DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 25 <-- 25 --> PDF |
Izgleda, da se pluto razvija na strukovima ondje, gdje postoji borba između klimatskih faktora — suše, insolacije i mrazeva. Na staništima drugog kvaliteta plutnjak daje drvo, ali ne daje pluto. Imajući pred očima, da plutnjak na svojim tipičnim staništima (u Maroku, Alžiru, na Sardiniji) dolazi u nadmorskoj visini do 1200 m., sigurno je, da mi imamo obilno staništa za uzgajanje ove korisne vrste, prije svega otok Mljet i analogna staništa. Iz razloga, što se plutnjak istom u petoj godini odijeva plutom, mlade su plutnjakove biljke prvih pet godina veoma osjetljive i protiv zime i protiv suše. Istom kad prođe ovaj kritični momenat, možemo s pravom očekivati, da će kulture i dalje napredovati. Prema tome je rad u prvih pet godina od kardinalne važnosti za uzgajanje nasada plutnjaka. (Nastavit će se — A suivre.) Ing. S. TREGUBOV (ZEMUN): RELJEFNI KRSTOVI NA DEBLIMA ČETIN]ARA (RELIEFS EN FORME DE CROIX SUR LES FUTS DES CONIFERES) Opis pojave. Prošle godine u jeseni pratio sam na šumarsko-entomološkoj ekskurziji po bosanskim šumama gg. profesore E. Hubaulta iz Nancya i M. Gradojevića iz Beograda. Tom prigodom naišao sam u šumama preduzeća Šipad, zahvaljujući upozorenju i ljubaznosti kolege g. Ing. Klemenčića, na vrlo interesantnu pojavu naravno nastalih reljefno izbočenih krstova na deblima nekih četinjara (suhareva bez kore, vidi slike 1, 2 i 3). Ovu čudnu, u stručnim krugovima nepoznatu pojavu, našao sam samo na jednom mestu u šumama Šipada u udaljenosti od cea 7 km severno od planine Vitorog (nadmorska visina 1907 m), te cea 25 km jugozapadno od Jajca. Nadmorska visina mesta, gde su nađena debla, s reljefnim krstovima, iznosi cea 1.350 m. Ovaj deo šume počinje na jednoj paljevini na sjevernoj padini brda, proteže se istočno preko sedla na manji brežuljak s pogledom na planinu Vitorog, jednom reci radi se o mestu jako izloženom vetrovima sa sviju strana sem zapadne. Teren na ovom mestu s geološke je strane gornja kreda (kao i ćeli masiv), tipične kraške formacije. Pomenuti brežuljak je čisti krečnjak. dok se je na sedlu i padini, te u pukotinama nakupilo humusa, na kome se je razvila dotična šuma. 259 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 26 <-- 26 --> PDF |
260 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Najbliža meteorološka stanica, koja donekle odgovara prilikama na sedlu i u šumi, nalazi se u Mliništu (nadm. visina 1180 m) u udaljenosti od 20 km. Uzev u obzir topografske prilike (konfiguraciju terena) u šumi, meteorološki podaci stanice Mlinište (vidi priložene tabele 1 i 2) ne ^.38011 ^7 ^ ..^-» .. .. . .^...^.^^^.^ ´ M H .^...." wflLi^ *ä9fc** WL .. \ .. . ´^.... ?. ´TP *..|| if ^M t*p3 BË4* XSfc» .. *L^t ^rtft ´^-w ** r |^H ........^..? Aj- ^ ´ .... L ... . nit -*L. * i (CJ^B H . ^ 1 *-r.lI.. - ; -> * ´.´ ...&. ...> ´. . -: iI > SI. 1. Picea excelsa. (Fotogr. Trejcubov) ^6\2 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 28 <-- 28 --> PDF |
mogu se potpuno tačno primenjivati na mesto, gde se nalaze debla. Jedini zaključak, koji se sa sigurnošću može stvoriti na osnovu predležećih podataka, jeste taj, da prevladavaju jaki protusmerni vetrovi (smera sever—jug). Iz priloženih tabela vidi se nadalje, da je u pojedinim godinama bilo mnogo vetrova, a u nekim srazmerno manje. SI. 2. (Fotogr. Tregubov) Šuma je na ovom mestu stara i dosta gusta (tip bosanske prašume u krševitim, višim predelima). Najviše ima smrče (0.6), belog bora (0.2) i jele (0.2), gde je bor više u grupama. Ovde treba napomenuti, da belog bora inače u šumama Šipada gotovo i nema, izuzev samo nekoliko mesta, gde se nailazi na beli bor u posve malenim količinama. 262 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 29 <-- 29 --> PDF |
