DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 32 <-- 32 --> PDF |
U ovome slučaju glavno je utvrditi, da li je zemljište državno ili privatno. Ako se utvrdi, da je privatno, ono ima kao takvo da se izdvoji iz državnog poseda. Kao što se vidi, kod ograničavanja državnih šuma dolaze do rešavanja mnoga pitanja pravne, ekonomske i šumsko-gospodarstvene naravi. Odsek za ograničavanje državnih šuma u zadacima, uputstvima i naredbama rastumačio je tačno svakome sudu, što i kako ima da radi. Sudovi su bili od strane Ministarstva dobro upućeni. Samo merenje bilo je vršeno prema Zakonu o katastru zemljišta (Služb. novine br. 14—VIII, god. 1929). Težnja odseka za ograničavanje bila je, da rad bude što tačniji, solidniji i ekspcditivniji. Ova opažanja o radu Suda za ograničavanje državnih šuma u Kosovskoj Mitrovici izneo sam (kao bivši figurant i pisar suda za ograničavanje), u koliko sam mogao to za kratko vreme izložiti. Detaljno proučavanje zamašnog pitanja ograničavanja državnih šuma u Srbiji, Južnoj Srbiji i Crnoj Gori zahtevalo bi dublji studij, a mogla bi se o tome napisati cela knjiga. Upotrebljena dela: 1) M ili voie Va sić: Ograničavanje šuma u Srbiji. Pola stoleća šumarstva. Str. 222. 2} Jova n Jekić : Prilozi za istoriju šumarstva u Srbiji. 3) Ba l en-S a g a din : Zakon o šumama za Kraljevinu Jugoslaviju sa tumačenjem. Izd. Ministarstva šuma i ruda. 4) Zakon o ograničavanju državnih šuma u Srbiji, Južnoj Srbiji i Crnoj Gori od 27 marta 1930 god. i Pravilnik za njegovo izvršenje. 5) K o s t i ć - S v j e š . i k o v: Poli´gonska i triangulaciona mreža. 6) Jovan Žujović: Postanje zemlje i naše domovine. Résumé. L´auteur décrit les forets domaniales »Kopaonik« et »Tehitchavitsa« en Serbie du Midi (qui ont été naguere délimitées en définitive) du point de vue géologique, pédologique, économique et forestier. Il décrit alors l´organisation des travaux de limitation et les questions juridiques du droit de posession des forets et des vastes pâturages de la Serbie du Midi. Le probleme de la délimitation des domaines d´État, tres compliqué ces dernieres années, entrepris avec beaucoup des ressources, est a sa fin. L´inventarisation et l´aménagement des forets doivent suivre la délimitation. SAOPĆENJA PLANINARSTVO I ŠUMA Rad H. P. D. »Mosor« u Splitu na podizanju šume »Neka i u buduće bude Vašim planinarima najveće nastojanje i ponos: pošumljavanje gologa dalmatinskoga krša«. Nj. Vel. Kraljica Marija. Mosor-pL, 23. V. 1931. Planinarstvo u našem Primorju tek je novijeg datuma. Ima to svoga uzroka: gola širina primorskih´ kamenitih brda nema one privlačive snage na čovjeka kao šumoviti predeli, gde je planinarstvo već davno uhvatilo korena. Šuma van sumnje 154 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 33 <-- 33 --> PDF |
igra u planinarstvu važnu pozitivnu ulogu. Tako je planinarstvo i Dalmaciji do pred kratko vreme bilo skoro nepoznato. G. 1925 U jesen sakupila se šaka oduševljenih´ prijatelja pridode te zaključila, da se u Splitu osnuje podružnica Hrvatskog Planinarskog Društva »Mosor«, što se u martu 1926 g. i ostvarilo. Prve dve godine svog opstanka »Mosor« je tokar stvarao kadar planinara, što je pod onim uslovima bio težak posao. Ipak je društvo počelo da se razvija, uza sve nerazumevanje svoje okoline, dosta brzo. Naročito u god.1928. postiglo je velik razmah. Te godine daje bivši društveni pretsednik i ondašnji tajnik g. Albert Seitz ideju o priređivanju društvenog »šumarskog dana« u Mosor-planini, da se na taj način podigne mala šumska kultura kao pionir i preteča budućih raosorskih šuma. Uza sve to, što se u srednjem Primorju kroz dugi niz decenija vrši pošumljavanje krša sa strane države, ideja o pošumljavanju krša jedva postoji, te je ono bez tradicije, jer privatna inicijativa nije proradila u dovoljnoj meri. Razumljivo je stoga, da zamisao g. Seitza nije mogla lako da se prihvati, nailazeći među samim članstvom na prigovore »pa ne možemo mi da pošumimo Mosor«. U martu 1928 održao se prvi dan pošumljavanja u Mosor-planini, kod kojega je učestvovalo oko 300 lica: planinara, skauta, školske dece i seljačkog naroda. Seljak je došao za nadnicom, te da se naruga gospodi, koja su svojim fizičkim radom učestvovala kod sadnje biljki, dok on sam uništava poslednje ostatke autohtonih šuma. Dan pošumljavanja bio je senzacija za okolni svet, koji se u čudu pitao, ko je prisilio gospodu da sade. Ta je senzacija praćena velikim skepticizmom glede samog tehničkog uspeha rada, jer je zemljište plitko, iscrpljeno, izloženo žegama i ledovima na nadmorskoj visini od 900´ m. Sledeće