DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Ing. VLADIMIR ZJUZIN (SARAJEVO): OGRANIČAVANJE DRŽAVNIH ŠUMA U JUŽNO] SRBIJI (DÉLIMITATION DES FORETS DOMANIALES EN SERBIE DU MIDI) Rešenjem Gospodina Ministra šuma i rudnika broj 6408/33, koje je docnije izmenjeno rešenjem broj 7452/33, a u smislu Zakona o ograničavanju državnih šuma od 21 marta 1930 god. i Pravilnika za njegovo izvršenje od 23 septembra 1930 god., šum. broj 29010/30, obrazovan je Sud za ograničavanje državnih šuma sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici za šumske komplekse »Ogranak planine Kopaonika«, »Čičavicu«, »Skočanske čuke« i dr. Rešenjem Ministarstva Šuma i Rudnika broj 10756/33 stavljeno je Sudu u zadatak da ograniči prvo šumski kompleks »Ogranak Kopaonika «, koji se proteže od mesta zvanog »Koprivnica«-kota 1648 na severu do Bara vučitrnskih na jugu. Članovi Suda sastali su se 20 maja 1933 god. u zgradi šumske uprave u Kos. Mitrovici i istog dana održana je prva redovna sednica Suda. Do kraja maja 1933 god. Sud je ostao u Kosovskoj Mitrovici radi nabavke potrebnih stvari i radi izvršenja potrebnih formalnosti po §§ 9 i 10 Zakona o ograničavanju državnih šuma. Terenski rad je otpočeo 1 juna i trajao je do 1 novembra. Od 1 do 25 novembra 1933 god. rađeno je u kancelariji na sređivanju podataka sa terena, prepisivanju manuala snimanja, sastavu graničnog protokola i crtanju skice ograničenog državnog poseda. U toku leta ograničeni su šumski kompleksi: 1) »Ogranak planine Kopaonika« sa dužinom granične linije od 103 km i površinom od 6700 ha; 2) Planina »Čičavica« sa dužinom granične linije od 29 km i površinom od 1800 ha. Opis graničenih kompleksa. »Ogranak Kopaonika« je planinski lanac, koji se proteže u glavnom duž stare srpsko-turske granice, a sada grebenom ovoga lanca ide granica Zetske i Moravske banovine. Glavni su vrhovi: Oštro koplje (n. v. 1789 mt.), Pilatovica (1707 mt.), Satorica (1750 mt.), Musinac (1749 mt.), Borovik (1618 mt.). Ceo taj predeo leži u terenu kristalastih škriljevaca. Ovi kristalasti škriljevci u starijim geologijama zovu se iskonski škriljevci, pošto se pretpostavljalo, da su postali onakvi, kakve ih sada vidimo u najstarijoj geološkoj periodi — zv. Arhajska ili Azojska doba. Glavni uzrok ovake definicije pomenutih škriljaca je taj, što u njima nema nikakvih tragova biljnog i životinjskog carstva, nema fosila. Ali podrobnijim proučavanjima docnije se ustanovilo, da se usled velikih pritisaka u zemljinoj kori i obične stene mogu toliko preobraziti, da postanu kristalaste. Vrlo je teško odrediti, u koje su doba postali ti kristalasti škriljci, pošto se je preobražaj stena vršio pod uticajem podzemnih dubinskih snaga i pod uticajem »ogromnih toplih granitnih masa, koje su se u te slojeve utiski 143 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 22 <-- 22 --> PDF |
vale, presecale ih, zagrevale, pomerale. Pri tom preobražavanju običnih slojeva u kristalaste mogli su se u njima lako poništiti posmrtni ostaci starodobnih životinja, ako su se u njima negde i nalazile (J. Žujović : Postanje zemlje). Po samom sastavu Kopaoničkih kristalastih škriljaca, koji su više glinasti i liskunski (tinjčevi) nego kremeniti i krševiti, tipa filita (Zbijenih i lisnatih škriljaca) i argilošista, može se zaključiti, da to nisu iskonski škriljci, nego paleozojski ,a moguće da su i još mlađeg porekla. Ogranak Kopaonika je vrlo bogat rudama olova, cinka i gvozda. Tlo na ovim terenima nije podesno za zemljoradnju, jer je plitko 4 nedostaje mu kalij. To je apsolutno šumsko zemljište. Zemljoradnja je moguća samo po skatovima širih uvala, ali glavno je zanimanje stanovništva stočarstvo i livadarstvo. Po livadama ovoga predela nalaze se kolibe čobana, a sela su udaljena od grebena ogranka Kopaonika 4 do 15 kilometara. U ovim krajevima uobičajena je zimska paša. Seljaci okolnih sela pasu svoju stoku leti po utrinama u blizini sela, a tek pošto su planinske livade pokošene, isteruju stoku u planinu. Tamo duvaju vrlo jaki vetrovi promenljivog pravca. Najjači je severni. Vetrovi ponekad snesu sav sneg sa planinskih strana u doline, tako da i zimi može stoka tamo da nađe po koju požutelu travčicu. Ako nema trave, stoka se hrani brstom i lisnikom. Razumljivo je, da kod ovakog načina zimske ishrane blaga nema ni govora o kakvom naprednom stočarstvu. Seljaci drže veliku količinu krupne i