DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 8/1935 str. 27     <-- 27 -->        PDF

Noviji radovi na uređivanju šuma imaju karakter uprošćavanja,
jasnoće i prilagođeni su potpuno specifičnim i opštim prilikama našeg
vremena.


Na gornjoj slici (2) predstavljena je pregledna karta jedne šume od
oko 2.000 ha površine, izrađena u razmeri 1 : 10.000 na osnovu geodetskog
premera, a umanjena za publikaciju 10 puta.


Résumé. Dans la Serbie, il y a, aujourd´hui encore, un pourcentage extremement
réduit des forets aménagées. L´auteur explique dans laquelle voie, pendant lequel
temps et au moyens des quelles dépenses on pourrait aménager toutes ces forets.


SAOPĆENJA


POVRŠINE ŠUMA JUŽNE SRBIJE.


Preglednost i razumevanje mnogih stvari i ljudske delatnosti dobija se tek
putem jedne dobre statistike. Iz podataka statistike mogu se viideti uslovi razvoja i
kako pojedini uzroci i uticaji deluju. Tu se mogu prooenjivati štetne i korisne delatnosti
i na osnovi toga zaključivati, šta treba dalje raditi. Statistika je mnogo važnija,
nego što bi to mnogi u prvi mah mislili. Naročito kod nas u šumarstvu. Na žalost mi
još nemamo dobro uređenu i dobro sređenu statistiku. Nije najglavnije sakupljati i
sređivati podatke. Mnogo je važnije znati, šta treba da se sakupi i sredi prema našim
šumarskim potrebama i problemima sadašnjim i budućim. No to je pitanje za sebe i
nije svrha ovoga članka. Ovdje mi je namera, da iznesem nešto statističkih podataka


o
šumama Južne Srbije, koliko sam te podatke mogao sakupiti.
U sledećim podacima prvi broj označava površinu sreza, drugi površinu šume u
srezu, a treći procenat pošumljenosti. Sve površine označene su u hektarima, te se
ovi neće označavati kod svakoga broja.
Strumički srez: 77.575; 34.429; 44,4%; jela (Abies pectinata) 64; crni bor (Pinus
nigra) 60; smreka (Iuniperus oxycedrus) 1228; hrast (Quercus) 19.354; bukva (Fagus
silvatica) 6221; grab (Carpinus orientaKs) 6047; jasen (Fraxinus ornus) 224; lipa (Tilia)
131; pitomi kesten (Castanea vesca) 110G.
Negotinski srez: 80.173; 41.588; 51,9%; crni bor 89; smreka 2405; hrast 31.107;
prnar 199; bukva 1070; grab 6052; jasen 74; platan (Platanus orientalis) 30; Acer obtusatum
i monspessulanum 17; vrbe IO; grip 437; zelenika (Buxus sempervirens) 41;
čalija (Paliurus aculeatus) 57.
Dojranski srez: 39.844; 27.708; 69,5%; smreka 1771; hrast 16.407; bukva 60;
grab 7374; jasen 183; prnar (Quercus ooccifera) 1576; grip (Phyllirea latifolia) 337;
Devđelijski srez: 60.364; 34.018; 56,3%; jela 60; crni bor 65; smreka 1401; hrast
15.240; prnar 4884; bukva 6735; grab 4589; jasen 120; lipa 60; breza (Betula alba) 1)25 ;
platan 55; grip 634; čalija 50.
Maleški srez: 76.133; 30.611; 47,1%; crni bor 1881; beli bor 2100; hrast 16.069;
bukva 15.651; jasen 42; jasika (Populus tremula) 172; leska (Gorylus avellana) 96.
Carevoselskii srez: 44.132; 24.596; 57,7%; crni bor 411; hrast 20.108; bukva
3669; grab 408.
Kočanski srez: 82.223; 34.645; 42.1%; crni bor 183; smreka 959; hrast 17.746;
bukva 14.690; grab 1067.


379