godine priređen je šumarski dan u proleće i u jesen. Pošto izgleda, da jesenska sadnja na tom položaju bolje odgovara, to se od te godine dalje održava šumski dan redovito prve nedelje u novembru. Na ovom položaju nalazi se danas oko 60.000 uspelrh sadnica crnog bora na površini od 15 ha. Ovu kulturu, zvanu Sinovac, čuva krasan planinarski dom »Dom Kraljice Marije«, koji je »Mosor« podigao g. 1931. Oko doma, u negdašnjoj pustari šareni se cveće... Društvo ističe usku saradnju sreskih šumara u Splitu te razumevanje i svestranu potporu Šumarskog otseka Kr. Banske uprave kod izvođenja pošumljavanja. G. 1929 uređena je i otvorena krasna špilja Vraniača iza Klisa, zaslugom požrtvovnog Mosoraša g. R. Mikačića, a g. 1930 i 1931 pošumila se okolina ove špilje. »Mosor« ima svoju sekciju za unapređenje sela, koja naročito propagira uzgoj plemenitih voćaka na selu. G. 1934 društvo je sagradilo na Kamešnici planini u Bosni planinarsko sklonište, koje se naziva po zaslužnom pretsedniku »Sklonište profesora Giromctte«. Tamo je našla smučarska sekcija »Mosora« idealnih terena za smučanje. Društvo održava u Splitu stalna predavanja iz oblasti prirodnih nauka, te je g. 1934 priredilo i tri šumarska predavanja za svoje članstvo i ostalu publiku sa temom »značenje i važnost šume« te »Prš i njegovo pošumljavanje« u 2 dela. Prva tema opetovala se u dva mosorska sela. Veliko je područje i brojna su polja, na kojima ovo društvo radi svojim idealizmom i požrtvovnošću. Glavni njegov rad posvećen je unapređenju sela. Na svim poljima svoga rada ore tvrdu ledinu. U njegovim redovima ima intelektualnih radnika i vrlo velik broj poslovnih ljudi, no mladeži skoro i nema (znak današnjeg vremena). »Mosor« ne sustaje, njegovi se uspesi već zapažaju. Agilan član »Mosora« g. Dr. Stanger predložio je u emigrantskom društvu »Kras« u Splitu, da se u Mosor-planini odabere jedan vis i prozove Istarskom glavicom, te da se pošumi. U tu svrhu ograđena je glavica iznad samog Doma, suhozidom. U martu 1934 popela se četa članova »Krasa« i »Mosora« na Istarsku glavicu, da izvrši jedan kulturan i patriotski čin. U gustu maglu gubila se molitva: »Iz ovih sadnica neka se božjom voljom razvije visoka šuma. Od nje neka ima koristi narod poljički. U njenom svježern zelenilu svaki prijatelj mosorskih visova 155 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1935 str. 34 <-- 34 --> PDF |
da nađe odmora i užitka. Neka se po njoj vrati život u ovaj mrtvi krš. Svako neka se uvijek spomene, da je ovo djelo poteklo iz ljubavi za narod, a u spominjanju nesrećne braće, koja u svom divnom živom zavičaju izdišu i umiru u ropstvu pod tuđinom. Bog čuo i vidio i udijelio svoj blagoslov.« Ni novac ni sila, uloženi u pošumljavanje, ne mogu da vrate život golome kršu već bezgraničan idealizam i prosveta naroda, koji će ga potaknuti da se sam aktivno dade na rešavanje ovog problema. H. P. D. »Mosor« pokazalo je ispravan put. Ing. VI. Beltram. K ZAPISNIKU KONFERENCIJE U SKOPLJU. U »Šumarskom listu« za februar o. g. na strani 62 (»Saopćenja«) odštampano je, da sam rekao, da »s e m e nabavljeno od firme »Šuma« ove godine n i j e klija 1 o«. Pošto sam u ovom slučaju imao u vidu isključivo seme gledičije, a :ie uopšte sve seme primljeno od društva »Šuma«, to mi je čast zamoliti Uredništvo, da se ova moja ispravka odštampa u narednom broju »Šumarskog lista«, jer me za to moli društvo »Šuma«, koje smatra, da gornja neispravljena rečenica škodi ugledu društva. Nikola Šalajev. šumarski referent KONKURS ZA IZRADU PRIVREDNOG PROGRAMA ZA VRBAKE GRADSKE OPĆINE U NOVOM SADU. Ovi vrbaci leže na desnoj obali Dunava, imadu površinu oko 1.000 katastralnih jutara. Licitacija za izradu privrednog plana održavaće se dne 20. aprila 1935 god. u 9 sati prije podne u kancelariji ekonomskog odelenja Gradskog poglavarstva u Novom Sadu putem pismenih ponuda. Tko se za ove radove interesira neka se obrati na spomenuto Gradsko poglavarstvo radi dostave dražbenih uslova. LJUBLJANSKI VELESAJAM. Povlasticu od 50% normalne vozne cene odobrilo je ministarstvo saobraćaja svima posetiocima proletnjeg velesajma u Ljubljani, što će biti od 1. do 11. juna. Povlastica važi za odlazak od 27. maja do U. juna zaključno, a za povratak od 1. do 16. juna ove godine zaključno. Izložbeni predmeti prevoziće se u pola cene u smislu odredaba Tarife za prevoz robe, sveska 1—A—IX. »Aeroput«, društvo za vazdušni saobraćaj u Beogradu, odobrilo je posetiocima ovogodišnjih Ljubljanskih velesajmova od 1. do 11. juna te od 5. do 16. septembra popust od 50% od cene pune tarife na svojim avijonima. 156 |