sitne stoke, ali kvalitet je te stoke vrlo slab. Prelaz k racionalnom stočarstvu ne može biti nagao, pa zato nekoliko generacija prosvećenih ljudi — šumarskih stručnjaka, ekonoma i učitelja — treba da predano zajednički rade, da bi odučili narod od štetnih običaja. I prilikom samog ograničavanja državnih šuma trebalo je voditi računa kako o tome da se što više zaštiti šuma i šumsko zemljište od pustošenja tako i o tome da se u ovim krajevima omogući napredno stočarstvo. To je moguće postići samo onda, ako svi članovi suda rade sporazumno i zajednički kod povlačenja granične linije i savesno proučavaju svaki detalj, imajući uvek pred očima napredak države i naroda. U koliko je to postignuto prilikom ograničavanja šuma, o kojima je reč, biće govora docnije. Povučena granična linija državnog poseda počinje od mesta .zvanog »Koprivnica« u ataru sela Jelakca opštine Ibarsko-Slatinske i ide kroz atare sela Jelakca, Boračna, Ržana opštine Slatinske, sreza KosovskoMitrovičkog, banovine Zetske; sela Seljanaca, Bara, Bajgore, Kačandola opštine Šaljske. sreza Vučitrnskog, banovine Moravske; sela Silievice, opštine Krpimejske sreza Labskog, banovine Moravske; sela: Zitinje, Murgule, Bele Stene, Belasice opštine Dvorište, sreza Labskog; sela Trebinja, Mrče i Štave opštine Lukovske, sreza Kosaničkog i sela Vitoša opštine Blaževske, sreza Kopaoničkog iste banovine. U ćelom ograničenom prostoru »Ogranak planine Kopaonika« veći deo zauzimaju pašnjaci, livade i šikare, a manji deo bukova šuma. Najbolja je bukova šuma »Glavej« kod sela Seljanaca, II bonitet, sklop 0,8, starost 90 godina. Ostale šume (»Minine bare«, »Konštricko Osoje«, »Mala reka«, »Debevac« kod sela Borčana, »Busna« kod Seljanaca, »Barelj« kod Bara Vučitrnskih, »Crni vrh« kod Žitinja, »jelenje brdo< i »Valjarica« u ataru Lukovske opštine. »Kula« i »Jezerska strana« kod sela Murgula) jesu male bukove šume, 100—400 hektara površine svaka, III/IV, IV, čak i V boniteta. Podmladak je uništen usled stalne popaše. 144 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 23 <-- 23 --> PDF |
Kod sela Štave nalazi se i mešovita šuma »Slepi Jelak«, gde pored bukovine ima vrlo lepih jela i smrča. Potrebno bi bilo ovde potpuno zabraniti seču četinara. Ali je ovo teško sprovesti, pošto se iz te šume snabdeva četinjastim drvetom domaća vodena pilana Avramovića iz Štave. Livade izvan šume su slabe, tlo je postalo vrlo plitko. Livada oko sela, daleko od šume potpuno je nestalo, a ostali su samo mršavi pašnjaci, koji se postepeno pretvaraju u goleti. A nekada je to sve bilo pokriveno gustom mešovitom šumom. I sada nalazimo čamove panjeve kod samog sela Jelakca — jadni ostaci nekadašnjeg bogatstva. Planina Čičavica je planinska kosa, koja se pruža sa severo- zapada na jugoistok, između Kosova polja sa istoka i Drenice sa zapada, granicom sreza Vučitrnskog (banovine Moravske) i sreza Dreničkog (banovine Zetske). Čičavica je kosa prilično blagih nagiba, čije su strane ispresecane suvim jarugama i potocima. Najveći je vrh »Čičavica« 1091 m nadmorske visine. Planina Čičavica sastoji se od trošnih glinaca neogenske (tercijerne) formacije sa primcsom belutka i slojevima mrkog uglja. Ugalj se iskorišćava u više manjih ugljenokopa. Na više mesta dižu se manje stene i kamenovi od grubog krečnog peščara (Jusufova stena, Tekumalska stena, Veterakov krš, Mali kamen). Kamen sposoban za gradnje (pločasti krečnjak) može se naći samo na 2—3 mesta po majdanima u dolini dubljih potoka i taj kamen postao je po svoj prilici još u ranijoj geološkoj formaciji — eocenu (stariji tercier). Tercijerni teren planine Čičavice prelazi idući prema istoku u kvarterni teren ravnog Kosova polja, a još dalje na istok dižu se krečnjačke planine iz formacije krede (Grdeč, Sultan Tepe, Oštri vrh). Idući prema izapadu i jugozapadu Čičavica prelazi u valoviti teren Drenice sa rudinom od ilovače, koja leži na škriljcima i laporcima iz paleozojskog doba, a dalje na zapad dižu se krečnjačke planine (Kraljica) iz formacije krede. Zemljište planine Čičavice je plitka kamenita ilovača, apsolutno šumsko tlo. Ranije je ovdje bila gusta hrastova šuma. Pre Kosovske bitke (1389 g.) u toj šumi bilo je mnogo srpskih manastira skrivenih u najljepšim klisurama, kojima se svršavaju doline. Posle je ta šuma bila utočište hajduka. Uništavanje šume otpočelo se još u tursko vreme, a najviše je šuma upropašćena