DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1935 str. 12 <-- 12 --> PDF |
koeficijenat množenja trebao da bude veći. Mislim, da ta odstupanja ne bi imala naročito velik praktični značaj. U prebornoj šumi pogrešno je obračunavati normalnu drvnu masu po srednjoj starosti konkretne sastojine. U mnogim se uredajnim elaboratima obračunava normalna drvna masa u prebornoj šumi tako, da se za srednju starost konkretne sastojine odredi, po prihodnim tablicama za dotični bonitet zemljišta, normalna drvna masa za šumu sa golom sečom, pa se nađen iznos deli sa 2. Na taj se način dobiva mnogo manja (okruglo oko M>) normalna drvna masa. Zato bi se kod takvog obračunavanja morala uzimati ne srednja starost konkretne sastojine, već samo starost određenog za seču debljinskog razreda. Ako uzmemo za istu vrstu drveta jednu normalnu visoku šumu istog boniteta sa prebornom sečom, u kojoj starost sečivog debljinskog razreda odgovara ophodnji šume sa golom sečom, u tom slučaju za praktičan rad možemo smatrati, da su normalne drvne mase jedne i druge šume za ćelu površinu jednake. Samo je razlika u tome, što su dobni odn. debljinski razredi drukčije prostorno raspoređeni, ali površine, koje zapremaju dobni odn. njima odgovarajući debljinski razredi u jednoj i u drugoj normalnoj šumi, jesu jednake, te prema tome i celokupna normalna drvna masa, kao suma drvnih masa pojedinih debljinskih odn. njima odgovarajućih dobnih razreda, jest ista. U konkretnom slučaju odabrana su bila na površini tri normalno, prema uslovima rasta u prašumi, razvijena i uzrasla stabla sa pravilnom krošnjom, srednjom visinom dot. debljinskog razreda, te pr. pr. oko 55.5 cm. Najpre je bila izmerena površina zasenjivanja krošnje svakog pojedinog stabla, a potom su stabla bila oborena, te je sekcionisanjem nađena drvna masa pojedinog stabla do 7 cm. Premerbom dobili smo sledećc podatke. Stablo br. 3 — površina zasenjivanja 56 m.2 i drvna masa 4.362 . . stablo br. 1541 — površina zasenjivanja 49.0 m.2 i drvna masa 3.921 m.´\ stablo br. 4739 — površina zasenjivanja 43.0 m.2 i drvna masa 3.451 m.3. Jasno je, da bi se sa većim brojem tako izmerenih stabala povećala i tačnost, ali već rezultati premerbe ovih triju stabala pokazuju, da tu ne bi moglo biti naročito velikih razlika. U glavnom treba odabrati stabla normalno uzrasla, prema konkretnim sastojinskim prilikama, sa normalnom krošnjom, te što bliža određenom pr. pr. i sa srednjom visinom odnosnog debljinskog razreda. Visine stabala nisu ovde od naročitog uticaja s razloga, što kod normalno razvijenog stabla treba pretpostaviti da se sa visinom povećava i krošnja, pa je i prostor zasenjivanja krošnje srazmerno veći; broj takovih stabala po Ha biće manji, a u konačnom rezultatu dobićemo i pored veće kubature takvog stabla približno iste drvne mase po Ha. U našem slučaju ima: stablo br. 3 — promer 56 cm., visinu 30 met.; stablo br. 1541 — promer 58 cm., visinu 26 met.; stablo br. 4739 — promer 56 cm., visinu 26 m., dok izračunate na gore opisani način normalne drvne mase iznose okruglo 385 m.:i, 400 m.a i 400 m.3 — odnosno srednje 395 m.3 po Ha. Prema tome stvarna drvna masa po Ha, u našem konkretnom slučaju okr. 338 m.*, jeste za 57 m.3 manja od normalne drvne mase za prebornu šumu sa sečivim debljinskim razredom od 51—60 cm. ili za okr. 15%. Drugim recima stvaran obrast naše sastojine računat prema obrastu za normalnu prebornu šumu jeste 85%. Ovde se ne može provesti tačna komparacija s razloga, što je konkretna drvna masa računata 42 |