Lišćari manjkaju uopšte, sem nekih manjih vrsta (sorbus auc, sambucus racemosa i t. d.\ koje dolaze u neznatnim količinama zbog guste šume. Smrče su visoke i vitke sa uzanim godovima, srazmerno malenog prečnika. Upadno je, da u ovoj sastojini ima mnogo suhareva sa tragovima insekata, verovatno usled stare i guste šume. Prolazeći sastojinom našao sam i živih stabala napadnutih podkornjakom. U ovoj sastojini veći deo debala suhareva smrče i belih borova pokriven je jednoliko sa sviju strana spomenutim, naravno nastalim reljefnim izbočinama u obliku krstova Sv. Andrije (si. 1). SI. 3. (Fotogr. Tregubov) Opaža se, da su ova ispupčcnja jače izražena u zoni od circa pol- drug metra iznad terena pa do poprilici 7 m visine, dok su ispod i povrh te zone primetno slabija. Ispupčenja su naročito jako izražena kod dominantnih stabala. U središtima krstova nalaze se uvek ili proventivni pupovi ili čvorovi (kvrge) starih grana. Kod mladih stabala, te uopšte u gornjem delu stabla, a naročito u krošnji, opisani krstovi gube se posvema. Kod jela ovu pojavu nisam opazio, što može biti i slučaj, naročito uzevši u obzir, da jele ima uopšte malo, te da nema velikih stabala. Opa 263 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 30 <-- 30 --> PDF |
zio sam međutim, da su krstovi kod smrče jače reljefno izraženi nego kod belog bora (SI. 2). Krstovi su nagnuti prema osovini stabla pod kutem nešto položitijim od 45". Opaža se, da su ti krstovi kod smrče položitiji nego kod bora. Proučavanje postanka reljefnih krstova. Po svojoj naravi ova pojava spada medu anomalije nastale kod stvaranja drveta usled različnog intenziteta u radu kambijuma. Uzroke postanka reljefnih krstova teško je sa sigurnošću utvrditi. Kod proučavanja tih pojava namiče se pitanje, zašto na ćelom ogromnom šumskom kompleksu, gdje su sve planine pokrivene gotovo istom šumom, nalazimo opisane reljefne pojave samo na jednom jedinom mestu. Predpostavka, da se radi samo o hereditarnoj pojavi, otpada s razloga, što se ista pojavljuje i kod smrče i kod belog bora na istom mestu. Verovatno postoji izvestan spoljašnji faktor, koji utiče na rast obiju vrsta drveta vezan na tačno određeno mesto. Od spoljašnih faktora, koji utiču na promenu u stvaranju drveta, valja u prvom redu uzeti u obzir upliv vetrova. Delovanje vetra na krošnje stabala tolike je jačine, da predstavlja medu ostalim glavni faktor, koji može čisto mehaničkim uplivom promeniti normalno stvaranje drveta, naročito uvaživ okolnost, da je pojava nađena u višim šumskim predelima, gde je intenzitet vetra mnogo jači. Radi orijentacije primećujem, da se u ovim predelima veoma često nailazi i na donekle analognu pojavu usukanosti stabala. Prema podacima dobivenim od kolege g. Ing. Klemenčića o opažanjima na pilani Šipada bilo je: Od 4531.98 m" jelovine 302.30 ra8 usukano » 1225.72 m8 smrčevine 130.10 m8 » Od ukupno 5757.70 m8 trupaca bilo je dakle 432.40 m3 usukanih, t. j . 