za vreme austrijske i bugarske okupacije, kada se šuma sekla za potrebe vojske. Posle oslobođenja u Čičavičkoj se šumi sakrivala četa čuvenog Azem-bejte Galice. Da bi se stalo na kraj hajdučiji, vlast nije sprečavala seču šume od strane seljaka, tako da je i ostatak starih hrastova bio porušen i šuma je pretvorena u šikaru. Samo po zabranima blizu sela, koje su pojedinci čuvali za sebe, ima hrastovog materijala, sposobnog za grede. Osim hrasta može se naći i po koja mečija leska i bukva. Sada, pošto je šuma ograničena kao državna, može šumska uprava u Kosovskoj Mitrovici da nastoji pretvoriti šikaru u uređenu hrastovu šumu. Povoljan položaj, blizu željezničke pruge, lak izvoz usled obilja puteva, velika životna snaga hrasta i dobra volja šumarskih stručnjaka mogu s vremenom učiniti, da sadašnja cičavička šikara postane jedna od najljepših uređenih hrastovih šuma u Jugoslaviji i sigurno vrelo prihoda za državu. 145 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 24 <-- 24 --> PDF |
Podela i organizacija rada kod Suda. Posao ograničavanja je isto toliko tehničke i gospodarske prirode koliko i pravne. Čak šta više i prema samoj intenciji zakonodavca kod rešavanja, kome će se dosuditi zemljište, da li pojedincu ili državi, uzimaju se u obzir u prvom redu svojstva samog zemljišta, vrst kulture na njemu i imovno stanje pojedinca. Zato je od 1922 do 1930 god. pretsednik Suda bio obično šumarski stručnjak. Međutim po zakonu od 1930 god. pretsednik suda je pravnik. Time se htelo dati sudu veći autoritet sa pravne strane, pošto prema novom zakonu sud za ograničavanje rešava sve sporove u svojoj kompetenciji. Pretsednik suda je po Zakonu ne samo prvi član kolegiuma, ne samo »primus inter pares«, već je on prema § 5 Zakona i čl. 4 Pravilnika punopravni šef nadleštva. On rukovodi radovima suda, izdaje potrebne naredbe u pogledu sudskog rada, daje osustva članovima suda i dodatom osoblju (do 2 dana) i određuje radno vreme. O dužnostima članova suda čl. 4 Pravilnika kaže: »Članovi suda dužni su uzimati najživlje učešće u svakom radu. Važnost i prešnost posla iziskuje od svih članova puno ozbiljnosti, revnosti i brzine u radu«. Dalje je u čl. 2 Pravilnika pomenuto, da dužnost delovode vrši mladi član. Inače raspodela rada između članova suda prepuštena je pretsednicima. Ta podela rada god. 1933 bila je razna kod raznih sudova. Tako na primer pretsednik je vodio računa o rokovima za objavu početka rada opštinama, prikupljao je podatke o imovnom stanju stanovnika, pazio je uopšte, da se izvrše svi propisi Zakona i pravilnika. Šumarski stručnjak rukovodio je celim tehničkim poslom oko premeravanja i obeležavanja granične linije. Ekonom je vršio dužnost delovode i radio je kancelarijski posao. Granični protokol vodio je dodeljeni sudu pisar. Kod drugog suda podela rada bila je nešto drugačija. Onde je pretsednik suda rukovodio radom oko izrade presuda i nadzirao je lično posao oko postavljanja i utvrđivanja poligonskih tačaka, ostajući po ceo dan na terenu. Zatim je vodio sve poslove oko novčanih obračuna i nabavke potrenog materijala. Šumarski je stručnjak nadzirao i kontrolisao tehnički rad, vodio je granični protokol i rukovodio je radom oko postavljanja graničnih belega. Poljoprivredni je stručnjak prikupljao podatke o broju stanovništva i stoke u pojedinim selima i izračunavao je, koliki je prema tome neophodan minimum, koji se mora ostaviti pojedinim selima za pašnjak i senokos. Državni zastupnik prikupljao je podatke o imeniku vlasnika susednih parcela i pomagao je članovima suda u kancelarijskim poslovima. Dodeljeni Sudu pisar (šumarski inženjer) bio je stavljen na raspoloženje geometrima i vodio je manual snimanja. Od dvojice geometara jedan je vršio snimanje na terenu, a drugi je istovremeno crtao ono, što je ranije snimljeno, tako da je i geometarski posao bio uvek ažuran. Od 4 figuranta 1 je bio kod šatora, a 3 kod snimanja — nosili su instrument, značke letve. Kod ovakve organizacije rada posao je išao brzo i glatko. 146 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 25 <-- 25 --> PDF |
