DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 12/1935 str. 17     <-- 17 -->        PDF

Izvoz drveta po sortimentima. Tabela 3.


Procenat prema celo


Količina u 1000 kub. metr.


kupnom importu Evrope


Godine
Rezano
Drvo za Ruđnič. Šper. Drvo za Rudn. Šper.
drvo papir drvo hole. papir % drvo % hole. %


1924 650,0 380,0 12,5 9,3 4.0 6,9
1925 1.709,0 850,0 250,0 12,5 8,9 2,5 4,6
1926 1.495,0 940,0 230,0 17,0 10,0 2,5 5,2
1927 2.046,0 740,0 520,0 32,0 7,4 3,7 7,8
1928 2.732,0 1.540,0 710,0 46,0 12,8 5,9 9,2
1929 3.909,0 3.700,0 1.300.0 70,0 28,5 10,4 11,4


povećao od 1925 godine, kad je iznosio 6,10%, a 1929 godine već je iznosio
15% od celokupnog eksporta šperholca u Englesku.


Sovjetska Rusija izvozi svoje drvo u Zapadnu Evropu, Afriku,
Malu Aziju, Japan, Kinu i t. d. Od Evropskih država najveći konsument
ruskog drveta je Engleska (tabela br. 4), zatim Holanđija, Belgija, Francuska,
Nemačka, Španija i dr. države.


Tabela 4.
Izvoz rezanog drveta po pojedinim državama. 1 standard =- 4,67 kub. met.


Količina u 1.000 standard.


Države


1926 1927 1928 1929 1930


Engleska 218,0 347,0 371,0 517,0 523,0
Nemačka 18,0 28,0 45,0 73,0 76,0
Holanđija 44,0 39,0 62,0 130,0 137,0
Belgija 6,0 6,0 14,0 30,5 81,5
Druge države 34,0 18,0 193,0 86,0 147,5


Ukupn o 320,0 438,0 585,0 837,0 965,0


Što se tiče savremenog učešća Sovjetske Rusije u međunarodnoj
trgovini, nije ono još na odgovarajućem mestu. Izvoz Sovjetske Rusije
sada čini 9,3% međunarodnog evropskog obrta, što prestavlja vrlo
malen udeo za Sovjetsku Rusiju, koji ona teži da poveća i to u bližnjoj
budućnosti.


Njena buduća uloga u svetskoj trgovini drvetom biće od epohalnog
značaja. Uzimajući u obzir da većina država Zapadne Evrope i Severna
Amerika (osim Kanade) eksploatišu svoje šume u velikoj disrazmeri sa
godišnjim prirastom, rezultat čega je smanjivanje površine šuma kao
izvora drveta, doći će u ovim državama u bliskoj budućnosti do smanjivanja
produkcije. Najveći konkurenti Sovjetske Rusije, kao Švedska,
Finska, Norveška, zatim Poljska, Čehaslovačka i dr., spadaju takođe u


561