7.14% jelovine i 11.86% smrčevine bilo je jako usukano. Odavle se vidi, da je pojava usukanosti bila češća kod smrčevine nego kod jelovine. Uzevši u obzir, da smrče zauzimaju u glavnom više položaje, gde je intenzitet vetra jači, gornja statistika ide u prilog tvrdnji, da je uzrok usukanosti vetar,1 i ako se po nekim mišljenjima i ispitivanjima razlog usukanosti stabala ima tražiti u hereditarnim pojavama.5 Delovanje vetra prouzročiće, prema svom intenzitetu i vrsti, razna kretanja krošnje i stabala u šumi. Gibanje stabla usled upliva vetra možemo uglavnom rastaviti na tri komponentna gibanja, i to u podužnu oscilaciju u smeru vetra, u kružno kretanje krošnje i u torzione zaokrete stabla. Da bi ustanovio, kakove promené (deformacije) na površini stabla mogu izazvati opisana komponentna gibanja (odnosno kakovi naponi nastaju na površini stabla), izvršio sam u Zavodu za ispitivanje materijala na Tehničkom Fakultetu u Beogradu neke probe sa osušenim stablima mladih smrčeva (prečnik stabala 8—12 cm), koristeći se aparaturom Zavoda. Ovom prigodom zahvaljujem se gg. Ing. Vasiću i Ing. Pajeviću, koji su mi veoma susretljivo omogućili provedbu ispitivanja. 1 Neger i Büsgen—München (98) 2 Champion (49) 264 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 31 <-- 31 --> PDF |
Probna ispitivanja izvršena su na sledeći način: 1.) Stablo smrče oguljeno od kore prekrio sam tankim slojem kolofonijuma polazeći sa predpostavke, da kolofonijum, kao krut materijal neće moći slediti deformaciju površine stabla, usled čega će se u smeru najvećih vlačnih napona (tačnije najvećih deformacija zatega) pojavljivati pukotine. Nakon toga fiksirao sam nepomično jedan kraj stabla, a slobodan kraj torsiono zaokrenuo. Već kod malenog zaokreta pojavile su se pukotine u sloju kolofonija (suprotno smeru zaokreta), nagnute vrlo ravnomerno, približno pod kutem od 45" (nešto položitije) prema osovini stabla. U blizini čvorova zapaža se, da su pukotine rede i manje, a i pravilnost kuta nagiba nešto je poremećena (SI. 3). Odavle je vidljivo, da podela i smer najvećih napona na površini stabla smrče kod torzionog zaokreta odgovara približno podeli i smeru napona, koji se pojavljuju kod cilindra iz homogenog materijala pod uplivom torzije, uz izvesnu nepravilnost u zonama stabla kod čvorova. Ova nepravilnost sastoji se u glavnom (kako je već napomenuto) samo u tom, da su pukotine u zonama stabla kod čvorova znatno rede i manje, odnosno u tom, da su naponi u tim zonama stabla znatno manji. Primećujem, da se iz izvršenih proba i nastalih pukotina zapravo vidi, da su torzione deformacije u tim zonama manje, no kako struktura i otpornost stabla u zonama između čvorova odgovara strukturi i otpornosti stabla u zonama kod čvorova (izuzev sam čvor i njegovu neposrednu blizinu), to su i elastične konstante E i G u obim zonama približno jednake, usled čega je pravilan i izvod, da su kod manjih elastičnih deformacija pojedinih zona stabla i naponi u tim zonama manji. Pokušat ću da objasnim ovu pojavu. Izrežemo li iz plohe homogenog cilindra, izvrgnutog uplivu torzije jedan elemenat, čije su po dve strane paralelne, a po dve okomite na os cilindra, to će na njega delovati čisti naponi smicanja. Usled toga pojavit će se u presecima nagnutim tačno pod kutem od 45" spram osi glavni naponi pritiska i zatezanja, činjenica poznata iz teorije elasticiteta.3 Poznato je međutim, da je otpornost drva pod naponima pritiska i zatezanja u smeru vlakanaca znatno veća. nego okomito na smer vla kanaca, a isto tako da je deformacija okomito na smer vlakanaca veća nego u smeru vlakanaca pretpostavivši iste specifične napone u oba smera. Prenesemo