Povlačenje privremene granične linije. Shodno H l Zakona o ograničavanju »Sud je dužan da šumu prethodno na terenu ispita i prouči, a zatim izdvoji i obeleži privremenom graničnom linijom, koja će bez obzira na privatnu svojinu obuhvatiti svu šumu, koju država smatra za svoju.« Pitanje je, da li je ovaj propis o povlačenju privremene granične linije praktičan. Ustanova suda za ograničavanje je dosta skupa, a osim toga u žurbi, s kojom se obično radi kod ovih sudova, nije moguće proučiti, kako treba, sve uslove iz § 11 Zakona i čl. 19 Pravilnika. To je ispravno shvatilo Ministarstvo šuma, i rudnika. Zato su obrazovane informativne komisije od dvojiee šumarskih stručnjaka, čiji je zadatak ispitivanje terena i obeležavanje u glavnim potezima linije, kuda bi trebala da prođe granica državne šume. Ali za sada odluke informativne komisije nemaju pravne moći i ne vezuju Sud za ograničavanje. Po mom mišljenju najpraktičnije bi bilo, da svaka šumska uprava na svom području, a uz pomoć dodeljene geodetske sekcije, omeđi svu šumu, koju država smatra za svoju, tu medu zatim da premeri i obznani narodu. Tek posle toga došao bi Sud za ograničavanje, koji bi razmotrio sve žalbe i izdvojio parcele po §§ 26, 24 i 17 Sadašnjeg Zakona o ograničavanju. Šef šumske uprave imao bi dužnost, da zastupa državu pred sudom za ograničavanje. Kod sadašnje organizacije rada privremenu graničnu liniju povlači sud. Tom prilikom šumar obično hoće da poligon ima što pravilniji oblik i da se sve apsolutno šumsko tlo ograniči kao državno. Pravnik međutim teži ponekad za tim, da bude što manje sporova i izdvajanja enklava. Taj poslednji cilj može biti postignut samo ako se granica jako lomi i krivuda, obilazeći seoske livade, što se protivi S 11 Zakona o ograničavanju. Pitanje planinskih livada u stočarskim je krajevima vrlo teško i složeno pitanje. Kao što je već pre napomenuto, zemljište je na ograncima planine Kopaonika apsolutno šumsko. Ljudi su sekli i palili šumu. da bi dobili livade. Dok je livada opkoljena šumom, ona je dobra, trava odlično raste. Čim nestane naokolo šume, trava svake godine sve slabije rodi. Livada se pretvara u mršavi pašnjak, stoka gazi po njemu, voda nosi zemlju i na kraju krajeva ostaje sam goli kamen. Privatne enklave u državnoj šumi jesu zlo, ali nužno zlo, pošto stočari bez livada ne mogu živeti. Međutim je u interesu i države i samih seljana, da se apsolutno šumsko tlo u blizini sela ograniči kao državno šumsko zemljište. Na primer veliki seoski pašnjak, kod sela Borčana, koji je ostao kao seosko vlasništvo, neće biti sigurno nikad pošumljen. Da je on ostao državni, mogla bi se svake godine izdvajati po jedna parcela za pošumljavanje. Seljaci za seoske ispuste plaćaju opštini utrinski prirez, koji iznosi na primer u opštini Šaljskoj po 5 dinara godišnje za sitnu stoku i 8—10 dinara za krupnu. A taksa za popašu na državnom zemljištu iznosi 0,50—3 dinara godišnje. Razumljivo je, da se pretsednici opština (kao narodni zastupnici) zauzimaju, da što više utrine ostane za selo, da bi opštinska blagajna imala što više prihoda. Da li je ta težnja u skladu sa opštim interesima, treba da resi sud u svakom pojedinom slučaju. Premer granične linije. § 11. t. 2 Zakona o ograničavanju državnih šuma od 27 marta 1930 god. propisuje da »za premeravanje obavezni su propisi Zakona o katastru zemljišta od 28 novembra 1928 godine.« Ali se toga ispočetka nije 147 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 26 <-- 26 --> PDF |
Si. 1. Končanica (nitni križ) za optičko SI. 2. Končanica za optičko merenje merenje dužina uz pomoć vertikalne dužina pomoću horizontalne letve. letve. ........... SI. 4. Nepravilan položaj letve. /^ 4r SI. 5. Horizontalna letva na stativu za optičko merenje dužina. SI. 6. Neravnine terena smetaju postavljanju horizontalne letve. . i i 11 /´ i /l/i/ i/.´ p li . n m 111/ i jn i ih i i \ \i i > / 11 / u li ./ i / / I i t / 11 it SI. 7. Klačenje letve. Teren je ravan. 148 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 27 <-- 27 --> PDF |
