DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1935 str. 31 <-- 31 --> PDF |
trajno opredeljenje nije moguće utvrditi definicijom, već samo razumom putem stručnih izviđa na licu mesta po administrativnom postupku. Pošto su »šuma i šumsko zemljište« bitni pojmovi, koji daju stvarni objekat Zakonu o šumama, ne smemo na ovome mestu mimoići pitanje njegovog u izvesnim slučajevima mogućeg formalnog ustanovljenja. Pomoć nam u ovom pogledu pruža zvanična oznaka zemljišta sa strane poreske vlasti u zemljišnom katastru i zemljišnoj knjizi (gruntovnici). Mi smo ranije naveli, da je zakon o katastru od 19. 12. 1928. god. u svrhu pravednog oporezivanja klasirao zemljišta u sedam kategorija, od kojih je šesta »šuma« odnosno šumsko zemljište. Tako isto čine i zemljišne knjige, naravno u drugom cilju. Zemljišta se klasifikuju analogno zakonu o katastru. Ali je i za zemljišnu knjigu katastarski izvadak samo pomoćno sretstvo.10 Nastaje dakle pitanje, koliko je merodavna klasifikacija zemljišta u katastru za opredeljenje zemljišta po zakonu o šumama? U načelu treba konstatovati, da zakon o šumama o ovom pitanju nema odredbe, te se moramo prema tome odlučiti za načelnu interpretaciju, da formalne oznake u katastru, i ako su zvanične, za šumarsku granu državne uprave i za z. o š. u njegovoj primeni nisu odlučne. Ako dakle koje zemljište u katastru nije označeno kao šumsko, ovo za primenu z. o š. još nije konačno merodavno, već odlučuje stvarno stanje pronađeno na licu mesta. Kad se dakle tamo nade, na je na pr. njiva po oznaci katastra dobila u prirodi oblik šume — pa i protiv volje sopstvenikove — ona je postala šumom u smislu zakonskog pojma, te se bez dozvole vlasti nesme pretvoriti u drugu vrst kulture. U suprotnom slučaju, ako je koja parcela u katastru označena kao šuma, oznaka također nije apsolutno merodavna za šumarske vlasti. Izvestan se uticaj ovoj zvaničnoj oznaci naravno mora priznati, jer se katastrom mogu služiti šumarske vlasti kao važnim pomoćnim sredstvom, koje daje brze podatke o situaciji dotične parcele tako da se uštedi često izlazak na lice mesta. To u toliko više, jer se po odredbama novog z. o š. kod šumarskih vlasti ne vode više katastri svih šuma, već samo katastar zaštitnih šuma (§ 18), suvata (§ 90) i nepošumljenog apsolutnog šumskog tla (§ 92). Iz prirode stvari izlazi, da pojedine grane administrativnih vlasti međusobno poklanjaju izvesnu pažnju svojim zvaničnim ustanovljenjima. Ipak oznaka u katastru, iako je zvanična, za šumarske vlasti ne može imati jačeg značaja od faktične predumeve (Vermutung), da je dotično zemljište šumsko, i ako nema na njemu sastojine. Eventualnu nesuglasicu pronađenu u katastru (error), mora raščistiti dokazima onaj, ko tvrdi suprotno. Ako dokaz ne uspe, zemljište smatraćc se sa strane vlasti kao šumsko u smislu z. o š., te će se sa njim postupati no odredbama toga Zakona. Ovakvo stanje stvari bilo je i po bivšem austr. zakonu o šumama od 3. prosinca 1852. god., koji je važio na pravnom području Kraljevine 10 Vidi § 14. Zakona o osnivanju zemljišnih knjiga od 18. maja 1930. god. U komentarisanom izdanju stoji: »Za svaku glavnu knjigu urediće se zbirka katastarskih planova, koja služi samo za orijentaciju o položaju i obliku zemljišta«. Dakle ne i za pitanja privredne upotrebe. Ti podaci i nemaju dokazne snage, već su pomoćno sretstvo za orijentaciju o položaju i obliku zemljišta (Čuliinović : Komentar zemljiš. zak. Beograd 1931). 317 |