li ova promatranja na elemenat izrezan iz stabla u zoni između čvorova, glavni naponi zatezanja i pritiska biti će također na gnuti pod kutem od 45" na smer vlakanaca odnosno na os stabla. Defor macija izrezanog elementa biti će dakle znatno veća, nego kad bi naponi delovali u smeru vlakanaca, odnosno manji nego kad bi naponi delovali okomito na smer vlakanaca. Primećujem, da su kod malenih napona i ove razlike malene. Pošto se dakle kod drva ne radi o homogenom materijalu (jednake otpornosti i elasticiteta u svim smerovima), neće se dakle niti glavne deformacije plohe stabla kod torzije pojavljivati u smerovima nagnutim tačno pod kutem od 45" spram osi stabla. Uz pretpostavku da je deformacija kod smicanja u smeru vlaka naca manja nego okomito na smer vlakanaca, može se očekivati, da će 3 (Vidi na pr. FöppI: Technische Mechanik, knjiga If.) 265 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 32 <-- 32 --> PDF |
kod delovanja torzije smerovi glavnih deformacija biti položitiji od 45". Što je manja diferenca obiju deformacija, to će glavni smerovi (smerovi najvećih deformacija plohe) biti strmiji, te u slučaju homogenosti materijala biti nagnuti tačno pod kutem od 45" spram osi. — U slučaju veće deformacije u smeru vlakanaca bili bi glavni deformacioni smerovi strmiji od 45". Ovo razmatranje potvrđeno je i eksperimentom, kako se to jasno vidi iz slike 2 i 3, i smerova pukotina nastalih u sloju kolofonijuma. Uzevši u obzir, da je proba vršena na stablu smrče, naročito je interesantna činjenica, da smer pukotina u kolofoniju gotovo tačno odgovara smeru reljefnih izbočina kod stabala smrče. Kod borovih stabala su smerovi reljefa nešto strmiji, kako je to već ranije napomenuto. SI. 4. (Fotogr. Tregubov) Da se objasni podela napona u neposrednoj blizini čvora i zoni stabla oko čvora, valja uzeti u obzir, da su kod čvorova pojedini godovi stabla vezani sa istim godovima grane, te pojedina vlakanca stabla sa odnosnim vlakancima grane, te da je čvrstoća u čvoru (grani) već prema strukturi drva kod četinjara uopšte veća. Uvaživ napred izloženo i uzev u obzir smerove glavnih napona usled upliva torzije, vidi se, da je delovanje istih u neposrednoj blizini čvora približno paralelno smeru vlakanaca na prelazu iz stabla u granu, odakle se može zaključiti, da je otpornost protiv deformacija na ovom mestu znatno veća. Usled toga pojavit će se u smerovima najveće deformacije plohe stabla, u neposrednoj blizini čvora, zone znatno jačeg lokalnog povišenja napona. Pošto je ali suma sviju internih napona u jednom preseku kon 266 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 33 <-- 33 --> PDF |
stantna, čiji momenat je jednak vanjskom torzionom momentu, evidentno je, da u ostalom delu zone stabla kod čvora nastupaju manji naponi i manje deformacije nego u zoni stabla između čvorova, gde lokalnog povišenja napona nema. Ovo je u skladu sa ranije na osnovu pokusa obrazloženom analognom tvrdnjom. — Dakle ako izvedemo dva suprotna torziona zaokreta stabla, pojavit će se u neposrednoj blizini čvora, u smerovima maksimalnih deformacija plohe stabla zone jačeg lokalnog povišenog napona pritiska i zatega, i to kod svakog suprotnog zaokreta sa protivnim predznakom. SI. 5. (Fotogr. Tregubov) 2.) Druga proba izvedena je tako, da je jedan kraj stabla nepomično učvršćen, a slobodnim krajem vršeno je kretanje podužne oscilacije i kruženja. Pukotine u sloju kolofonija bile su u ovom slučaju horizontalne t. j . okomite na smer vlakanaca (odnosno na osu stabla, si. 4). 