SI. 8. Klačenje letve u strmom terenu. Nepravilna primena. pridržavalo. Sve do 1933 god. granična je linija merena sa busolom, obodnom metodom na preskok. Dužine su merene pantljikom (meraćom vrpcom), često samo po jedanput. Poligonske tačke obeležavane su samo drvenim kolčićima i nisu imale podzemnog centra. Često puta snimanje nije bilo vezano za triangulacione tačke. God. 1933 propisalo je Ministarstvo šuma i rudnika novo uputstvo za geometre pri sudovima za ograničavanje. To je uputstvo sastavljeno na temelju Zakona o katastru i Pravilnika za njegovo izvršenje, propisanog od strane Ministarstva finansija. Ono propisuje merenje granične linije i većih enklava sa teodolitom. Dužine se mere optički. Greška ne smije biti veća, nego što je dopušteno po katastarskom pravilniku. Merenje poligona mora da se oslanja na triangulaciju izvršenu od strane Vojno-Geografskog instituta i Generalne direkcije katastra. Sud za ograničavanje u Kosovskoj Mitrovici radio je sa busolnim teodolitom marke »Müller-Innsbruck«. Instrument je davao razliku očitanja u normalnom i obrnutom položaju durbina do 3 minute. Postojala je i izvesna ekscentričnost alhidadne ose. U toku rada teodolit je bio više puta rektifikovan, a dva puta slat na popravak u Beograd. Posle popravka teodolit je davao dobre rezultate. Instrument je imao vrlo dobar durbin, kojim se moglo vizirati na daljinu od nekoliko kilometra (kod triangulacije). Pre popravka instrumenta (kod firme »Teleoptik«) vertikalni limbus nije stajao čvrsto u ležištu, nego se pomerao tako da se morao više puta na dan rektifikovati. Prilikom popravka limbus je bio utvrđen i posle toga služio je dobro. Optičko merenje dužina nalazi u zadnje vreme sve više primene kod geodetskih merenja. Ovoga leta ono je prvi put upotrebljeno i kod ograničavanja državnih šuma u Srbiji i Južnoj Srbiji. Najtačnije je optičko merenje dužina pomoću horizontalne letve na stativu (si. 5). Instrument treba da ima onda naročitu končanicu (si. 2). Prednosti ovoga načina: Letva se lako može namestiti tačno horizontalno i tačno uspravno na vizuru, dakle i očitanje je tačno. Mane: Nameštanje stativa zahteva više vremena nego prosto postavljanje vertikalne letve; u planinskim ili šumskim krajevima stene i drveće smetaju nameštanju horizontalne letve. Prenos letve sa stativom je teži, nego obične letve. 149 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 28 <-- 28 --> PDF |
Kod sudova za ograničavanje optičko merenje dužina vršeno je pomoću vertikalne letve i običnog tahimetarskog teodolita. Prednosti ovoga načina: Letva se može lako prenositi i brzo postaviti na tačku. Postavljanju ne smetaju neravnine terena, a u koliko smetaju grane, mogu se lako ukloniti. Vizirati se može na onu podelu letve, koja je najpogodnija za viziranje. Mane: Ako figurant ne postavi tačno vertikalno, očitanje je pogrešno. Geometar ne može od instrumenta kontrolisati, da li je letva vertikalna. Figurant može tačno da namesti vertikalno letvu, ako ova ima libelu ili visak. Letve kod sudova za ograničavanje nisu imaie tih sprava. Kod snimanja u ravnim položajima geometri imaju običaj, da primenjuju kod optičkog merenja dužina tako zvano »klačenje letve«, kao što se to radi kod nivelisanja. To se klačenje vrši ovako: figurant namesti letvu na tačku, a sam stane 30—35 cm iza nje i drži ju sa obe ruke. Na komandu geometra »klati!« radnik njiše polako letvu napred i natrag, dok sam ostaje za ćelo vreme njihanja na istom mestu. Geometar gleda na durbin (dalekozor) instrumenta i kad onaj broj, koji on treba da očita, postigne najviši položaj, komanduje: »stoj!« ili »dobro je!«. Onda letva stoji tačno vertikalno i može se čitati odsečak na letvi. Ali u planinskom terenu taj način ne može se primeniti, što se vidi na slici 8. Samo snimanje vršeno je na ovaj način. Jedan od geometara postavljao je instrument i vizirao je najpre na značku na prethodnoj tački. Potom je diktirao čitanje na oba nonija drugom geometru, koji je vodio manual snimanja. Zatim je na isti način vizirao na tačku napred i čitao na horizontalnom limbusu i noniju, a drugi je geometar beležio to u manual. To se je ponavljalo i u obrnutom položaju durbina. Potom je mernik vizirao na letvu nazad i napred i čitao je odsečak na letvi u oba položaja durbina. Posle toga instrument je nošen na sledeću tačku. Dok je prvi geometar nameštao instrumenat na toj tački, drugi je geometar izračunavao unutarnji ugao poligona. Zatim je nanosio taj ugao i odstojanja do sledeće tačke u skicu i crtao je u glavnim potezima teren i mesne predmete oko snimljene tačke. Skica je vodena u naročitoj svesci (Skizzenblock) u razmjeri 1:2000. Uglovi su nanošeni pomoću malog limenog transportera. Dužine su nanošene nereducirane, onako kako su očitane. Velika konstanta teodolita je bila 100, dakle 1 cm odsećka na letvi odgovarao je 1 metru odstojanja u prirodi. Svrha je ove terenske skice: prvo, da se omogući unašanje na plan potoka, jaruga, kosa i drugih mesnih predmeta sa njihovim lokalnim nazivima, a drugo geometar, pošto nanese na skicu ugao, pogleda odmah, kako taj ugao izgleda u prirodi i prokontroliše, da li ima grube uočljive greške kod čitanja ili pisanja. Iz vlastitog iskustva poznato mi je, da se kod snimanja teodolitom vrlo retko dešavaju male greške kod čitanja. Mnogo se češće dešava, da geometar očita naprimer na jednom noniju ispravno 213", a na drugom 53 mesto 33", a onaj koji vodi manual ne opazi to i kaže »ispravno!