DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1935 str. 19 <-- 19 --> PDF |
forma šume može se i dobro razlikovati na pr. od šikare tj. prekomernom pašom opustošene šume. Treći kriterij zakonskog pojma šume po našem mišljenju je njegova obraslost »divljim ili šumskim« drvećem. Stoga nije šuma ni vrt, ni šetalište ili park, ni voćnjak, ni šljivnjak ili što slično. Na površinama te vrste ne raste »divlje« drveće, već pitomo, u bašti odgajeno, često kalemljeno, veštački potsečeno itd. Tugaljivo može postati ovo pitanje, kada se radi o drveću, koje prema slučaju ima značaj šumskog drveća pa i voćke, kao što ga imaju na pr. pitomi kesten, orah, dud, divlje trešnje, divlje jabuke, divlje kruške etc. U takvom slučaju će dotična površina sa sastojinom tako dugo važiti za šumu u smislu zakona, dok se protivno ne dokaže. Opet dolazi do izražaja zakonska pretpostavka na osnovu spoljnje vegetacione torme i dokazati se mora, da ovo drveće pretežno koristi svojim voćem i samo nuzgredno šumskim proizvodima, kao što su drvo, lišće i slično, ako se želi ovo zemljište izvući ispod udara zakona o šumama. Na istom stanovištu stoji zakonodavac u Zakonu o katastru od 19. XII. 1928. god., gde ustanovljava posljednjim stavom § 17: »Kestenari, orasišta i dudare upisuju se u vrtove (voćnjake) ili šume, već prema tome, da li je od njih glavna korist plod (vrt) ili lišće i drvo (šuma).« Inače je za zakonski pojam irelevantno, kojom vrstom šumskog drveća je zemljište obraslo. To mogubiti svi lišćari i četinari, koje ubraja šumarska nauka u šumsko drveće. Šumsko drveće u ovom smislu nije korov ni grmlje, koje po prirodi ne postizava oblik drveta. Teže je pitanje resiti kod šikara, koje se prekomernom pašom i pašom koza održavaju u formi grmlja, premda su obrasle šumskim drvećem. Ove šikare imaju resurekcionu snagu, da se vrlo brzo pretvaraju u nedvojbenu »šumu«, ako se paša u njima zabrani. Ali te šikare po svom vegetacionom obliku u većini slučajeva ipak nemaju zakonski karakter šume. One mogu ali potpasti pod nadležnost zakona o šumama po osobinama svoga staništa, naime po tome da stoje na apsolutnom šumskom tlu. O tome ćemo govoriti kasnije (§§ 2, 8 i 13 zak. o š.). Konačno je za zakonski pojam šume bez uticaja, kako se njome gospodari, da li u obliku niske, srednje ili visoke šume, trajno ili prekidno, po privrednom planu ili bez njega, sa normalnim srazrnerom dobnih razreda ili ne; redovito ili ne, da li služi dobijanju glavnih ili sporednih šumskih proizvoda (izuzetak: kestenjari, dudare i si.) ili zaštićuje zemljište ili da je uopšte bez naročite svrhe, kao što biva u slučaju prašuma. Za pojam šume dolazi po zakonu o šumama još u obzir pojam prirodnih spomenika odnosno nacionalnih parkova. Po § 26 zakona o šumama predviđena je mogućnost, da i ovi parkovi dođu pod udar zakona o šumama. Pretpostavka je, da je takva šuma na osnovu posebnoga zakona proglašena prirodnim spomenikom. Takav nacionalni park ne mora imati baš vegetacioni oblik šume. On će ga naravno u većini konkretnih slučajeva imati, bar ga mora imati u izvesnim delovima, jer § 26 zakona o šumama u tekstu počinje izričito: »Sa šumama, koje služe...* Dalje bilo bi logički teško sa izvesnim zemljištem »postupati kao sa privremeno ili stalno zaštitnim šumama«, ako bar delomično ne bi pokazivalo oblik šume. 305 |