3.) Treća proba izvršena je analogno, samo s tom razlikom, da su uz kružno i oscilatorno kretanje slobodnog kraja vršeni i torzioni zaokreti stabla, no samo u jednom smeru. Pukotine u kolofoniju bile su kombinovane, horizontalne od kružnog i oscilatornog kretanja i kose od torzionog zaokreta. Iz rezultata ovih proba vidljivo je, da su za proučavanje postanka reljefnih krstova od interesa u glavnom mehanički torzioni uplivi na stabla. Potrebno je primetiti, da su ove probe vršene primitivnim pomagalima, pošto specijalnih aparata za merenja upliva torzije i napona 267 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 34 <-- 34 --> PDF |
nisam imao, no polučeni rezultati su vrlo karakteristični i posvema u skladu sa napred datim obrazloženjima. 4.) Anatomska istraživanja strukture drveta. Prerezom stabla u smeru reljefnog krsta ustanovio sam po strukturi godova, da se ove izbočine u unutrašnjosti stabla prema srcu (srži) gube po veličini i izrazitosti. Radi upoređivanja strukture normalnog drveta sa onom u krstovima poslužio sam se mikroskopskom analizom. Ova ispitivanja omogućio mi je g. prof. Dr. P. Đorđević dozvoliv mi susretljivo rad i upotrebu aparata u Botaničkom institutu Poljoprivredno-šum. fakulteta u Zemunu. * JE vT"* Ä.1 3 . V . .... . 4 * «*.. ^.^** ^ -*4™»*~ . ...-.*^.-.^^. .. "PffÉf ´îi ~1.#. 5. ´ M * <-f *f I !´ ^ <-t . Lf "Jr *d ^IZ j ´fa* <... ^.. 4.. i ; 4il : iiME S!. 6. (Fotogr. Tregubov) Izradio sam dva mikroskopska preparata i fotografske snimke poprečnog preseka smrče i to jedan na mestu između krstova, gdje je struktura drveta normalna, a drugi kroz reljefni krst u produženju istih vlakanaca, kad ova naiđu na reljefe, tako da godovi 1, 2, 3 . 11 na slici 6 odgovaraju istim godovima 1, 2, 3 11 na slici 7, s jedinom razlikom, da je jedan presek nešto niži od drugoga. Ako se sada uporede godovi 5, 6 i 7 (slike su jednako uveličane), očigledno je, da su godovi na krstovima mnogo širi i da je jesenje drvo mnogo jače (u godu 6 približno 2 trećine širine celog goda). Međutim vidimo, da ima i dosta godova jednake širine. Prema tome porast reljefa nije jednoličan; ima godina, kad je porast vrlo intenzivan, a opet ima i godina, kad reljefi uopšte ne rastu 268 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 35 <-- 35 --> PDF |
ili vrlo malo. Interesantno je, da je jesensko drvo jače izraženo upravo u vremenu porasta reljefa i da ono u srednjem delu goda prima karakter sličan crljen-drvu (Rotholz). Ono se od običnog jesenskog drva razlikuje po anatomskoj gradi, koja je podešena da vrši mehanički zadatak. Traheide se ovdje razlikuju od traheida u jesenskom drvu. Dok su one u jesenskom drvu u poprečnom preseku četverouglaste i u radialnom pravcu zgnječene, one su u crljen-drvu i u našem slučaju okrugloga preseka i debelih stenki. Pripominjem, da Wiesner (II. 301) smatra dokazanim, da srazmerno široki godovi sa pomenutom anatomskom građom nastaju u zonama stabla izvrgnutim uplivu povećanog tlačnog napona (pritiska). 1. Z.´ ´ 3, ´. i ;. s.I\ 6. . 8. I 4.0.. ...... *,:-;:.: 41, 1 SI. 7. (Fotogr. Tregubov) Zaključni izvodi. Rezimirajući sve napred izloženo dobivamo sledeće rezultate: a) Reljefi su pronađeni na mestu veoma izloženom protusmernim vetrovima jačeg intenziteta. Intenzitet i trajanje vetrova u pojedinim godinama različno je. Uzev u obzir topografske prilike, veličinu i međusobni položaj stabala, te neizbežne asimetričnosti krošnje, mehanički torzioni uplivi vetrova na stabla nisu isključeni. Reljefni krstovi su kod smrče jače izraženi nego kod belog bora. b) Verovatno se ne radi o hereditarnoj pojavi, već o spoljašnjem mehaničkom uticaju, u vezi sa strukturom i svojstvima drveta smrče i bora. U bližnjim šumskim kompleksima na odgovarajućoj visini česta je pojava usukanosti stabala. 269 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1935 str. 36 <-- 36 --> PDF |