« Prednost ovakog načina snimanja i vođenja skice je ta, što se terenska skica crta u određenoj razmeri, tako da odmah daje približno pravu sliku poligona. 150 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 29 <-- 29 --> PDF |
Mana je ovog načina, što oduzima vremena. Dok se postavlja instrument, drugi geometar može samo da redukuje horizontalni ugao i da nacrta skicu. Međutim on nema vremena da redukuje dužine na horizont i da usporedi zatim merenje dužina u dva pravca (napred i natrag). U slučaju ako se kod izračunavanja dužina u kancelariji pokaže, da je odstupanje dvaju očitanja veće od dopuštenog, mora se ponovno izlaziti na teren i nanovo meriti. Da bi se tome izbeglo, zgodan je ovakav način: Po svršenom snimanju tačke drugi geometar (tehnički pisar) dužan je izračunati ugao poligona, izračunati dužinu redukovanu na horizont pomoću tahimetarskog ravnala (Rechenschieber) i naneti taj ugao i dužine, kao i mesne predmete na skicu, u približnoj razmeri, od oka. Ako bi se pokazalo odstupanje, instrument se vraća i greška se odmah ispravlja. Dužine izračunate pomoću tahimetarskog ravnala posle se kontrolišu u birou po Jordanovim tablicama. Rad sa teodolitom vrlo je tačan, ali ide mnogo sporije, nego sa busolom. Kod Kosovsko-Mitrovačkog suda za ograničavanje šuma geometri su mogli snimiti 20 tačaka dnevno, što iznosi 1700 do 2000 metara i to u julu i avgustu, kad je dan najdulji. Teren je vrlo težak. Ponegde trebalo je nameštati instrument na strmoj litici i bilo je vrlo teško učvrstiti nogare instrumenta, da ne kližu. Po vrhovima i po planinskom grebenu mnogo je smetao jak vetar. Da bi se instrument mogao centrisati, moralo se praviti vetrobrane od ćebeta. Vetar je ljuljao letve, tako da su tri radnika jedva mogla održati letvu u uspravnom položaju. Leto je bilo jako kišovito. U junu mesecu bilo je svega 3 dana bez kiše. Ali usprkos svih tih poteškoća tehničko osoblje Suda za ograničavanje državnih šuma u Kosovskoj Mitrovici svršilo je premer granične linije sa zadovoljavajućom tačnošću. To se pokazalo kod crtanja poligona. Svaki je poligon vezan za stalne trigonometrijske tačke. Poligon »Ogranak Kopaonika« vezan je za triangulacione tačke »Pilatovica«, »Musinac«, »Oštro koplje«, »Hajdarova čuka«, »Javor«, »Crni vrh«, »Borovik«, »Lisac ržanski«. Na triangulacionu tačku je stavljen instrument i vizirano je na druge trigonometrijske tačke i na najbliže tačke graničnog ili veznog poligona. Na taj način dobiveni su podaci za izračunavanje uglova trougla, koje po tri tačke međusobno sklapaju. Od Generalne direkcije katastra dobivene su koordinate tačaka »Musinac«, »Oštro koplje« i »Pilatovica« i odstojanje »Pilatovica« — »Oštro koplje«. Prema tome geometri su imali dovoljno podataka za crtanje plana. Pošto je poligon »Ogranak Kopaonika« vrlo velik (6700 ha.), podeljen je sa tri poprečna poligonska vlaka na četiri manja poligona. Poligon »Planina Cičavica« vezan je za trigonometr. tačku drugog reda »Vrh Cičavice« i za trigonom. tačke nižeg reda. Obeležavanje ugaonih graničnih tačaka vršeno je na ovaj način: Pre snimanja na onom mestu, koje je izabrano za tačku graničnog poligona, iskopana je rupa duboka 40—50 cm. U tu rupu stavljena je kamena ploča, na kojoj je bio sa dletom urezan krst, a ispod njega broj tačke. Ako je bio na tom mestu kamen stanac, krst i broj urezani su na stancu. Teodolit je centrisan tako, da visak pada na sredinu krsta. Po svršenom snimanju postavljen je tačno na krst drveni kolac ili direk 1,50 m dug. 151 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 30 <-- 30 --> PDF |
