DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1935 str. 5 <-- 5 --> PDF |
napomenom, da bestelesne stvari — prava — ne mogu biti predmetom prava svojine. U prvim §§-ima opšteg sadržaja Randa ne obrađuje i ne izdvaja specijalni primer svojine nekretnina kao posebni tip svojine. To je razumljivo, jer je pravo svojine jedinstveni pravni uređaj bez obzira na svoj objekt. Za pravo lova važna je primedba Randina u opstem delu, kad piše o pravu svojine zemlje kao nepokretnosti, da ono obuhvaća ovlašćenje isključivog raspolaganja sa površinom toga zemljišta kao i sa prostorom okomito nad i okomito pod njim (§ 297 Ogz).5 Nakon ovih generalnih napomena pitamo se sada, koji značaj ima izreka: »Pravo lova je spojeno sa pravom svojine.« U vezi toga pitanja moći će se možda odgovoriti i na pitanje, da li je pravo lova zasebno pravo ili ne. Neosporno je, da je pravo lova, dok je spadalo među »jura regalia« ili dok je bilo i prosto pravo države, bilo javno pravo i pored toga poseban samostalan pravni institut.6 Sada ali, kad su regalna prava lova ukinuta već sredinom prošlog veka i kad je i pravo lova države (stupanjem u život našeg novog Zakona o lovu u vezi sa Finansijskim zakonom za godinu 1934/35) pred tim da bude ukinuto, pojavljuje se pravo lova kao pravo, koje je spojeno sa pravom svojine zemlje. Prvo želimo potanje pogledati prirodu toga uređaja, pošto su podeljena mišljenja o tome, da li se pravo lova ima smatrati još uvek samostalnim pravom ili pak samo delimičnim ovlaštenjem, koje je načelno obuhvaćeno pojmom svojine. Radi jasnijeg uvida u suštinu ovih pitanja treba prethodno prečistiti, što je pravo lova u odnosu prema normama građanskog prava. Pravo lova odražava se u civilnom pravu i u subjektivnom smislu značenja kao ovlašćenje poduzimati radnje sa izvesnim pravnim posledicama privatnopravne prirode. Pravnički izraženo, pravo je lova specijalan slučaj okupacije, naime okupacije divljači kao pokretne stvari, koja je, dok ne bude ulovljena, ničija (Tierfang). Po Randinoj definiciji svojine ima svaki vlasnik zemlje relativno najpotpuniju neposrednu vlast nad tim zemljištem. Jasno je, da može po njem hodati, hvatati obične životinje, kao muve i leptire, ubijati žabe, zmije i si. Lovnim se ali pravom to pravo lova životinja sužava i normira tako, da za lov naročitih vrsti životinja, koje se zovu divljač, važe posebni pravni propisi. U zakonu o lovu one su taksativno navedene. Za bolje razumevanje stvari treba se u nekoliko osvrnuti i na historički razvoj poimanja lovačkog prava. Rimsko pravo, po mišljenju većine, nije poznavalo posebnog prava lova, »jus venandi«. Samo lovljenje, kao ljudska delatnost, bilo im je naravski poznato, premda na njihovom području ni izdaleka nije imalo ´ iRanda E. str. 14. .> Handb. d. Rechtswissenschaften, Stier-Somlo . U vezi s time treba istaći, da pravo lova države, kao što Je ranije važilo u Srbiji, Bosni, Hercegovini i Crnoj Gori, nije posve tačno označeno, ako se označi kao »regal«. Na spomenutim područjima pravih regalnih prava uopšte nije bilo. Oznaka može zadovoljavati samo ako se pod njim razumeva prosto pravo upotrebe, koje pripada državi (Nutzungsrecht des Staates). 3 |