kresanju donjih, suhih grana u sastojinama,
koje mjere moderno šumsko gospodarstvo preduzima u cilju odgajanja sastojina
sa što većom tehničkom vrijednošću. I ostali članci i bilješke u ovome poglavlju
interesantni su i poučni.


U poglavlju »Iz poljoprivrede« donijeta su neka vrlo važna uputstva o sjetvi
sjemena, zatim iz područja stočarstva, peradarstva i voćarstva. Podaci i bilješke u
poglavlju »Razno« također su veoma zanimljivi i poučni.


Napominjem da je izmjenama i nadopunama provedenim posljednjih godina
Šumarsko-lovački kalendar prilagođen posvema potrebama prakse. Na osnovu podataka
u tome kalendaru moguće je brzo riješiti svako pitanje iz praktičnog šumarskog
života.


Kalendar se može nabaviti kod izdavača, Prof. Dr. D Nenadića, Zagreb, Vukotinovićeva
ul. 2, uz cijenu od Din 25 po komadu. Ing. Milan Anić.


PREGLED ČASOPISA.
Forstarchiv, 1933 lift 8 — Dr. We tts tein- West er h e im: Züchtungsversuche
mit Forstpflanzen. (Pokusi sa uzgajanjem šum. biljaka nastalih križanjem sjemenja).
— Bern e r: Zum Spannerfrass in der Letzlinger Heide. (O štetama od borove
grbe u L. H.). — Die Festlegung forstlicher Fachausdrucke. (Utvrđivanje šumarskih
stručnih izraza). — K. Junack : Kiengen von Lärchenzapfen. (O trašenju ariševa
sjemena. U članku je prikazan rezultat jednoga autorova pokusa, kod koga je promatrano
ispadanje sjemena iz 16 ariševih češera, ubranih u januaru 1932. To motrenje
vršeno je kod obične sobne temperature i kod povišene temperature. Sjeme koje je
istrušeno kod obične temperature imalo je nakon godinu dana iza trušenja bolju klijavost
nego sjeme istrušeno kod više temperature).
Hft 9 — Dr. St r e h Ike : Einsatzmoglichkeiten des freiwilligen Arbeitsdienstes
in der deutschen Forstwirtschaft. (O mogućnostima povećanja dobrovoljnog rada u
njemačkom šumarstvu. Autor predviđa da bi se dobrovoljni rad mogao primijeniti kod
pošumljavanja neplodnih površina, povećanog iskorišćivanja smole, čišćenja mladih kultura,
gradnje šumskih puteva i dr.). — W. Schmidt : Der Arbeitsdienst in den Siegerländer
Haubergen. (Rezultati dobrovoljnog rada u S. H.). — Maul-Sauerbier :
Aufastungen. (Čišćenje mladih kultura od grana putem dobrovoljnog rada). — Dr. H.
Hil f i H. Loycke : Neue Waldarbeit durch Kiefernharzgewinnung. (Novi način unosljenja
radne snage kod smolarenja u borovim šumama. Prije rata uvažala je Njemačka


85.000 t smole i 33.000 t terpentinskog ulja, i to 9% od toga iz USA i 10% iz Francuske.
Poslije rata taj se uvoz sve više smanjuje. God. 1928. proizvedeno je u Njemačkoj
70.000 t smole i 15.000 t terp. ulja. Kako je nađeno, da obični bor proizvodi
odličnu smolu, zavedeno je ondje od 1932. g. smolarenje u borovim šumama, i to kombinovanim
Chorin-Schwedlerovim načinom. Kod tog načina smolarenja dobije
se u sirovoj borovoj smoli 23—25% terpentina. U čitavoj Njemačkoj može se uzeti
da imade otnrilike 55.000 ha borovih sastojala u kojima se može svake godine vršiti
smolarenje. Prihod po ha može se uzeti da iznosi godišnje 500 kg ili ukupno 27.500 t,
1/s


a to prestavlja cjelokupne potrebe na smoli u Njemačkoj Za potpuno iskorišćivanje
smole u njem. borovim šumama predviđa autor gotovo stalnu upotrebu od 11.000
radnika).


Hft 10 — Oelkers: Zu »Wiedemann, Brauchbarkeit der Zahlenangaben
Oelkers« . (Odgovor Oelkersa na Wiedemannov članak »Upotrebljivost Oelkersovih
brojčanih podataka u njegovim knjigama o uzgajanju šuma, koji je štampan u Zeitschr.


f. Forst- u. Jagdwesen 1933, str. 177). — Dr. Liese : Brunchorstia destruens Eriks.,
Erreger des Trieesterbens der Kiefer. (Brunchorstia destruens Eriks, kao uzročnik propadanja
borovih izboiaka).
29