Rupa je onda zatrpana kamenjem ili zemljom, a potom je oko kolca sazidana kamena humka 1 metar prečnika i 1 metar visine. Ode nije bilo kamena, napravljena je humka od zemlje sa busenom ili je napravljen naokolo pleter od granja i unutra je nabijena zemlja. Na kocu su masnom bojom ispisana sa unutrašnje, odnosno levé strane slova »D. Š.«, a sa desne, odnosno spoljne strane broj tačke. Znak »D. Š.« je daple okrenut državnoj šumi, a broj privatnom imanju. Gdegod je bilo moguće, broj belege i slova »D. Š.« ispisivana su i na obližnjem stablu ili steni, a u granični protokol beležena je udaljenost te belege osiguranja od poligonske tačke. Ove privremene belege biće kasnije zamenjene stalnim graničnim belegama shodno § 33 Zakona o ograničavanju i čl. 17 Pravilnika za njegovo izvršenje. Granični protokol vođen je po odredbama čl. 24 Pravilnika. Pošto računanje koordinata za svaku pojedinu tačku poligona i izrada plana po katastarskom pravilniku zahteva dosta vremena, to takav plan ne bi mogao biti dovršen do određenog roka za likvidaciju Suda. Međutim po čl. 24 Pravilnika Sud treba da izradi i skicu ograničenog prostora sa svim graničnim tačkama-belegama. Upustvo za geometre kod Sudova za ograničavanje od godine 1933 propisuje izradu plana i računanje koordinata za svaku tačku. Po izmenama upustava iste godine propisan je sledeći način rada: Na plan (odnosno skicu) nanosi se decimetarska mreža. U tu mrežu ucrtavaju se pomoću koordinata dobivenih od Direkcije katastra triangulacione tačke i na njih nadovezuje se crtanje poligona. Da bismo mogli početi crtanje plana, potrebno nam je da znamo dcklinaciju magnetske igle i magnetski azimut one poligonske strane, sa kojom počinjemo crtanje, ili astronomski azimut te strane, ili ugao između strane poligona i pravca od naše početne tačke na drugu triangulacionu tačku, čiji je položaj poznat. Svi ovi podaci dobiveni su na terenu na poznati iz geodezije način. Granični poligon je crtan pomoću tačnog transportera i razmernika u razmeri 1 : 10.000. Ta je razmera propisana upustvima za sve šumske komplekse veće od 1000 ha., a za manje komplekse propisana je razmera 1:5000. Uglovi su unošeni redukovano (odosno unutrašnji uglovi poligona), a dužine redukovane na horizont pomoću Jordanovih tablica. Pošto je nacrtan poligon, odnosno granica državnog šumskog poseda, uneseni su iz terenske skice potoci, suhe jaruge i drugi mesni predmeti, u koliko se nalaze u neposrednoj blizini granične linije. Zatim je po planu pomoću prozirne milimetarske hartije izračunata površina. Na skici, odnosno planu, ispisani su svi potrebni natpisi i legenda, a zatim su skicu potpisali prvo geometri, a zatim svi članovi suda i državni zastupnik. Isto su tako članovi suda i državni zastupnik potpisali granični protokol. Ovim aktom završen je tehnički rad i povučena granična linija time je utvrđena na zakonom propisani način. Sva sudska arhiva, skice i manuali snimanja poslati su Ministarstvu šuma i rudnika. Na osnovu podataka dobivenih na terenu, manuala snimanja i nacrtane skice može Odsek za ograničavanje državnih šuma da izračuna koordinate za svaku tačku poligona i da izradi tačan plan po propisima Pravilnika za izvršenje Zakona o katastru zemljišta. 152 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 31 <-- 31 --> PDF |
Za potrebe pak uređivanja šuma potpuno je dobar i onaj plan (odnosno skica), što su izradili geometri suda za ograničavanje državnih šuma, pošto je nanašanje poligona sa transporterom vršeno vrlo pažljivo i dovoljno tačno, a i samo ucrtavanje poligona naslanja se na trigonometrijske tačke, koje su ucrtane na plan pomoću tačno izračunatih koordinata. Prijave i žalbe. Prema § 12 Zakona o ograničavanju državnih šuma »čim se povuče privremena granična linija, može onaj koji polaže pravo svojine na ma koliki deo ograničene šume podneti Sudu prijavu. Uz prijavu treba po § 9 Zakona da podnese: 1) Isprave, na osnovu kojih polaže pravo svojine. 2) Izvod iz popisnih i poreskih knjiga, na koja zemljišta i koliko plaća poreza. 3) Uverenje opštinskog suda o brojnom i poimeničnom stanju zadruge, bratstva ili porodice. »Prijavilac je dužan da podnese prijavu potpunu, t. j . sa svima dokazima i istu posle podnošenja ne može dopunjavati, sem u slučaju, ako je bio sprečen nepredviđenim i neotklonivim događajima da blagovremeno podnese potpunu prijavu, u kome slučaju će ga Sud pozvati, da tu dopunu izvrši.« (Cl. 11, t. 4 Pravilnika). »Ove prijave ne podleže nikakvoj taksi« (Cl. 19, al. 2 Pravilnika). »Prijave posle svršenog rada na terenu u jednoj opštini i ako je protekao rok za prijem prijava, koji je određen za tu opštinu, dalje one po kojima neuredni prilozi nisu zamenjeni na poziv Suda, Sud će smatrati kao neuredne.