c) Iz provedenih probnih ispitivanja o uplivima torzionih zaokreta na stabla četinjara i napred izloženih teoretskih razmatranja izlazi, da se pod uplivom torzije u blizini čvorova pojavljuju zone znatno pojačanog lokalnog tlačnog napona, smera nešto položitijeg od 45°. d) Smer pravaca nađenih reljefa nešto je položitiji od 45°. Reljefi su strmiji kod belog bora nego kod smrče. Smer pukotina u sloju kolofonija na probnom stablu smrče korespondira sa smerom reljefa nađenih na stablima smrče. e) Porast reljefa je u pojedinim godinama raznog intenziteta. Veća zona jesenjeg drva sa osobinama crljen-drva u vremenu porasta reljefa znači, da je u tim zonama kod stvaranja reljefa postojao pojačani tlačni napon. Iz premisa navedenih pod a do e može se sa velikom verojatnošću izvesti zaključak, da se razlozi postajanja nađenih interesantnih reljefa imaju tražiti u mehaničkom delovanju protusmernih vetrova, koji usled lokalnog smeštaja i prilika izazivaju torzione napone u stablima smrče i bora. Potrebno je pripomenuti, da svrha ovog sastavka nije bila definitivno objašnjenje postajanja opisanih reljefa, nego upoznavanje stručne javnosti s ovom interesantnom pojavom i pobuda za daljnji rad i ispitivanja u započetom pravcu. Izneo sam svoje mišljenje o postanku i uzrocima ovih pojava i želeo bih, da skrenem pažnju na to, koje faktore bi trebalo još detaljnije proučiti i kojim načinom. U prvom redu bilo bi potrebno detaljno posmatranje vetrova po smeru i intenzitetu na mestu, gde su nađeni reljefi, te neposredno proučavanje načina faktičnog dejstva vetra na stabla. U tu bi svrhu bilo potrebno podići, meteorološku stanicu na licu mesta i vršiti opažanja kroz nekoliko godina. Nadalje bi bilo potrebno, u vezi sa meteorološkim opažanjima, promatrati stvaranje krstova na većem broju stabala uz detaljnu mikroskopsku analizu. Poželjno bi bilo, da se i nekoliko živih stabala veštački podvrgne delovanju torzije uz istovremeno posmatranje porasta godova u stablima i u blizini čvorova. U svakom slučaju bilo bi potrebno, da se provedu i detaljna merenja tensometrima na živim stablima, veštački podvrgnutim torzionim uplivima, da bi se sa sigurnošću mogli ustanoviti naponi, koji faktično nastaju u zonama stabla između čvorova i u neposrednoj blizini čvorova. Završujući ovaj izveštaj molim gg. kolege, koji su sličnu pojavu eventualno zapazili, da me o tome obaveste. Résumé. En Bosnie occidentale dans les Alpes Dinariques, a une altitude de 1350 m, se trouve un peuplement mélangé, vierge d´épicéa (dominant) et de pin sylvestre, ou la majorité des futs de ces arbres ont leur bois couvert de reliefs (boursoufflures) ayant la forme de croix de St. André. Au croisement de ces croix se trouvent des bourgeons proventifs ou des restes de branches disparues par l´élagage naturel. L´auteur décrit ce phénomene encore inconnu et l´explique par l´action mécanique des vents dominants (N. et S.) opposés qui produiraient une torsion dans les deux sens. 270 |