DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1935 str. 10 <-- 10 --> PDF |
za što kraće vreme (5—10 god.), mogu se na probnim površinama, gde su svi debljinski razredi donekle jednako raspoređeni, odabrati modelna stabla pojedinih debljinskih razreda, obračunati na istima (u oborenom stanju) postotak prirasta. Na osnovu toga postotka izračuna se prirast dotičnog debljinskog razreda. Iz sume drvnih masa i iz sume prirasta sviju debljinskih razreda izračuna se srednji postotak prirasta za sastojinu na primernoj plohi. Poznavajući zbiljnu drvnu masu i množenjem iste sa postotkom, izračunaćemo godišnji etat za prvih 5—10 godina. Na taj način izbeći ćemo izračunavanje srednje starosti, što u prašumi nije lak posao, jer u njoj nije redak slučaj, da stabla jačih dimenzija iskazuju, ako ne manju, a to često istu starost kao i mnoga stabla tanjih dimenzija. Da nam je poznata srednja starost, mnogo bismo lakše izračunali poprečni prirast (koji je u normalnoj prebornoj šumi jednak tekućem) i to delenjem drvne mase sviju debljinskih razreda sa srednjom starosti. Srednju pak starost debljinskog razreda dobili bismo (ako bi debljinski razredi barem donekle odgovarali dobnim razredima) množenjem starosti pojedinog dobij, razreda sa zbrojem temeljnica istog razreda, te deljenjem dobivenog iznosa sa ukupnim zbrojem temeljnica. Da bismo izbegli obaranje modelnih stabala i određivanje postotka prirasta mase, možemo pomoću Preslerovog svrdla na stojećim modelnim stablima ustanoviti postotak prirasta po prečniku i dalje izračunati postotak prirasta za ćelu sastojinu. Na taj način mogli bismo doći do , , . ,. . /D2 — & . . 200 podataka o prirastu ne po masi nego po temeljnici I ^ 8 , .8 X Kao primer da se stanje prašume ne može uzeti za bazu ma kakvog izračunavanja za budući način gospodarenja ili samo za prelaz k urednom gospodarenju za dulji niz godina, navešću sliku prereza u prsno i visini stabla, koje se donekle može smatrati normalnim stablom jedne prašume. Prsni prečnik (S—J) bez kore iznosi 54.80 cm., a kora 1.60 cm. Brojenje godova vršeno je od centra prema severu i prema jugu. Rezultati su: Prema severu Prema jugu: Sre dnje: 20 god. 1.9 cm. 1.5 cm. 1.7 cm. 40 „ 1.7 5? 1.7 >> 1.7 ii 60 „ 2.8 2.1 2.5 I . 80 „ 3.1 3.7 )> 3.4 V 100 „ 3.8 3.3 3.5 , 120 „ 2.3 2.6 »l 2.5 ii j 140 „ 3.2 ) 3 3.1 ii 160 „ 4.6 , 3.8 ii 3.5 , 180 „ 4.5 , 2.6 3.5 i ii 190 „ 1.6 1.1 ii 1.3 za 10 god. j Kora 0.7 Cl 1. Kora 0.9 cm. Vidimo, da je prirast do 60. godine minimalan i da pada posle 180. god., dok je relativno dobar između 60. i 180. god. starosti. Ako bismo hteli odrediti visinu ophodnje po ovome stablu, onda bismo imali za prebornu šumu sa sečivim debljinskim razredom od 51—60 crn. pr. pr. ophodnju od 190 god. kao i prvu ophodnjicu od 30 god. Nijedna nema vrednosti za kojigod način urednog vođenja šumskog gospodarstva. Kod urednog gospodarenja stabla će postići mnogo ranije tražene dimenzije, a i prelaz iz predzadnjeg u zadnji debljinski razred uslediće svakako 40 |