« Prva pravna radnja Suda po prijavama je uviđaj na licu mesta. Svrha je toga uviđaja konstatacija, da li je zemlište obraslo i kakvom gorom, po vrsti i starosti, i da li se s te strane, kao i po konfiguraciji i svojim fizičkim osobinama razlikuje od okolnog zemlišta, da li ima i kakvih tragova državine, što će se potanko opisati. Ujedno Sud će primiti ponuđene dokaze, u koliko mu se čine potrebni da se stvar objasni (§ 17 Zakona). Iz citiranih propisa jasno se razabire težnja zakonodavčeva, da kod rešavanja sporova glavnu ulogu igraju gospodarski momenti (obraslost gorom, fizičke osobine zemljišta i t. d.). Prema tome kod uviđaja na licu mesta glavnu reč treba da vode šumarski i poljoprivredni stručnjaci, dok pravnici imaju samo na podlozi mišljenja stručnjaka da izrade formalnu presudu. Vrlo je interesantno pitanje svojine seoskih livada (enklava u državnoj šumi) Srba seljana sela Borčana. Te su livade ranije iskorišćavali kao svojinu Srbi, a nisu imali tapija na to zemljište. Za vreme rata i ranije te su livade zauzeli Arnauti i Turci. Posle rata hrišćani su opet zauzeli te livade. Sud za ograničavanje u Kos. Mitrovici smatrao je. da je zemljište državno, pošto prijavilac nema neprekidne državine, koliko propisuje Građanski zakonik. Međutim poreskoj upravi je to zemljište prijavljeno kao privatno i privatnici plaćaju na njega porez. U ovom slučaju moglo bi se postupiti po § 22, t. 2 Zakona o ograničavanju državnih šuma, koji glasi: »Ako dva ili više njih polažu pravo svojine ... , Sud će resiti samo pitanje, da li to pravo na šumu postoji, a u pogledu pitanja kome pripada, uputiće prijavioce na redovni sud.« 153 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 32 <-- 32 --> PDF |
U ovome slučaju glavno je utvrditi, da li je zemljište državno ili privatno. Ako se utvrdi, da je privatno, ono ima kao takvo da se izdvoji iz državnog poseda. Kao što se vidi, kod ograničavanja državnih šuma dolaze do rešavanja mnoga pitanja pravne, ekonomske i šumsko-gospodarstvene naravi. Odsek za ograničavanje državnih šuma u zadacima, uputstvima i naredbama rastumačio je tačno svakome sudu, što i kako ima da radi. Sudovi su bili od strane Ministarstva dobro upućeni. Samo merenje bilo je vršeno prema Zakonu o katastru zemljišta (Služb. novine br. 14—VIII, god. 1929). Težnja odseka za ograničavanje bila je, da rad bude što tačniji, solidniji i ekspcditivniji. Ova opažanja o radu Suda za ograničavanje državnih šuma u Kosovskoj Mitrovici izneo sam (kao bivši figurant i pisar suda za ograničavanje), u koliko sam mogao to za kratko vreme izložiti. Detaljno proučavanje zamašnog pitanja ograničavanja državnih šuma u Srbiji, Južnoj Srbiji i Crnoj Gori zahtevalo bi dublji studij, a mogla bi se o tome napisati cela knjiga. Upotrebljena dela: 1) M ili voie Va sić: Ograničavanje šuma u Srbiji. Pola stoleća šumarstva. Str. 222. 2} Jova n Jekić : Prilozi za istoriju šumarstva u Srbiji. 3) Ba l en-S a g a din : Zakon o šumama za Kraljevinu Jugoslaviju sa tumačenjem. Izd. Ministarstva šuma i ruda. 4) Zakon o ograničavanju državnih šuma u Srbiji, Južnoj Srbiji i Crnoj Gori od 27 marta 1930 god. i Pravilnik za njegovo izvršenje. 5) K o s t i ć - S v j e š . i k o v: Poli´gonska i triangulaciona mreža. 6) Jovan Žujović: Postanje zemlje i naše domovine. Résumé. L´auteur décrit les forets domaniales »Kopaonik« et »Tehitchavitsa« en Serbie du Midi (qui ont été naguere délimitées en définitive) du point de vue géologique, pédologique, économique et forestier. Il décrit alors l´organisation des travaux de limitation et les questions juridiques du droit de posession des forets et des vastes pâturages de la Serbie du Midi. Le probleme de la délimitation des domaines d´État, tres compliqué ces dernieres années, entrepris avec beaucoup des ressources, est a sa fin. L´inventarisation et l´aménagement des forets doivent suivre la délimitation. SAOPĆENJA PLANINARSTVO I ŠUMA Rad H. P. D. »Mosor« u Splitu na podizanju šume »Neka i u buduće bude Vašim planinarima najveće nastojanje i ponos: pošumljavanje gologa dalmatinskoga krša«. Nj. Vel. Kraljica Marija. Mosor-pL, 23. V. 1931. Planinarstvo u našem Primorju tek je novijeg datuma. Ima to svoga uzroka: gola širina primorskih´ kamenitih brda nema one privlačive snage na čovjeka kao šumoviti predeli, gde je planinarstvo već davno uhvatilo korena. Šuma van sumnje 154 |